Галатима 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Али велим: док је наследник млад ништа није бољи од роба, ако и јесте господар од свега;
1Дар кытэ време моштениторул есте невырстник, еу спун кэ ну се деосебеште ку нимик де ун роб, мэкар кэ есте стэпын пе тот.
2него је под заповедницима и чуварима све до рока очевог.
2Чи есте суб епитропь ши ынгрижиторь пынэ ла время рындуитэ де татэл сэу.
3Тако и ми кад бејасмо млади, бејасмо под стихијама света заробљени;
3Тот аша ши ной, кынд ерам невырстничь, ерам суб робия ынвэцэтурилор ынчепэтоаре але лумий.
4а кад се наврши време, посла Бог Сина свог Јединородног, који је рођен од жене и покорен закону,
4Дар кынд а венит ымплиниря времий, Думнезеу а тримис пе Фиул Сэу, нэскут дин фемее, нэскут суб Леӂе,
5да искупи оне који су под законом, да примимо посинаштво.
5ка сэ рэскумпере пе чей че ерау суб Леӂе, пентру ка сэ кэпэтэм ынфиеря.
6И будући да сте синови, посла Бог Духа Сина свог у срца ваша, који виче: Ава Оче!
6Ши пентру кэ сунтець фий, Думнезеу не-а тримис ын инимэ Духул Фиулуй Сэу, каре стригэ: „Ава!”, адикэ „Татэ!”
7Тако већ ниси роб, него син; а ако си син, и наследник си Божји кроз Исуса Христа.
7Аша кэ ну май ешть роб, чи фиу; ши дакэ ешть фиу, ешть ши моштенитор прин Думнезеу.
8Али тада не знајући Бога, служисте онима који по себи нису богови.
8Одиниоарэ, кынд ну куноштяць пе Думнезеу, ераць робиць челор че, дин фиря лор, ну сунт думнезей.
9А сад познавши Бога, и још познати бивши од Бога, како се враћате опет на слабе и рђаве стихије, којима опет изнова хоћете да служите?
9Дар акум, дупэ че аць куноскут пе Думнезеу, сау май бине зис, дупэ че аць фост куноскуць де Думнезеу, кум вэ май ынтоарчець ярэшь ла ачеле ынвэцэтурь ынчепэтоаре, слабе ши сэрэкэчоасе, кэрора врець сэ вэ супунець дин ноу?
10Гледате на дане и месеце, и времена и године.
10Вой пэзиць зиле, лунь, времурь ши ань.
11Бојим се за вас да се не будем узалуд трудио око вас.
11Мэ тем сэ ну мэ фи остенит деӂяба пентру вой.
12Будите као ја што сам; јер сам ја ко ви што сте. Браћо! Молим вас, ништа ми не учинисте нажао.
12Фрацилор, вэ рог сэ фиць ка мине, кэч ши еу сунт ка вой. Ну мь-аць фэкут ничо недрептате.
13А знате да вам у слабости тела најпре проповедих јеванђеље;
13Димпотривэ, штиць кэ ын непутинца трупулуй в-ам проповэдуит Евангелия пентру ынтыя датэ.
14и напасти моје, која беше телу мом, не презресте, ни попљувасте, него ме примисте као анђела Божјег, као Христа Исуса.
14Ши н-аць арэтат нич диспрец, нич дезгуст фацэ де чея че ера о испитэ пентру вой ын трупул меу, димпотривэ, м-аць примит ка пе ун ынӂер ал луй Думнезеу, ка пе Ынсушь Христос Исус.
15Какво беше онда ваше блаженство? Јер вам сведочим да бисте, кад би могуће било, извадили очи своје и дали мени.
15Унде есте дар феричиря воастрэ? Кэч вэ мэртурисеск кэ, дакэ ар фи фост ку путинцэ, в-аць фи скос пынэ ши окий ши ми й-аць фи дат.
16Тим ли вам постадох непријатељ, истину вам говорећи?
16М-ам фэкут оаре врэжмашул востру, пентру кэ в-ам спус адевэрул?
17Они не ревнују добро за вас него хоће да вас одвоје, да им ревнујете.
17Ну ку гынд бун сунт плинь де рывнэ ей пентру вой, чи вор сэ вэ дезлипяскэ де ной, ка сэ фиць плинь де рывнэ фацэ де ей.
18А добро је ревновати свагда у добру, и не само кад сам ја код вас.
18Есте бине сэ фий плин де рывнэ тотдяуна пентру бине, ну нумай кынд сунт де фацэ ла вой.
19Дечице моја, коју опет с муком рађам, докле Христово обличје не постане у вама;
19Копилаший мей, пентру каре ярэшь симт дурериле наштерий, пынэ че ва луа Христос кип ын вой!
20али бих хтео сад да сам код вас, и да изменим глас свој, јер не могу да се начудим за вас.
20О, кум аш вря сэ фиу акум де фацэ ла вой ши сэ-мь скимб гласул, кэч ну штиу че сэ май кред!
21Кажите ми, ви који хоћете под законом да будете, не слушате ли закон?
21Спунеци-мь вой, каре воиць сэ фиць суб Леӂе, н-аскултаць вой Леӂя?
22Јер је писано да Авраам два сина имаде, једног од робиње, а другог од слободне.
22Кэч есте скрис кэ Авраам а авут дой фий: унул дин роабэ ши унул дин фемея слободэ.
23Али који беше од робиње, по телу се роди; а који од слободне, по обећању.
23Дар чел дин роабэ с-а нэскут ын кип фиреск, яр чел дин фемея слободэ с-а нэскут прин фэгэдуинцэ.
24Које значи друго: јер су ово два завета: један дакле од горе синајске, која рађа за робовање, а то је Агар.
24Лукруриле ачестя требуе луате ынтр-алт ынцелес – ачестя сунт доуэ легэминте: унул де пе мунтеле Синай наште пентру робие ши есте Агар,
25Јер Агар значи Синај гора у арапској, и пореди се са садашњим Јерусалимом, и служи са децом својом.
25кэч Агар есте мунтеле Синай дин Арабия; ши рэспунде Иерусалимулуй де акум, каре есте ын робие ымпреунэ ку копиий сэй.
26А горњи Јерусалим слободна је, који је мати свима нама.
26Дар Иерусалимул чел де сус есте слобод ши ел есте мама ноастрэ.
27Јер је писано: Развесели се, нероткињо која не рађаш; покликни и повичи, ти која не трпиш муке порођаја; јер пуста има много више деце неголи она која има мужа.
27Фииндкэ есте скрис: „Букурэ-те, стярпо, каре ну нашть делок! Избукнеште де букурие ши стригэ, ту, каре ну ешть ын дурериле наштерий! Кэч копиий челей пэрэсите вор фи ын нумэр май маре декыт копиий челей ку бэрбат.”
28А ми смо, браћо, по Исаку деца обећања.
28Ши вой, фрацилор, ка ши Исаак, вой сунтець копий ай фэгэдуинцей.
29Но како онда онај што се роди по телу гоњаше духовног, тако и сад.
29Ши кум с-а ынтымплат атунч, кэ чел че се нэскусе ын кип фиреск пригоня пе чел че се нэскусе прин Духул, тот аша се ынтымплэ ши акум.
30Али шта говори писмо? Истерај робињу и сина њеног; јер син робињин неће наследити са сином слободне.
30Дар че зиче Скриптура? „Изгонеште пе роабэ ши пе фиул ей, кэч фиул роабей ну ва моштени ымпреунэ ку фиул фемеий слободе.”
31Тако, браћо, нисмо деца робињина него слободне.
31Де ачея, фрацилор, ной ну сунтем копиий челей роабе, чи ай фемеий слободе. Христос не-а избэвит ка сэ фим слобозь.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.