Јован 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.
1После сего был праздник Иудейский, и пришел Иисус в Иерусалим.
2У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,
2Есть же в Иерусалиме у Овечьих ворот купальня, называемая по-еврейски Вифезда, при которой было пять крытых ходов.
3у којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;
3В них лежало великое множество больных, слепых, хромых, иссохших, ожидающих движения воды,
4јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.
4ибо Ангел Господень по временам сходил в купальню и возмущал воду, и кто первый входил в нее по возмущении воды, тот выздоравливал, какою бы ни был одержим болезнью.
5А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.
5Тут был человек, находившийся в болезни тридцать восемь лет.
6Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?
6Иисус, увидев его лежащего и узнав, что он лежит уже долгое время, говорит ему: хочешь ли быть здоров?
7Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене.
7Больной отвечал Ему: так, Господи; но не имею человека, который опустил бы меня в купальню, когда возмутится вода; когда же я прихожу, другой уже сходит прежде меня.
8Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.
8Иисус говорит ему: встань, возьми постель твою и ходи.
9И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота.
9И он тотчас выздоровел, и взял постель свою, и пошел. Было же это в день субботний.
10Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.
10Посему Иудеи говорили исцеленному: сегодня суббота; не должно тебе брать постели.
11А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.
11Он отвечал им: Кто меня исцелил, Тот мне сказал: возьми постель твою и ходи.
12А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?
12Его спросили: кто Тот Человек, Который сказал тебе: возьми постель твою и ходи?
13А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту.
13Исцеленный же не знал, кто Он, ибо Иисус скрылся в народе, бывшем на том месте.
14А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.
14Потом Иисус встретил его в храме и сказал ему: вот, ты выздоровел; не греши больше, чтобы не случилось с тобою чего хуже.
15А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели.
15Человек сей пошел и объявил Иудеям, что исцеливший его есть Иисус.
16И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу.
16И стали Иудеи гнать Иисуса и искали убить Его за то, что Он делал такие дела в субботу.
17А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним.
17Иисус же говорил им: Отец Мой доныне делает, и Я делаю.
18И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу.
18И еще более искали убить Его Иудеи за то, что Он не только нарушал субботу, но и Отцем Своим называл Бога, делая Себя равным Богу.
19А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако;
19На это Иисус сказал: истинно, истинно говорю вам: Сын ничего не может творить Сам от Себя, если не увидит Отца творящего: ибо, что творит Он, то и Сын творит также.
20јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите.
20Ибо Отец любит Сына и показывает Ему все, что творит Сам; и покажет Ему дела больше сих, так что вы удивитесь.
21Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује.
21Ибо, как Отец воскрешает мертвых и оживляет, так и Сын оживляет, кого хочет.
22Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину,
22Ибо Отец и не судит никого, но весь суд отдал Сыну,
23да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао.
23дабы все чтили Сына, как чтут Отца. Кто не чтит Сына, тот не чтит и Отца, пославшего Его.
24Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.
24Истинно, истинно говорю вам: слушающий слово Мое и верующий в Пославшего Меня имеет жизнь вечную и на суд не приходит, но перешел от смерти в жизнь.
25Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.
25Истинно, истинно говорю вам: наступает время, и настало уже, когда мертвые услышат глас Сына Божия и, услышав, оживут.
26Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;
26Ибо, как Отец имеет жизнь в Самом Себе, так и Сыну дал иметь жизнь в Самом Себе.
27и даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.
27И дал Ему власть производить и суд, потому что Он есть Сын Человеческий.
28Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,
28Не дивитесь сему; ибо наступает время, в которое все, находящиеся в гробах, услышат глас Сына Божия;
29и изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.
29и изыдут творившие добро в воскресение жизни, а делавшие зло - в воскресение осуждения.
30Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.
30Я ничего не могу творить Сам от Себя. Как слышу, так и сужу, и суд Мой праведен; ибо не ищу Моей воли, но воли пославшего Меня Отца.
31Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.
31Если Я свидетельствую Сам о Себе, то свидетельство Мое не есть истинно.
32Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене.
32Есть другой, свидетельствующий о Мне; и Я знаю, что истинно то свидетельство, которым он свидетельствует о Мне.
33Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину;
33Вы посылали к Иоанну, и он засвидетельствовал об истине.
34а ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.
34Впрочем, Я не от человека принимаю свидетельство, но говорю это для того, чтобы вы спаслись.
35Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу.
35Он был светильник, горящий и светящий; а вы хотели малое время порадоваться при свете его.
36Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла.
36Я же имею свидетельство больше Иоаннова: ибо дела, которые Отец дал Мне совершить, самые дела сии, Мною творимые, свидетельствуют о Мне, что Отец послал Меня.
37И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте.
37И пославший Меня Отец Сам засвидетельствовал о Мне. А вы ни гласа Его никогда не слышали, ни лица Его не видели;
38И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла.
38и не имеете слова Его, пребывающего в вас, потому что вы не веруете Тому, Которого Он послал.
39Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене.
39Исследуйте Писания, ибо вы думаете чрез них иметь жизнь вечную; а они свидетельствуют о Мне.
40И нећете да дођете к мени да имате живот.
40Но вы не хотите придти ко Мне, чтобы иметь жизнь.
41Ја не примам славе од људи.
41Не принимаю славы от человеков,
42Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.
42но знаю вас: вы не имеете в себе любви к Богу.
43Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.
43Я пришел во имя Отца Моего, и не принимаете Меня; а если иной придет во имя свое, его примете.
44Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите?
44Как вы можете веровать, когда друг от друга принимаете славу, а славы, которая от Единого Бога, не ищете?
45Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.
45Не думайте, что Я буду обвинять вас пред Отцем: есть на вас обвинитель Моисей, на которого вы уповаете.
46Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене.
46Ибо если бы вы верили Моисею, то поверили бы и Мне, потому что он писал о Мне.
47А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?
47Если же его писаниям не верите, как поверите Моим словам?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.