Јован 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И потом хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтеде да ходи, јер гледаху Јевреји да Га убију.
1Дупэ ачея, Исус стрэбэтя Галилея; ну воя сэ стя ын Иудея, пентру кэ иудеий кэутау сэ-Л омоаре.
2Беше пак близу празник јеврејски, грађење сеница.
2Ши празникул иудеилор, празникул зис ал Кортурилор, ера апроапе.
3Тада Му рекоше браћа Његова: Изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици Твоји виде дела која чиниш;
3Фраций Луй Й-ау зис: „Плякэ де аич ши ду-Те ын Иудея, ка сэ вадэ ши ученичий Тэй лукрэриле пе каре ле фачь.
4јер нико не чини шта тајно, а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свету.
4Нимень ну фаче чева ын аскунс кынд каутэ сэ се факэ куноскут. Дакэ фачь ачесте лукрурь, аратэ-Те лумий.”
5Јер ни браћа Његова не вероваху Га.
5Кэч нич фраций Луй ну кредяу ын Ел.
6Тада им рече Исус: Време моје још није дошло, а време је ваше свагда готово.
6Исус ле-а зис: „ВремяМя н-а сосит ынкэ, дар воуэ время тотдяуна вэ есте приелникэ.
7Не може свет мрзети на вас: а на мене мрзи, јер ја сведочим за њ да су дела његова зла.
7Пе вой лумя нувэ поате уры; пе Мине Мэ урэште, пентру кэмэртурисеск деспре еа кэ лукрэриле ей сунт реле.
8Ви изиђите на празник овај: ја још нећу изићи на празник овај, јер се моје време још није навршило.
8Суици-вэ вой ла празникул ачеста; Еу ынкэ ну Мэ суй ла празникул ачеста, фииндкэну Ми с-а ымплинит ынкэ время.”
9Рекавши им ово оста у Галилеји.
9Дупэ че ле-а спус ачесте лукрурь, а рэмас ын Галилея.
10А кад изиђоше браћа Његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно.
10Дупэ че с-ау суит фраций Луй ла празник, С-а суит ши Ел, дар ну пе фацэ, чи кам пе аскунс.
11А Јевреји Га тражаху на празник и говораху: Где је он?
11Иудеий Ыл кэутау ын тимпул празникулуй ши зичяу: „Унде есте?”
12И беху за Њ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: Није, него вара народ.
12Нороаделе ворбяу мулт ын шоаптэ деспре Ел. Уний зичяу: „Есте ун ом бун.” Алций зичяу: „Ну, чи дуче нородул ын рэтэчире.”
13Али нико не говораше јавно за Њ од страха јеврејског.
13Тотушь, де фрика иудеилор, нимень ну ворбя де Ел пе фацэ.
14Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше.
14Пе ла жумэтатя празникулуй, Исус С-а суит ла Темплу. Ши ынвэца нородул.
15И дивљаху се Јевреји говорећи: Како овај зна књиге, а није се учио?
15Иудеий се мирау ши зичяу: „Кум аре Омул Ачеста ынвэцэтурэ, кэч н-а ынвэцат ничодатэ?”
16Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није моја, него Оног који ме је послао.
16Исус ле-а рэспунс: „Ынвэцэтура Мяну есте а Мя, чи а Челуй че М-а тримис пе Мине.
17Ко хоће Његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.
17Дакэвря чинева сэ факэ воя Луй, ва ажунӂе сэ куноаскэ дакэ ынвэцэтура есте де ла Думнезеу сау дакэ Еу ворбеск де ла Мине.
18Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу оног који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде.
18Чиневорбеште де ла сине каутэ слава луй ынсушь; дар чине каутэ слава Челуй че л-а тримис, ачела есте адевэрат ши ын ел ну есте стрымбэтате.
19Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете?
19Оарену в-а дат Мойсе Леӂя? Тотушь нимень дин вой ну цине Леӂя. Дече кэутаць сэ Мэ оморыць?”
20Одговори народ и рече: Је ли ђаво у теби? Ко тражи да те убије?
20Нородул Й-а рэспунс: „Ай драк. Чине каутэ сэ Те омоаре?”
21Одговори Исус и рече им: Једно дело учиних и сви се дивите томе.
21Дрепт рэспунс, Исус ле-а зис: „О лукраре ам фэкут ши тоць вэ мираць де еа.
22Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човека.
22Мойсев-а дат порунка привитоаре ла тэеря ымпрежур – ну кэ еа вине де ла Мойсе, чиде ла патриархь – ши вой тэяць ымпрежур пе ом ын зиуа Сабатулуй.
23Ако се човек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човека исцелих у суботу?
23Дакэ ун ом примеште тэеря ымпрежур ын зиуа Сабатулуй, ка сэ ну се калче Леӂя луй Мойсе, де че турбаць де мыние ымпотрива Мя пентру кэ амынсэнэтошит ун ом ынтрег ын зиуа Сабатулуй?
24Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите.
24Нужудекаць дупэ ынфэцишаре, чи жудекаць дупэ дрептате.”
25Тада говораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај ког траже да убију?
25Ниште локуиторь дин Иерусалим зичяу: „Ну есте Ел ачела пе каре каутэ ей сэ-Л омоаре?
26И гле, како говори слободно и ништа му не веле: Да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос?
26Ши тотушь ятэ кэ ворбеште пе фацэ, ши ей ну-Й зик нимик! Ну кумва, ын адевэр, чей май марь вор фи куноскут кэ Ел есте Христосул?
27Али овог знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је.
27Дар ной штим де унде есте Омул Ачеста, ынсэ, кынд ва вени Христосул, нимень ну ва шти де унде есте.”
28Тада Исус повика у цркви учећи и рече: И мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има Истинити који ме посла, ког ви не знате.
28Ши Исус, пе кынд ынвэца пе нород ын Темплу, стрига: „Мэкуноаштець ши Мэ штиць де унде сунт! Еун-ам венит де ла Мине Ынсумь, чи Чел че М-а тримис естеадевэрат ши войну-Л куноаштець.
29Ја Га знам, јер сам од Њега и Он ме посла.
29ЕуЫл куноск, кэч вин де ла Ел ши Ел М-а тримис.”
30Тада гледаху да Га ухвате; и нико не метну на Њ руке, јер још не беше дошао час Његов.
30Ей кэутау деч сэ-Л приндэ ши нимень н-а пус мына пе Ел, кэч ынкэ ну-Й сосисе часул.
31А од народа многи Га вероваше, и говораху: Кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него Овај што чини?
31Мулць дин нород ау крезут ын Ел ши зичяу: „Кынд ва вени Христосул, ва фаче май мулте семне декыт а фэкут Омул Ачеста?”
32Чуше фарисеји од народа такав говор за Њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да Га ухвате.
32Фарисеий ау аузит пе нород спунынд ын шоаптэ ачесте лукрурь деспре Ел. Атунч, преоций чей май де сямэ ши фарисеий ау тримис ниште апрозь сэ-Л приндэ.
33Тада рече Исус: Још сам мало времена с вама, па идем к Ономе који ме посла.
33Исус а зис: „Май сунт ку вой пуцинэвреме ши апой Мэ дук ла Чел че М-а тримис.
34Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи.
34Вой Мэвець кэута, ши ну Мэ вець гэси; ши унде вой фи Еу, вой ну путець вени.”
35А Јевреји рекоше међу собом: Куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Неће ли ићи међу растркане Грке, и Грке учити?
35Иудеий ау зис ынтре ей: „Унде аре де гынд сэ се дукэ Омул Ачеста, ка сэ ну-Л путем гэси? Доар н-о авя де гынд сэ се дукэ ла чей ымпрэштияць принтре гречь ши сэ ынвеце пе гречь?
36Шта значи ова реч што рече: Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи?
36Че ынсямнэ кувинтеле ачестя пе каре ле-а спус: ‘Мэ вець кэута, ши ну Мэ вець гэси; ши унде вой фи Еу, вой ну путець вени’ ?”
37А у последњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: Ко је жедан нека дође к мени и пије.
37Ын зиуа де пе урмэ, каре ера зиуа чя маре а празникулуй, Исус а стат ын пичоаре ши а стригат: „Дакэынсетязэ чинева, сэ винэ ла Мине ши сэ бя.
38Који ме верује, као што писмо рече, из његова тела потећи ће реке живе воде.
38Чинекреде ын Мине, дининима луй вор курӂе рыурь де апэ вие, кум зиче Скриптура.”
39А ово рече за Духа ког после примише они који верују у име Његово: јер Дух Свети још не беше на њима, јер Исус још не беше прослављен.
39Спуня кувинтеле ачестя деспре Духул, пе каре авяу сэ-Л примяскэ чей че вор креде ын Ел. Кэч Духул Сфынт ынкэ ну фусесе дат, фииндкэ Исус ну фусесе ынкэ прослэвит.
40А многи од народа чувши ове речи говораху: Ово је заиста пророк.
40Уний дин нород, кынд ау аузит ачесте кувинте, зичяу: „Ачеста есте ку адевэрат Пророкул.”
41Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос из Галилеје доћи?
41Алций зичяу: „Ачеста есте Христосул.” Ши алций зичяу: „Кум, дин Галилея аре сэ винэ Христосул?
42Не каза ли писмо да ће Христос доћи од семена Давидовог, и из села Витлејема одакле беше Давид?
42Ну зиче Скриптура кэ Христосул аре сэ винэ дин сэмынца луй Давид ши дин сатул Бетлеем, унде ера Давид?”
43Тако распра постаде у народу Њега ради.
43С-а фэкут деч дезбинаре ын нород дин причина Луй.
44А неки од њих хтеше да Га ухвате; али нико не метну руку на Њ.
44Уний дин ей вояу сэ-Л приндэ; дар нимень н-а пус мына пе Ел.
45Дођоше пак слуге ка главарима свештеничким и фарисејима; и они им рекоше: Зашто га не доведосте?
45Апрозий с-ау ынторс деч ла преоций чей май де сямэ ши ла фарисей. Ши ачештя ле-ау зис: „Де че ну Л-аць адус?”
46А слуге одговорише: Никад човек није тако говорио као овај човек.
46Апрозий ау рэспунс: „Ничодатэ н-а ворбит вреун ом ка Омул Ачеста.”
47Тада им одговорише фарисеји: Зар се и ви преваристе?
47Фарисеий ле-ау рэспунс: „Доар н-аць фи фост душь ши вой ын рэтэчире?
48Верова ли га ко од кнезова или од фарисеја?
48А крезут ын Ел вреунул дин май-марий ноштри сау дин фарисей?
49Него народ овај, који не зна закон, проклет је.
49Дар нородул ачеста, каре ну штие Леӂя, есте блестемат!”
50Рече им Никодим што долази к Њему ноћу, који беше један од њих:
50Никодим, чел каре венисе ла Исус ноаптя ши каре ера унул дин ей, ле-а зис:
51Еда ли закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини?
51„Леӂя ноастрэ осындеште еа пе ун ом ынаинте ка сэ-л аскулте ши сэ штие че фаче?”
52Одговорише му и рекоше: Ниси ли и ти из Галилеје? Разгледај и види да пророк из Галилеје не долази.
52Дрепт рэспунс, ей й-ау зис: „Ши ту ешть дин Галилея? Черчетязэ бине ши вей ведя кэ дин Галилея ну с-а ридикат ничун пророк.”
53И отидоше сваки својој кући.
53(Ши с-а ынторс фиекаре акасэ.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.