Јован 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде.
1После сего пошел Иисус на ту сторону моря Галилейского, в окрестности Тивериады.
2И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима.
2За Ним последовало множество народа, потому что видели чудеса, которые Он творил над больными.
3А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим.
3Иисус взошел на гору и там сидел с учениками Своими.
4А беше близу пасха, празник јеврејски.
4Приближалась же Пасха, праздник Иудейский.
5Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?
5Иисус, возведя очи и увидев, что множество народа идет к Нему, говорит Филиппу: где нам купить хлебов, чтобы их накормить?
6А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити.
6Говорил же это, испытывая его; ибо Сам знал, что хотел сделать.
7Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.
7Филипп отвечал Ему: им на двести динариев не довольно будет хлеба, чтобы каждому из них досталось хотя понемногу.
8Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра:
8Один из учеников Его, Андрей, брат Симона Петра, говорит Ему:
9Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет!
9здесь есть у одного мальчика пять хлебов ячменных и две рыбки; но что это для такого множества?
10А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.
10Иисус сказал: велите им возлечь. Было же на том месте много травы. Итак возлегло людей числом около пяти тысяч.
11А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше.
11Иисус, взяв хлебы и воздав благодарение, раздал ученикам, а ученики возлежавшим, также и рыбы, сколько кто хотел.
12И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.
12И когда насытились, то сказал ученикам Своим: соберите оставшиеся куски, чтобы ничего не пропало.
13И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.
13И собрали, и наполнили двенадцать коробов кусками от пяти ячменных хлебов, оставшимися у тех, которые ели.
14А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет.
14Тогда люди, видевшие чудо, сотворенное Иисусом, сказали: это истинно Тот Пророк, Которому должно придти в мир.
15А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам.
15Иисус же, узнав, что хотят придти, нечаянно взять его и сделать царем, опять удалился на гору один.
16А кад би увече сиђоше ученици Његови на море,
16Когда же настал вечер, то ученики Его сошли к мор
17и уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима.
17и, войдя в лодку, отправились на ту сторону моря, в Капернаум. Становилось темно, а Иисус не приходил к ним.
18А море се подизаше од великог ветра.
18Дул сильный ветер, и море волновалось.
19Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се.
19Проплыв около двадцати пяти или тридцати стадий, они увидели Иисуса, идущего по морю и приближающегося к лодке, и испугались.
20А Он им рече: Ја сам; не бојте се.
20Но Он сказал им: это Я; не бойтесь.
21Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.
21Они хотели принять Его в лодку; и тотчас лодка пристала к берегу, куда плыли.
22Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше,
22На другой день народ, стоявший по ту сторону моря, видел, что там, кроме одной лодки, в которую вошли ученики Его, иной не было, и что Иисус не входил в лодку с учениками Своими, а отплыли одни ученики Его.
23а друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,
23Между тем пришли из Тивериады другие лодки близко к тому месту, где ели хлеб по благословении Господнем.
24кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.
24Итак, когда народ увидел, что тут нет Иисуса, ни учеников Его, то вошли в лодки и приплыли в Капернаум, ища Иисуса.
25И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо?
25И, найдя Его на той стороне моря, сказали Ему: Равви! когда Ты сюда пришел?
26Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.
26Иисус сказал им в ответ: истинно, истинно говорю вам: вы ищете Меня не потому, что видели чудеса, но потому, что ели хлеб и насытились.
27Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог.
27Старайтесь не о пище тленной, но о пище, пребывающей в жизнь вечную, которую даст вам Сын Человеческий, ибо на Нем положил печать Свою Отец, Бог.
28А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?
28Итак сказали Ему: что нам делать, чтобы творить дела Божии?
29Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.
29Иисус сказал им в ответ: вот дело Божие, чтобы вы веровали в Того, Кого Он послал.
30А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?
30На это сказали Ему: какое же Ты дашь знамение, чтобы мы увидели и поверили Тебе? что Ты делаешь?
31Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.
31Отцы наши ели манну в пустыне, как написано: хлеб с неба дал им есть.
32Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;
32Иисус же сказал им: истинно, истинно говорю вам: не Моисей дал вам хлеб с неба, а Отец Мой дает вам истинный хлеб с небес.
33јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.
33Ибо хлеб Божий есть тот, который сходит с небес и дает жизнь миру.
34Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.
34На это сказали Ему: Господи! подавай нам всегда такой хлеб.
35А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.
35Иисус же сказал им: Я есмь хлеб жизни; приходящий ко Мне не будет алкать, и верующий в Меня не будет жаждать никогда.
36Него вам казах да ме и видесте и не верујете.
36Но Я сказал вам, что вы и видели Меня, и не веруете.
37Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.
37Все, что дает Мне Отец, ко Мне придет; и приходящего ко Мне не изгоню вон,
38Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.
38ибо Я сошел с небес не для того, чтобы творить волю Мою, но волю пославшего Меня Отца.
39А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.
39Воля же пославшего Меня Отца есть та, чтобы из того, что Он Мне дал, ничего не погубить, но все то воскресить в последний день.
40А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
40Воля Пославшего Меня есть та, чтобы всякий, видящий Сына и верующий в Него, имел жизнь вечную; и Я воскрешу его в последний день.
41Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба.
41Возроптали на Него Иудеи за то, что Он сказал: Я есмь хлеб, сшедший с небес.
42И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба?
42И говорили: не Иисус ли это, сын Иосифов, Которого отца и Мать мы знаем? Как же говорит Он: я сшел с небес?
43Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.
43Иисус сказал им в ответ: не ропщите между собою.
44Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
44Никто не может придти ко Мне, если не привлечет его Отец, пославший Меня; и Я воскрешу его в последний день.
45У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени.
45У пророков написано: “и будут все научены Богом”. Всякий, слышавший от Отца и научившийся, приходит ко Мне.
46Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца.
46Это не то, чтобы кто видел Отца, кроме Того, Кто есть от Бога; Он видел Отца.
47Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни.
47Истинно, истинно говорю вам: верующий в Меня имеет жизнь вечную.
48Ја сам Хлеб живота.
48Я есмь хлеб жизни.
49Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.
49Отцы ваши ели манну в пустыне и умерли;
50Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.
50хлеб же, сходящий с небес, таков, что ядущий его не умрет.
51Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света.
51Я хлеб живый, сшедший с небес; ядущий хлеб сей будет жить вовек; хлеб же, который Я дам, есть Плоть Моя, которую Я отдам за жизнь мира.
52А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?
52Тогда Иудеи стали спорить между собою, говоря: как Он может дать нам есть Плоть Свою?
53А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.
53Иисус же сказал им: истинно, истинно говорю вам: если не будете есть Плоти Сына Человеческого и пить Крови Его, то не будете иметь в себе жизни.
54Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан:
54Ядущий Мою Плоть и пиющий Мою Кровь имеет жизнь вечную, и Я воскрешу его в последний день.
55Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.
55Ибо Плоть Моя истинно есть пища, и Кровь Моя истинно есть питие.
56Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.
56Ядущий Мою Плоть и пиющий Мою Кровь пребывает во Мне, и Я в нем.
57Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.
57Как послал Меня живый Отец, и Я живу Отцем, так и ядущий Меня жить будет Мною.
58Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек.
58Сей-то есть хлеб, сшедший с небес. Не так, как отцы ваши ели манну и умерли: ядущий хлеб сей жить будет вовек.
59Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.
59Сие говорил Он в синагоге, уча в Капернауме.
60Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?
60Многие из учеников Его, слыша то, говорили: какие странные слова! кто может это слушать?
61А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?
61Но Иисус, зная Сам в Себе, что ученики Его ропщут на то, сказал им: это ли соблазняет вас?
62А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?
62Что ж, если увидите Сына Человеческого, восходящего туда, где был прежде?
63Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.
63Дух животворит; плоть не пользует нимало. Слова, которые говорю Я вам, суть дух и жизнь.
64Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.
64Но есть из вас некоторые неверующие. Ибо Иисус от начала знал, кто суть неверующие и кто предаст Его.
65И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог.
65И сказал: для того-то и говорил Я вам, что никто не может придти ко Мне, если то не дано будет ему от Отца Моего.
66Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим.
66С этого времени многие из учеников Его отошли от Него и уже не ходили с Ним.
67А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?
67Тогда Иисус сказал двенадцати: не хотите ли и вы отойти?
68Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота.
68Симон Петр отвечал Ему: Господи! к кому нам идти? Ты имеешь глаголы вечной жизни:
69И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога.
69и мы уверовали и познали, что Ты Христос, Сын Бога живаго.
70Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?
70Иисус отвечал им: не двенадцать ли вас избрал Я? но один из вас диавол.
71А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.
71Это говорил Он об Иуде Симонове Искариоте, ибо сей хотел предать Его, будучи один из двенадцати.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.