Јован 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1И потом хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтеде да ходи, јер гледаху Јевреји да Га убију.
1І ходив Ісус після сього по Галилеї; не хотїв бо по Юдеї ходити, що шукали Його Жиди вбити.
2Беше пак близу празник јеврејски, грађење сеница.
2Було ж близько Жидівське сьвято кучок.
3Тада Му рекоше браћа Његова: Изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици Твоји виде дела која чиниш;
3Казали ж до Него брати Його: Зійди звідсїля, та й іди в Юдею, щоб і ученики Твої видїли дїла Твої, що робиш.
4јер нико не чини шта тајно, а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свету.
4Нїхто бо тайно нїчого не робить, шукаючи сам знаним бути. Коли таке робиш, то покажи себе сьвітові.
5Јер ни браћа Његова не вероваху Га.
5Бо й брати Його не вірували в Него.
6Тада им рече Исус: Време моје још није дошло, а време је ваше свагда готово.
6Рече тодї їм Ісус: Пора моя ще не прийшла; ваша ж пора всякого часу готова.
7Не може свет мрзети на вас: а на мене мрзи, јер ја сведочим за њ да су дела његова зла.
7Не може сьвіт ненавидїти вас, мене ж ненавидить; бо я сьвідкую про него, що дїла його лихі.
8Ви изиђите на празник овај: ја још нећу изићи на празник овај, јер се моје време још није навршило.
8Ви йдїть на се сьвято; я ще не пійду на те сьвято, бо пора моя ще не сповнилась.
9Рекавши им ово оста у Галилеји.
9Се сказавши їм, зіставсь у Галилеї.
10А кад изиђоше браћа Његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно.
10Як же пійшли брати Його, тодї й Він пійшов на сьвято, не явно, а якби потай.
11А Јевреји Га тражаху на празник и говораху: Где је он?
11Жиди ж шукали Його в сьвято, й казали: Де Він?
12И беху за Њ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: Није, него вара народ.
12І було багато говірки про Него в народї: инші казали, що Він добрий; инші ж казали: Нї, а зводить народ.
13Али нико не говораше јавно за Њ од страха јеврејског.
13Та нїхто явно не говорив про Него задля страху перед Жидами.
14Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше.
14Як же було в половинї сьвята, ввійшов Ісус у церкву, та й навчав.
15И дивљаху се Јевреји говорећи: Како овај зна књиге, а није се учио?
15І дивувались Жиди, кажучи: Як Він писання знає, не вчившись?
16Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није моја, него Оног који ме је послао.
16Озвав ся до них Ісус і рече: Моя наука не єсть моя, а Пославшого мене.
17Ко хоће Његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.
17Коли хто хоче волю Його чинити, знати ме про науку, чи від Бога вона, чи я від себе глаголю.
18Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу оног који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде.
18Хто від себе говорить, слави своєї шукає; хто ж шукає слави Пославшого Його, Той правдивий, і неправди нема в Йому.
19Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете?
19Хиба не Мойсей дав вам закон? а нїхто з вас не чинить закону. Чого шукаєте мене вбити?
20Одговори народ и рече: Је ли ђаво у теби? Ко тражи да те убије?
20Озвавсь народ і каже: Біса маєш; хто шукає вбити Тебе?
21Одговори Исус и рече им: Једно дело учиних и сви се дивите томе.
21Відказав Ісус і рече їм: Одно дїло зробив я, і всї дивуєтесь.
22Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човека.
22Мойсей дав вам обрізаннє (не, що від Мойсея воно, а від батьків); то й у суботу обрізуєте чоловіка.
23Ако се човек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човека исцелих у суботу?
23Коли обрізаннє приймає чоловік у суботу, щоб не був зламаний закон Мойсеїв, чого на мене ремствуєте, що всього чоловіка уздоровив у суботу?
24Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите.
24Не судїть по виду, а праведний суд судїть.
25Тада говораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај ког траже да убију?
25Казали тодї деякі з Єрусалимцїв: Чи не се Той, що шукають убити Його?
26И гле, како говори слободно и ништа му не веле: Да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос?
26І ось явно говорить, і нїчого Йому не кажуть. Чи справдї не взнали князї, що Він справдї Христос?
27Али овог знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је.
27Тільки ж ми Його знаємо, звідкіля Він; Христос же як прийде, нїхто не знати ме, звідкіля Він.
28Тада Исус повика у цркви учећи и рече: И мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има Истинити који ме посла, ког ви не знате.
28Покликне тодї в церкві Ісус, навчаючи й глаголючи: І мене знаєте, й знаєте, звідкіля я! а від себе не прийшов я, єсть же правдивий Пославший мене, котрого ви не знаєте.
29Ја Га знам, јер сам од Њега и Он ме посла.
29Я ж знаю Його, бо я від Него; й Той мене післав.
30Тада гледаху да Га ухвате; и нико не метну на Њ руке, јер још не беше дошао час Његов.
30Шукали тодї, щоб схопити Його, та нїхто не зняв на Него руки, бо ще не прийшла година Його.
31А од народа многи Га вероваше, и говораху: Кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него Овај што чини?
31Многі ж з народу увірували в Него, й казали: Що, як прийде Христос, чи більші сих ознак робити ме, які Сей зробив?
32Чуше фарисеји од народа такав говор за Њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да Га ухвате.
32Почули Фарисеї, що народ поговорював таке про Него, й післали Фарисеї та архиєреї слуги, щоб схопили Його.
33Тада рече Исус: Још сам мало времена с вама, па идем к Ономе који ме посла.
33Рече їм тодї Ісус: Ще малий час я з вами, й пійду до Пославшого мене.
34Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи.
34Шукати мете мене, та й не знайдете; й де я, ви не зможете прийти.
35А Јевреји рекоше међу собом: Куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Неће ли ићи међу растркане Грке, и Грке учити?
35Казали тодї Жиди між собою: Куди Він хоче йти, що ми не знайдемо Його? Чи не між розсипаних Геленян хоче йти та навчати Геленян?
36Шта значи ова реч што рече: Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи?
36Що се за слово, що каже: Шукати мете мене, та й не знайдете? і: Де я, ви не можете прийти?
37А у последњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: Ко је жедан нека дође к мени и пије.
37В останнїй же великий день сьвята став Ісус, та й покликнув, глаголючи: Коли хто жаждує, нехай прийде до мене, та й пє.
38Који ме верује, као што писмо рече, из његова тела потећи ће реке живе воде.
38Хто вірує в мене, як рече писаннє, ріки води живої з черева його потечуть.
39А ово рече за Духа ког после примише они који верују у име Његово: јер Дух Свети још не беше на њима, јер Исус још не беше прослављен.
39Се ж глаголав про Духа, що мають прийняти віруючі в Него; ще бо не був (на них) Дух сьвятий, бо Ісус ще не прославив ся.
40А многи од народа чувши ове речи говораху: Ово је заиста пророк.
40Многі ж з народу, почувши се слово, сказали: Се справдї пророк,
41Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос из Галилеје доћи?
41инші казали: Чи з Галилеї ж Христу приходити?
42Не каза ли писмо да ће Христос доћи од семена Давидовог, и из села Витлејема одакле беше Давид?
42Чи не глаголе ж писаннє, що з насїння Давидового й з Витлеєма села, де був Давид, Христос прийде?
43Тако распра постаде у народу Њега ради.
43Тодї повстало роздїленнє в народї через Него.
44А неки од њих хтеше да Га ухвате; али нико не метну руку на Њ.
44Деякі ж з них хотїли схопити Його; тільки ж нїхто не зняв на Него рук.
45Дођоше пак слуге ка главарима свештеничким и фарисејима; и они им рекоше: Зашто га не доведосте?
45Прийшли тодї слуги до архиєреїв та Фарисеїв, і казали їм вони: Чом не привели Його?
46А слуге одговорише: Никад човек није тако говорио као овај човек.
46Відказали слуги: Нїколи так не говорив чоловік, як Сей чоловік.
47Тада им одговорише фарисеји: Зар се и ви преваристе?
47Відказали тодї їм Фарисеї: Чи й вас не зведено?
48Верова ли га ко од кнезова или од фарисеја?
48Хиба хто з князїв увірував у Него, або з Фарисеїв?
49Него народ овај, који не зна закон, проклет је.
49А сей народ, що не знає закону, проклятий.
50Рече им Никодим што долази к Њему ноћу, који беше један од њих:
50Каже Никодим до них, котрий приходив у ночі до Него, бувши один з них:
51Еда ли закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини?
51Чи закон наш судить чоловіка, коли не вислухає його перше й не знає, що робить?
52Одговорише му и рекоше: Ниси ли и ти из Галилеје? Разгледај и види да пророк из Галилеје не долази.
52Озвались вони й казали йому: Чи й ти з Галилеї єси? Пошукай і подивись, що пророк з Галилеї не встає.
53И отидоше сваки својој кући.
53І пійшов кожен до дому свого.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.