Јован 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.
1Після сього було сьвято Жидівське; і прийшов Ісус у Єрусалим.
2У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,
2У Єрусалимі ж коло Овечих воріт є купіль, що зветь ся по єврейськи Ветезда, з пятьма ходниками.
3у којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;
3В них лежало велике множество недужих, слїпих, кривих, сухих, що дожидали движення води.
4јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.
4Ангел бо певного часу спускавсь у купіль і збивав воду: хто ж первий улазив після збивання води, одужував, якою б нї мучив ся болестю.
5А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.
5Був же там один чоловік, що трийцять і вісїм років був у недузї.
6Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?
6Сього побачивши Ісус лежачого, й відаючи, що довгий уже час нездужає, рече йому: Хочеш одужати?
7Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене.
7Відповів Йому недужий: Господи, чоловіка не маю, щоб, як зібєть ся вода, вкинув мене в купіль; як же прийду я, инший поперед мене влазить.
8Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.
8Рече йому Ісус: Устань, візьми постїль твою, та й ходи!
9И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота.
9І зараз одужав чоловік, і взяв постїль свою, та й ходив; була ж субота того дня.
10Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.
10І казали Жиди сцїленому: Субота; не годить ся тобі брати постелї.
11А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.
11Відказав їм: Хто оздоровив мене, той менї сказав: Візьми постїль твою, та й ходи.
12А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?
12Питали ж його: Що то за чоловік, що сказав тобі: Візьми постїль твою, та й ходи?
13А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту.
13Той же, що одужав, не знав, хто Він; бо Ісус відійшов геть, як народ був на місцї тому.
14А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.
14Опісля знаходить його Ісус у церкві, і рече йому: Оце одужав єси; не гріши більш, щоб гіршого тобі не стало ся.
15А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели.
15Пійшов чоловік, та й сповістив Жидів, що се Ісус, що оздоровив його.
16И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу.
16За се гонили Ісуса Жиди й шукали Його вбити, що се зробив у суботу.
17А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним.
17Ісус же відказав їм: Отець мій і досї робить і я роблю.
18И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу.
18За се ж ще більш шукали Його Жиди вбити, що не то ламле суботу, а ще й Отцем своїм зве Бога, рівним себе ставлячи Богу.
19А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако;
19Озвав ся ж Ісус і рече їм: Істино, істино глаголю вам: Не може Син нїчого робити від себе, коли не бачить, що Отець те робить: що бо Той робить, те й Син так само робить.
20јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите.
20Отець бо любить Сина, і все показує Йому, що сам робить; і більші сих покаже Йому дїла, щоб ви дивувались.
21Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује.
21Бо, як Отець воскрешає мертвих і оживлює, так і Син, кого хоче, оживлює.
22Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину,
22Бо Отець і не судить нїкого, а суд увесь дав Синові,
23да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао.
23щоб усї шанували Сина, як шанують Отця. Хто не шанує Сина, не шанує Отця, що післав Його.
24Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.
24Істино, істино глаголю вам: Що, хто слухає слово моє і вірує Пославшому мене, має життє вічнє, і на суд не прийде, а перейде від смерти в життє.
25Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.
25Істино, істино глаголю вам: Що прийде час, і нинї єсть, що мертві почують голос Сина Божого, й почувши оживуть.
26Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;
26Бо, як Отець має життє в собі, так дав і Синові життє мати в собі,
27и даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.
27і власть дав Йому і суд чинити; бо Він Син чоловічий.
28Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,
28Не дивуйтесь сьому, бо прийде час, що в гробах почують голос Його,
29и изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.
29і повиходять: которі добро робили, в воскресеннє життя, а которі зло робили, в воскресеннє суду.
30Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.
30Не можу я робити від себе нїчого: як чую, суджу; і суд мій праведний; бо не шукаю волї моєї, а волї пославшого мене Отця.
31Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.
31Коли я сьвідкую про себе, сьвідченнє моє не правдиве.
32Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене.
32Инший єсть, хто сьвідкує про мене; і я знаю, що правдиве сьвідченнє, котре про мене сьвідкує.
33Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину;
33Ви посилали до Йоана, й сьвідкував правдї.
34а ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.
34Я же не від чоловіка сьвідченнє приймаю, а глаголю се, щоб ви спаслись.
35Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу.
35Той був сьвітильник горючий і сьвітючий; ви ж хотїли повеселитись на часину сьвітлом його.
36Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла.
36Я ж маю сьвідченнє більше Йоанового: дїла бо, що дав менї Отець, щоб їх скінчити, ті дїла, що я роблю, сьвідкують про мене, що Отець мене післав.
37И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте.
37І пославший мене Отець сам сьвідкував про мене. Анї голосу Його не чули ви нїколи, анї виду Його не бачили;
38И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла.
38і слова Його не маєте пробуваючого в вас; бо кого післав Він, тому ви не віруєте.
39Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене.
39Прослїдїть писання; бо ви думаєте в них життє вічнє мати; й ті сьвідкують про мене.
40И нећете да дођете к мени да имате живот.
40Та не хочете прийти до мене, щоб життє мати.
41Ја не примам славе од људи.
41Чести від людей не приймаю.
42Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.
42Та я спізнав вас, що любови Божої не маєте в собі.
43Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.
43Я прийшов в імя Отця мого, і не приймаєте мене. Коли инший прийде в імя своє, того приймете.
44Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите?
44Як ви можете вірувати, славу один од одного приймаючи, а слави, що від одного Бога, не шукаєте?
45Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.
45Не думайте, що я обвинувачу вас перед Отцем: є хто винуватить вас: Мойсей, що на него вповаєте.
46Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене.
46Коли б ви вірували Мойсейові, вірували б менї; бо про мене той писав.
47А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?
47Коли ж його писанням не віруєте, як моїм словам вірувати мете?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.