Јован 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Да се не плаши срце ваше, верујте Бога, и мене верујте.
1Нехай не трівожить ся серце ваше. Віруйте в Бога і в мене віруйте.
2Многи су станови у кући Оца мог. А да није тако, казао бих вам; идем да вам приправим место.
2В дому Отця мого осель багато. Коли б нї, сказав би вам: Ійду наготовити місце вам.
3И кад отидем и приправим вам место, опет ћу доћи, и узећу вас к себи да и ви будете где сам ја.
3І, як пійду та наготовлю вам місце, знов прийду й прийму вас до себе, щоб де я, і ви були.
4И куда ја идем знате, и пут знате.
4А куди я йду, знаєте, й дорогу знаєте.
5Рече Му Тома: Господе! Не знамо куда идеш; и како можемо пут знати?
5Каже Йому Тома: Господи, не знаємо, куди йдеш; і як можемо дорогу знати?
6Исус му рече: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме.
6Рече йому Ісус: Я дорога й правда, й життє: нїхто не приходить до Отця, як тільки мною.
7Кад бисте мене знали онда бисте знали и Оца мог; и одселе познајете Га, и видесте Га.
7Коли б знали мене, й Отця мого знали б; і від нинї знаєте Його, й видїли Його.
8Рече Му Филип: Господе! Покажи нам Оца и биће нам доста.
8Каже Йому Филип: Господи, покажи нам Отця, то й буде з нас.
9Исус му рече: Толико сам време с вама и ниси ме познао, Филипе? Који виде мене, виде Оца; па како ти говориш: Покажи нам Оца?
9Рече йому Ісус: Стілький час я з вами, й не пізнав єси мене, Филипе? Хто видїв мене, видїв Отця; як же ти кажеш: Покажи нам Отця?
10Зар не верујеш да сам ја у Оцу и Отац у мени? Речи које вам ја говорим не говорим од себе; него Отац који стоји у мени Он твори дела.
10Хиба не ймеш віри, що я в Отцї і Отець у менї? Слова, що я промовляю вам, від себе не промовляю; Отець же, що в менї пробуває, Той робить дїла.
11Верујте мени да сам ја у Оцу и Отац у мени; ако ли мени не верујете, верујте ми по тим делима.
11Віруйте менї, що я в Отцї і Отець у менї; коли ж нї, задля дїл самих віруйте менї.
12Заиста, заиста вам кажем: који верује мене, дела која ја творим и он ће творити, и већа ће од ових творити; јер ја идем к Оцу свом;
12Істино, істино глаголю вам: Хто вірує в мене, дїла, що я роблю, і він робити ме: й більше сього робити ме; бо я до Отця мого йду.
13и шта год заиштете у Оца у име моје, оно ћу вам учинити, да се прослави Отац у Сину.
13І чого просити мете в імя моє, те зроблю, щоб прославивсь Отець у Синї.
14И ако шта заиштете у име моје, ја ћу учинити.
14Коли чого просити мете в імя моє, я зроблю.
15Ако имате љубав к мени, заповести моје држите.
15Коли любите мене, хоронїть заповідї мої.
16И ја ћу умолити Оца, и даће вам другог утешитеља да буде с вама вавек:
16І я вблагаю Отця, і дасть вам иншого утїшителя, щоб пробував з вами по вік, —
17Духа истине, ког свет не може примити, јер Га не види нити Га познаје; а ви Га познајете, јер у вама стоји, и у вама ће бити.
17Духа правди, котрого сьвіт не може прийняти; бо не видить Його, анї знає Його; ви ж знаєте Його, бо з вами пробуває і в вас буде.
18Нећу вас оставити сиротне; доћи ћу к вама.
18Не зоставлю вас сиротами: прийду до вас.
19Још мало и свет мене више неће видети; а ви ћете ме видети; јер ја живим, и ви ћете живети.
19Ще трохи, й сьвіт мене більш не видїти ме; ви ж будете видїти мене, бо я живу, й ви жити мете.
20У онај ћете ви дан дознати да сам ја у Оцу свом, и ви у мени, и ја у вама.
20Того дня знати мете, що я в Отцї моїм, і ви в менї, а я в вас.
21Ко има заповести моје и држи их, он је онај што има љубав к мени; а који има љубав к мени имаће к њему љубав Отац мој; и ја ћу имати љубав к њему, и јавићу му се сам.
21Хто має заповідї мої і хоронить їх, той любить мене; хто ж любить мене, буде люблений від Отця мого, і я любити му його, і обявлюсь йому.
22И рече Му Јуда, не Искариотски: Господе! Шта је то да ћеш се нама јавити а не свету?
22Каже Йому Юда, не Іскариоцький: Господи, що воно єсть, що маєш нам обявитись, а не сьвітові?
23Исус одговори и рече му: Ко има љубав к мени, држаће реч моју; и Отац мој имаће љубав к њему; и к њему ћемо доћи, и у њега ћемо се станити.
23Відказав Ісус і рече йому: Коли хто любить мене, слово моє хоронити ме, і Отець мій любити ме його, і до него прийдемо, і оселю в него зробимо.
24Који нема љубави к мени не држи моје речи; а реч што чујете није моја него Оца који ме посла.
24Хто не любить мене, словес моїх не хоронить; а слово, що ви чуєте, не моє, а пославшого мене Отця.
25Ово вам казах док сам с вама.
25Се я глаголав вам, у вас пробуваючи.
26А утешитељ, Дух Свети, ког ће Отац послати у име моје, Он ће вас научити свему и напоменуће вам све што вам рекох.
26Утїшитель же, Дух сьвятий, котрого пішле Отець в імя моє, Той научить вас усього, й пригадає вам усе, що я глаголав вам.
27Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свет даје, да се не плаши срце ваше и да се не боји.
27Упокій оставляю вам, мій упокій даю вам; не, яко ж сьвіт дає, я даю вам. Нехай не трівожить ся серце ваше, анї лякаєть ся.
28Чусте да вам ја казах: идем и доћи ћу к вама. Кад бисте имали љубав к мени, онда бисте се обрадовали што рекох: идем к Оцу; јер је Отац мој већи од мене.
28Ви чули, що я глаголав вам: Ійду, й прийду до вас. Коли б любили мене, зрадїли б, що я сказав: Ійду до Отця; бо Отець мій більший мене.
29И сад вам казах, пре док се није збило, да верујете кад се збуде.
29І оце глаголав вам, перш нїж тому стати ся, щоб, як станеть ся, увірували.
30Већ нећу много говорити с вама; јер иде кнез овог света, и у мени нема ништа.
30Вже більш не говорити му багато з вами, йде бо князь сьвіта сього, й у менї не має нїчого.
31Него да види свет да имам љубав к Оцу, и као што ми заповеди Отац онако творим. Устаните, хајдемо одавде.
31Та, щоб знав сьвіт, що я люблю Отця, і, яко ж заповідав менї Отець, так чиню. Уставайте, ходїмо з відсїля.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.