Галатима 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Павле апостол, ни од људи, ни кроз човека, него кроз Исуса Христа и Бога Оца, који Га васкрсе из мртвих,
1Paul, an apostle, not of men, neither by man, but by Jesus Christ, and God the Father, who raised him from the dead,
2и сва браћа која су са мном, црквама галатским:
2And all the brethren who are with me, to the churches of Galatia.
3Благодат вам и мир од Бога Оца и Господа нашег Исуса Христа,
3Grace be to you, and peace from God the Father, and from our Lord Jesus Christ,
4који даде себе за грехе наше да избави нас од садашњег света злог, по вољи Бога и Оца нашег,
4Who gave himself for our sins, that he might deliver us from this present wicked world, according to the will of God and our Father:
5коме слава ва век века. Амин.
5To whom is glory for ever and ever. Amen.
6Чудим се да се тако одмах одвраћате на друго јеванђеље од Оног који вас позва благодаћу Христовом,
6I wonder that you are so soon removed from him that called you into the grace of Christ, unto another gospel.
7које није друго, само што неки сметају вас, и хоће да изврну јеванђеље Христово.
7Which is not another, only there are some that trouble you, and would pervert the gospel of Christ.
8Али ако и ми, или анђео с неба јави вам јеванђеље другачије него што вам јависмо, проклет да буде!
8But though we, or an angel from heaven, preach a gospel to you besides that which we have preached to you, let him be anathema.
9Као што пре рекосмо и сад опет велим: ако вам ко јави јеванђеље другачије него што примисте, проклет да буде!
9As we said before, so now I say again: If any one preach to you a gospel, besides that which you have received, let him be anathema.
10Зар ја сад људе наговарам или Бога? Или тражим људима да угађам? Јер кад бих ја још људима угађао, онда не бих био слуга Христов.
10For do I now persuade men, or God? Or do I seek to please men? If I yet pleased men, I should not be the servant of Christ.
11Али вам дајем на знање, браћо, да оно јеванђеље које сам ја јавио, није по човеку.
11For I give you to understand, brethren, that the gospel which was preached by me is not according to man.
12Јер га ја не примих од човека, нити научих, него откривењем Исуса Христа.
12For neither did I receive it of man, nor did I learn it; but by the revelation of Jesus Christ.
13Јер сте чули моје живљење некад у Јеврејству, да сам одвише гонио цркву Божију и раскопавао је.
13For you have heard of my conversation in time past in the Jews’ religion: how that, beyond measure, I persecuted the church of God, and wasted it.
14И напредовах у Јеврејству већма од многих врсника својих у роду свом, и одвише ревновах за отачке своје обичаје.
14And I made progress in the Jews’ religion above many of my equals in my own nation, being more abundantly zealous for the traditions of my fathers.
15А кад би угодно Богу, који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу својом.
15But when it pleased him, who separated me from my mother’s womb, and called me by his grace,
16Да јави Сина свог у мени, да Га јеванђељем објавим међу људима незнабошцима; одмах не питах тело и крв,
16To reveal his Son in me, that I might preach him among the Gentiles, immediately I condescended not to flesh and blood.
17нити изиђох у Јерусалим к старијим апостолима од себе него отидох у арапску, и опет се вратих у Дамаск.
17Neither went I to Jerusalem, to the apostles who were before me: but I went into Arabia, and again I returned to Damascus.
18А после тога на три године изиђох у Јерусалим да видим Петра, и остадох у њега петнаест дана.
18Then, after three years, I went to Jerusalem, to see Peter, and I tarried with him fifteen days.
19Али другог од апостола не видех, осим Јакова брата Господњег.
19But other of the apostles I saw none, saving James the brother of the Lord.
20А шта вам пишем ево Бог види да не лажем.
20Now the things which I write to you, behold, before God, I lie not.
21А потом дођох у земље сирске и киликијске.
21Afterwards I came into the regions of Syria and Cilicia.
22А бејах лицем непознат Христовим црквама јудејским;
22And I was unknown by face to the churches of Judea, which were in Christ:
23него само беху чули да онај који нас некад гони сад проповеда веру коју некад раскопаваше.
23But they had heard only: He, who persecuted us in times past, doth now preach the faith which once he impugned:
24И слављаху Бога за мене.
24And they glorified God in me.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.