Јован 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.
1Дупэ ачея ера ун празник ал иудеилор; ши Исус С-а суит ла Иерусалим.
2У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,
2Ын Иерусалим, лынгэ Поарта Оилор, есте о скэлдэтоаре, нумитэ ын еврееште Бетесда, каре аре чинч придвоаре.
3у којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;
3Ын придвоареле ачестя зэчяу о мулциме де болнавь, орбь, шкьопь, ускаць, каре аштептау мишкаря апей.
4јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.
4Кэч ун ынӂер ал Домнулуй се кобора, дин кынд ын кынд, ын скэлдэтоаре ши тулбура апа. Ши чел динтый каре се кобора ын еа, дупэ тулбураря апей, се фэчя сэнэтос, орьче боалэ ар фи авут.
5А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.
5Аколо се афла ун ом болнав де трейзечь ши опт де ань.
6Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?
6Исус, кынд л-а вэзут зэкынд ши фииндкэ штия кэ есте болнав де мултэ време, й-а зис: „Врей сэ те фачь сэнэтос?”
7Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене.
7„Доамне”, Й-а рэспунс болнавул, „н-ам пе нимень сэ мэ баӂе ын скэлдэтоаре кынд се тулбурэ апа ши, пынэ сэ мэ дук еу, се кобоарэ алтул ынаинтя мя.”
8Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.
8„Скоалэ-те” , й-а зис Исус, „ридикэ-ць патул ши умблэ.”
9И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота.
9Ындатэ омул ачела с-а фэкут сэнэтос, шь-а луат патул ши умбла. Зиуа ачея ера о зи де Сабат.
10Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.
10Иудеий зичяу деч челуй че фусесе виндекат: „Есте зиуа Сабатулуй, ну-ць есте ынгэдуит сэ-ць ридичь патул.”
11А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.
11Ел ле-а рэспунс: „Чел че м-а фэкут сэнэтос мь-а зис: ‘Ридикэ-ць патул ши умблэ.’ ”
12А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?
12Ей л-ау ынтребат: „Чине есте омул ачела каре ць-а зис: ‘Ридикэ-ць патул ши умблэ’ ?”
13А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту.
13Дар чел виндекат ну штия чине есте, кэч Исус Се фэкусе невэзут дин нородул каре ера ын локул ачела.
14А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.
14Дупэ ачея, Исус л-а гэсит ын Темплу ши й-а зис: „Ятэ кэ те-ай фэкут сэнэтос; де акум сэ нумай пэкэтуешть, ка сэ ну ци се ынтымпле чева май рэу.”
15А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели.
15Омул ачела с-а дус ши а спус иудеилор кэ Исус есте Ачела каре-л фэкусе сэнэтос.
16И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу.
16Дин причина ачаста, иудеий ау ынчепут сэ урмэряскэ пе Исус ши кэутау сэ-Л омоаре, фииндкэ фэчя ачесте лукрурь ын зиуа Сабатулуй.
17А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним.
17Дар Исус ле-а рэспунс: „ТатэлМеу лукрязэ пынэ акум ши Еу, де асеменя, лукрез.”
18И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу.
18Токмай де ачея кэутау ши май мулт иудеий сэ-Л омоаре, ну нумай фииндкэ дезлега зиуа Сабатулуй, дар ши пентру кэ зичя кэ Думнезеу есте Татэл Сэу ши Се фэчя, астфел, деопотривэ ку Думнезеу.
19А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако;
19Исус а луат дин ноу кувынтул ши ле-а зис: „Адевэрат, адевэрат вэ спун кэ Фиулну поате фаче нимик де ла Сине; Ел ну фаче декыт че веде пе Татэл фэкынд ши тот че фаче Татэл, фаче ши Фиул ынтокмай.
20јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите.
20КэчТатэл юбеште пе Фиул ши-Й аратэ тот че фаче; ши-Й ва арэта лукрэрь май марь декыт ачестя, ка вой сэ вэ минунаць.
21Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује.
21Ын адевэр, дупэ кум Татэл ынвие морций ши ле дэ вяцэ, тот ашаши Фиул дэ вяцэ куй вря.
22Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину,
22Татэл нич ну жудекэ пе нимень, чи тоатэ жудеката адат-о Фиулуй,
23да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао.
23пентру ка тоць сэ чинстяскэ пе Фиул кум чинстеск пе Татэл. Чинену чинстеште пе Фиул ну чинстеште пе Татэл, каре Л-а тримис.
24Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.
24Адевэрат, адевэрат вэ спун кэ чинеаскултэ кувинтеле Меле ши креде ын Чел че М-а тримис аре вяца вешникэ ши ну вине ла жудекатэ, чиа трекут дин моарте ла вяцэ.
25Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.
25Адевэрат, адевэрат вэ спун кэ вине часул, ши акум а ши венит, кынд чей морцьвор аузи гласул Фиулуй луй Думнезеу ши чей че-л вор аскулта вор ынвия.
26Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;
26Кэч, дупэ кум Татэл аре вяца ын Сине, тот аша а дат ши Фиулуй сэ айбэ вяца ын Сине.
27и даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.
27Ши Й-адат путере сэ жудече, ынтрукытесте Фиу ал омулуй.
28Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,
28Ну вэ мираць де лукрул ачеста, пентру кэ вине часул кынд тоць чей дин морминте вор аузи гласул Луй
29и изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.
29шивор еши афарэ дин еле. Чей че ау фэкут бинеле вор ынвия пентру вяцэ, яр чей чеау фэкут рэул вор ынвия пентру жудекатэ.
30Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.
30Еуну пот фаче нимик де ла Мине Ынсумь: жудек дупэ кум ауд; ши жудеката Мя есте дряптэ, пентру кэ нукаут сэ фак воя Мя, чи воя Татэлуй, каре М-а тримис.
31Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.
31Дакэ Еу мэртурисеск деспре Мине Ынсумь, мэртурия Мя ну есте адевэратэ.
32Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене.
32Есте ун Алтулкаре мэртурисеште деспре Мине; ши штиу кэ мэртурисиря пе каре о фаче Ел деспре Мине есте адевэратэ.
33Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину;
33Вой аць тримис ла Иоан, шиел а мэртурисит пентру адевэр.
34а ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.
34Ну кэ мэртурия пе каре о примеск Еу вине де ла ун ом, дар спун лукруриле ачестя пентру ка сэ фиць мынтуиць.
35Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу.
35Иоан ера лумина каре есте апринсэ шилуминязэ ши войаць врут сэ вэ веселиць кытэва време ла лумина луй.
36Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла.
36Дар Еуам о мэртурие май маре декыт а луй Иоан, кэч лукрэриле пе каре Ми ле-а дат Татэл сэ ле сэвыршеск, токмай лукрэрилеачестя пе каре ле фак Еу, мэртурисеск деспре Мине кэ Татэл М-а тримис.
37И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте.
37Ши Татэл, каре М-а тримис, амэртурисит Ел Ынсушь деспре Мине. Вой нуЙ-аць аузит ничодатэ гласул, ну Й-аць вэзут делок фаца
38И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла.
38ши Кувынтул Луй ну рэмыне ын вой, пентру кэ ну кредець ын Ачела пе каре Л-а тримис Ел.
39Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене.
39ЧерчетацьСкриптуриле, пентру кэ сокотиць кэ ын елеавець вяца вешникэ, дар токмай еле мэртурисеск деспре Мине.
40И нећете да дођете к мени да имате живот.
40Шину врець сэ вениць ла Мине, ка сэ авець вяца!
41Ја не примам славе од људи.
41Еуну умблу дупэ слава каре вине де ла оамень.
42Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.
42Дар штиу кэ н-авець ын вой драгосте де Думнезеу.
43Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.
43Еу ам венит ын Нумеле Татэлуй Меу, ши ну Мэ примиць; дакэ ва вени ун алтул, ын нумеле луй ынсушь, пе ачела ыл вець прими.
44Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите?
44Кумпутець креде вой, каре умблаць дупэ слава пе каре в-о даць уний алтора ши ну кэутаць славакаре вине де ла сингурул Думнезеу?
45Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.
45Сэ ну кредець кэ вэ вой ынвинуи ынаинтя Татэлуй; естечине сэ вэ ынвинуяскэ: Мойсе, ын каре в-аць пус нэдеждя.
46Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене.
46Кэч, дакэ аць креде пе Мойсе, М-аць креде ши пе Мине, пентру кэел а скрис деспре Мине.
47А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?
47Дар, дакэ ну кредець челе скрисе де ел, кум вець креде кувинтеле Меле?”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.