Галатима 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Али велим: док је наследник млад ништа није бољи од роба, ако и јесте господар од свега;
1Now I say, as long as the heir is a child, he differeth nothing from a servant, though he be lord of all;
2него је под заповедницима и чуварима све до рока очевог.
2But is under tutors and governors until the time appointed by the father:
3Тако и ми кад бејасмо млади, бејасмо под стихијама света заробљени;
3So we also, when we were children, were serving under the elements of the world.
4а кад се наврши време, посла Бог Сина свог Јединородног, који је рођен од жене и покорен закону,
4But when the fulness of the time was come, God sent his Son, made of a woman, made under the law:
5да искупи оне који су под законом, да примимо посинаштво.
5That he might redeem them who were under the law: that we might receive the adoption of sons.
6И будући да сте синови, посла Бог Духа Сина свог у срца ваша, који виче: Ава Оче!
6And because you are sons, God hath sent the Spirit of his Son into your hearts, crying: Abba, Father.
7Тако већ ниси роб, него син; а ако си син, и наследник си Божји кроз Исуса Христа.
7Therefore now he is not a servant, but a son. And if a son, an heir also through God.
8Али тада не знајући Бога, служисте онима који по себи нису богови.
8But then indeed, not knowing God, you served them, who, by nature, are not gods.
9А сад познавши Бога, и још познати бивши од Бога, како се враћате опет на слабе и рђаве стихије, којима опет изнова хоћете да служите?
9But now, after that you have known God, or rather are known by God: how turn you again to the weak and needy elements, which you desire to serve again?
10Гледате на дане и месеце, и времена и године.
10You observe days, and months, and times, and years.
11Бојим се за вас да се не будем узалуд трудио око вас.
11I am afraid of you, lest perhaps I have laboured in vain among you.
12Будите као ја што сам; јер сам ја ко ви што сте. Браћо! Молим вас, ништа ми не учинисте нажао.
12Be ye as I, because I also am as you: brethren, I beseech you: you have not injured me at all.
13А знате да вам у слабости тела најпре проповедих јеванђеље;
13And you know, how through infirmity of the flesh, I preached the gospel to you heretofore: and your temptation in my flesh,
14и напасти моје, која беше телу мом, не презресте, ни попљувасте, него ме примисте као анђела Божјег, као Христа Исуса.
14You despised not, nor rejected: but received me as an angel of God, even as Christ Jesus.
15Какво беше онда ваше блаженство? Јер вам сведочим да бисте, кад би могуће било, извадили очи своје и дали мени.
15Where is then your blessedness? For I bear you witness, that, if it could be done, you would have plucked out your own eyes, and would have given them to me.
16Тим ли вам постадох непријатељ, истину вам говорећи?
16Am I then become your enemy, because I tell you the truth?
17Они не ревнују добро за вас него хоће да вас одвоје, да им ревнујете.
17They are zealous in your regard not well: but they would exclude you, that you might be zealous for them.
18А добро је ревновати свагда у добру, и не само кад сам ја код вас.
18But be zealous for that which is good in a good thing always: and not only when I am present with you.
19Дечице моја, коју опет с муком рађам, докле Христово обличје не постане у вама;
19My little children, of whom I am in labour again, until Christ be formed in you.
20али бих хтео сад да сам код вас, и да изменим глас свој, јер не могу да се начудим за вас.
20And I would willingly be present with you now, and change my voice: because I am ashamed for you.
21Кажите ми, ви који хоћете под законом да будете, не слушате ли закон?
21Tell me, you that desire to be under the law, have you not read the law?
22Јер је писано да Авраам два сина имаде, једног од робиње, а другог од слободне.
22For it is written that Abraham had two sons: the one by a bondwoman, and the other by a free woman.
23Али који беше од робиње, по телу се роди; а који од слободне, по обећању.
23But he who was of the bondwoman, was born according to the flesh: but he of the free woman, was by promise.
24Које значи друго: јер су ово два завета: један дакле од горе синајске, која рађа за робовање, а то је Агар.
24Which things are said by an allegory. For these are the two testaments. The one from mount Sina, engendering unto bondage; which is Agar:
25Јер Агар значи Синај гора у арапској, и пореди се са садашњим Јерусалимом, и служи са децом својом.
25For Sina is a mountain in Arabia, which hath affinity to that Jerusalem which now is, and is in bondage with her children.
26А горњи Јерусалим слободна је, који је мати свима нама.
26But that Jerusalem, which is above, is free: which is our mother.
27Јер је писано: Развесели се, нероткињо која не рађаш; покликни и повичи, ти која не трпиш муке порођаја; јер пуста има много више деце неголи она која има мужа.
27For it is written: Rejoice, thou barren, that bearest not: break forth and cry, thou that travailest not: for many are the children of the desolate, more than of her that hath a husband.
28А ми смо, браћо, по Исаку деца обећања.
28Now we, brethren, as Isaac was, are the children of promise.
29Но како онда онај што се роди по телу гоњаше духовног, тако и сад.
29But as then he, that was born according to the flesh, persecuted him that was after the spirit; so also it is now.
30Али шта говори писмо? Истерај робињу и сина њеног; јер син робињин неће наследити са сином слободне.
30But what saith the scripture? Cast out the bondwoman and her son; for the son of the bondwoman shall not be heir with the son of the free woman.
31Тако, браћо, нисмо деца робињина него слободне.
31So then, brethren, we are not the children of the bondwoman, but of the free: by the freedom wherewith Christ has made us free.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.