Јован 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде.
1After these things Jesus went over the sea of Galilee, which is that of Tiberias.
2И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима.
2And a great multitude followed him, because they saw the miracles which he did on them that were diseased.
3А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим.
3Jesus therefore went up into a mountain, and there he sat with his disciples.
4А беше близу пасха, празник јеврејски.
4Now the pasch, the festival day of the Jews, was near at hand.
5Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?
5When Jesus therefore had lifted up his eyes, and seen that a very great multitude cometh to him, he said to Philip: Whence shall we buy bread, that these may eat?
6А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити.
6And this he said to try him; for he himself knew what he would do.
7Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.
7Philip answered him: Two hundred pennyworth of bread is not sufficient for them, that every one may take a little.
8Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра:
8One of his disciples, Andrew, the brother of Simon Peter, saith to him:
9Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет!
9There is a boy here that hath five barley loaves, and two fishes; but what are these among so many?
10А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.
10Then Jesus said: Make the men sit down. Now there was much grass in the place. The men therefore sat down, in number about five thousand.
11А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше.
11And Jesus took the loaves: and when he had given thanks, he distributed to them that were set down. In like manner also of the fishes, as much as they would.
12И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.
12And when they were filled, he said to his disciples: Gather up the fragments that remain, lest they be lost.
13И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.
13They gathered up therefore, and filled twelve baskets with the fragments of the five barley loaves, which remained over and above to them that had eaten.
14А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет.
14Now those men, when they had seen what a miracle Jesus had done, said: This is of a truth the prophet, that is to come into the world.
15А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам.
15Jesus therefore, when he knew that they would come to take him by force, and make him king, fled again into the mountain himself alone.
16А кад би увече сиђоше ученици Његови на море,
16And when evening was come, his disciples went down to the sea.
17и уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима.
17And when they had gone up into a ship, they went over the sea to Capharnaum; and it was now dark, and Jesus was not come unto them.
18А море се подизаше од великог ветра.
18And the sea arose, by reason of a great wind that blew.
19Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се.
19When they had rowed therefore about five and twenty or thirty furlongs, they see Jesus walking upon the sea, and drawing nigh to the ship, and they were afraid.
20А Он им рече: Ја сам; не бојте се.
20But he saith to them: It is I; be not afraid.
21Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.
21They were willing therefore to take him into the ship; and presently the ship was at the land to which they were going.
22Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше,
22The next day, the multitude that stood on the other side of the sea, saw that there was no other ship there but one, and that Jesus had not entered into the ship with his disciples, but that his disciples were gone away alone.
23а друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,
23But other ships came in from Tiberias; nigh unto the place where they had eaten the bread, the Lord giving thanks.
24кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.
24When therefore the multitude saw that Jesus was not there, nor his disciples, they took shipping, and came to Capharnaum, seeking for Jesus.
25И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо?
25And when they had found him on the other side of the sea, they said to him: Rabbi, when camest thou hither?
26Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.
26Jesus answered them, and said: Amen, amen I say to you, you seek me, not because you have seen miracles, but because you did eat of the loaves, and were filled.
27Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог.
27Labour not for the meat which perisheth, but for that which endureth unto life everlasting, which the Son of man will give you. For him hath God, the Father, sealed.
28А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?
28They said therefore unto him: What shall we do, that we may work the works of God?
29Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.
29Jesus answered, and said to them: This is the work of God, that you believe in him whom he hath sent.
30А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?
30They said therefore to him: What sign therefore dost thou shew, that we may see, and may believe thee? What dost thou work?
31Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.
31Our fathers did eat manna in the desert, as it is written: He gave them bread from heaven to eat.
32Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;
32Then Jesus said to them: Amen, amen I say to you; Moses gave you not bread from heaven, but my Father giveth you the true bread from heaven.
33јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.
33For the bread of God is that which cometh down from heaven, and giveth life to the world.
34Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.
34They said therefore unto him: Lord, give us always this bread.
35А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.
35And Jesus said to them: I am the bread of life: he that cometh to me shall not hunger: and he that believeth in me shall never thirst.
36Него вам казах да ме и видесте и не верујете.
36But I said unto you, that you also have seen me, and you believe not.
37Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.
37All that the Father giveth to me shall come to me; and him that cometh to me, I will not cast out.
38Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.
38Because I came down from heaven, not to do my own will, but the will of him that sent me.
39А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.
39Now this is the will of the Father who sent me: that of all that he hath given me, I should lose nothing; but should raise it up again in the last day.
40А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
40And this is the will of my Father that sent me: that every one who seeth the Son, and believeth in him, may have life everlasting, and I will raise him up in the last day.
41Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба.
41The Jews therefore murmured at him, because he had said: I am the living bread which came down from heaven.
42И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба?
42And they said: Is not this Jesus, the son of Joseph, whose father and mother we know? How then saith he, I came down from heaven?
43Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.
43Jesus therefore answered, and said to them: Murmur not among yourselves.
44Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
44No man can come to me, except the Father, who hath sent me, draw him; and I will raise him up in the last day.
45У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени.
45It is written in the prophets: And they shall all be taught of God. Every one that hath heard of the Father, and hath learned, cometh to me.
46Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца.
46Not that any man hath seen the Father; but he who is of God, he hath seen the Father.
47Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни.
47Amen, amen I say unto you: He that believeth in me, hath everlasting life.
48Ја сам Хлеб живота.
48I am the bread of life.
49Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.
49Your fathers did eat manna in the desert, and are dead.
50Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.
50This is the bread which cometh down from heaven; that if any man eat of it, he may not die.
51Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света.
51I am the living bread which came down from heaven.
52А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?
52If any man eat of this bread, he shall live for ever; and the bread that I will give, is my flesh, for the life of the world.
53А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.
53The Jews therefore strove among themselves, saying: How can this man give us his flesh to eat?
54Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан:
54Then Jesus said to them: Amen, amen I say unto you: Except you eat the flesh of the Son of man, and drink his blood, you shall not have life in you.
55Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.
55He that eateth my flesh, and drinketh my blood, hath everlasting life: and I will raise him up in the last day.
56Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.
56For my flesh is meat indeed: and my blood is drink indeed.
57Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.
57He that eateth my flesh, and drinketh my blood, abideth in me, and I in him.
58Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек.
58As the living Father hath sent me, and I live by the Father; so he that eateth me, the same also shall live by me.
59Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.
59This is the bread that came down from heaven. Not as your fathers did eat manna, and are dead. He that eateth this bread, shall live for ever.
60Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?
60These things he said, teaching in the synagogue, in Capharnaum.
61А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?
61Many therefore of his disciples, hearing it, said: This saying is hard, and who can hear it?
62А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?
62But Jesus, knowing in himself, that his disciples murmured at this, said to them: Doth this scandalize you?
63Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.
63If then you shall see the Son of man ascend up where he was before?
64Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.
64It is the spirit that quickeneth: the flesh profiteth nothing. The words that I have spoken to you, are spirit and life.
65И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог.
65But there are some of you that believe not. For Jesus knew from the beginning, who they were that did not believe, and who he was, that would betray him.
66Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим.
66And he said: Therefore did I say to you, that no man can come to me, unless it be given him by my Father.
67А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?
67After this many of his disciples went back; and walked no more with him.
68Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота.
68Then Jesus said to the twelve: Will you also go away?
69И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога.
69And Simon Peter answered him: Lord, to whom shall we go? thou hast the words of eternal life.
70Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?
70And we have believed and have known, that thou art the Christ, the Son of God.
71А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.
71Jesus answered them: Have not I chosen you twelve; and one of you is a devil?
no verse 72 in this text
72Now he meant Judas Iscariot, the son of Simon: for this same was about to betray him, whereas he was one of the twelve.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.