Галатима 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А потом на четрнаест година опет изиђох у Јерусалим с Варнавом, узевши са собом и Тита.
1Дупэ пайспрезече ань, м-ам суит дин ноу ла Иерусалим ымпреунэ ку Барнаба ши ам луат ку мине ши пе Тит.
2Али изиђох по откривењу, и разговорих се с њима за јеванђеље које проповедам у незнабошцима, али насамо с онима који се бројаху као најстарији, да узалуд не трчим или не бих трчао.
2М-ам суит, ын урма уней дескоперирь, ши ле-ам арэтат Евангелия пе каре о проповэдуеск еу ынтре нямурь, ындеосебь челор май ку вазэ, ка ну кумва сэ алерг сау сэ фи алергат ын задар.
3Али ни Тит, који беше са мном, и беше Грк, не би натеран да се обреже.
3Нич кяр Тит, каре ера ку мине, мэкар кэ ера грек, н-а фост силит сэ се тае ымпрежур
4И за лажну браћу која дођоше и привукоше се да уходе слободу нашу коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе;
4дин причина фрацилор минчиношь, фуришаць ши стрекураць принтре ной ка сэ пындяскэ слобозения пе каре о авем ын Христос Исус, ку гынд сэ не адукэ ла робие;
5којима се ни сахат не подасмо у покорност, да истина јеванђеља остане међу нама.
5ной ну не-ам супус ши ну не-ам потривит лор ничо клипэ мэкар, пентру ка адевэрул Евангелией сэ рэмынэ ку вой.
6А за оне који се бројаху да су нешто, какви били да били, ја не марим ништа; јер Бог не гледа ко је ко; јер они који се бројаху као најстарији, мени ништа не додаше;
6Чей че сунт сокотиць ка фиинд чева – орьче ар фи фост ей, ну-мь пасэ: Думнезеу ну каутэ ла фаца оаменилор – ачештя, зик, ей, чей ку вазэ, ну мь-ау адэугат нимик.
7него насупрот дознавши да је мени поверено јеванђеље у необрезанима, као Петру у обрезанима
7Ба димпотривэ, кынд ау вэзут кэ мие ымь фусесе ынкрединцатэ Евангелия пентру чей нетэяць ымпрежур, дупэ кум луй Петру ый фусесе ынкрединцатэ Евангелия пентру чей тэяць ымпрежур –
8(јер Онај који помаже Петру у апостолству међу обрезанима Онај помаже и мени међу незнабошцима,)
8кэч Чел че фэкусе дин Петру апостолул челор тэяць ымпрежур, фэкусе ши дин мине апостолул нямурилор –
9И познавши благодат која је мени дана, Јаков и Кифа и Јован, који се бројаху да су стубови, дадоше деснице мени и Варнави, и пристадоше да ми проповедамо у незнабошцима, а они у обрезанима;
9ши кынд ау куноскут харул каре-мь фусесе дат, Иаков, Кифа ши Иоан, каре сунт привиць ка стылпь, мь-ау дат мие ши луй Барнаба мына дряптэ де ынсоцире, ка сэ мерӂем сэ проповэдуим: ной ла нямурь, яр ей ла чей тэяць ымпрежур.
10само да се опомињемо сиромашних, за које сам се и старао тако чинити.
10Не-ау спус нумай сэ не адучем аминте де чей сэрачь, ши кяр аша ам ши кэутат сэ фак.
11А кад дође Петар у Антиохију, у очи њему против стадох; јер беше зазоран.
11Дар кынд а венит Кифа ын Антиохия, й-ам стат ымпотривэ ын фацэ, кэч ера де осындит.
12Јер пре док не дођоше неки од Јакова, јеђаше с незнабошцима, а кад дођоше, устручаваше се и одвајаше бојећи се оних који су из обрезања.
12Ын адевэр, ынаинте де вениря унора де ла Иаков, ел мынка ымпреунэ ку нямуриле, дар кынд ау венит ей, с-а ферит ши а стат деопарте де тяма челор тэяць ымпрежур.
13И дволичаху с њим и остали Јудејци, тако да и Варнава приста у њихово дволичење.
13Ымпреунэ ку ел ау ынчепут сэ се префакэ ши чейлалць иудей, аша кэ пынэ ши Барнаба а фост принс ын лацул фэцэрничией лор.
14А кад ја видех да не иду право к истини јеванђеља, рекох Петру пред свима: Кад ти који си Јеврејин незнабожачки а не јеврејски живиш, зашто незнабошце нагониш да живе јеврејски?
14Кынд й-ам вэзут еу кэ ну умблэ дрепт дупэ адевэрул Евангелией, ам спус луй Кифа ын фаца тутурор: „Дакэ ту, каре ешть иудеу, трэешть ка нямуриле, ши ну ка иудеий, кум силешть пе нямурь сэ трэяскэ ын фелул иудеилор?”
15Ми који смо рођени Јевреји, а не грешници из незнабожаца,
15Ной сунтем иудей дин фире, яр ну пэкэтошь динтре нямурь.
16па дознавши да се човек неће оправдати делима закона, него само вером Исуса Христа, и ми веровасмо Христа Исуса да се оправдамо вером Христовом, а не делима закона: јер се делима закона никакво тело неће оправдати.
16Тотушь, фииндкэ штим кэ омул ну есте сокотит неприхэнит прин фаптеле Леӂий, чи нумай прин крединца ын Исус Христос, ам крезут ши ной ын Христос Исус, ка сэ фим сокотиць неприхэниць прин крединца ын Христос, яр ну прин фаптеле Леӂий; пентру кэ нимень ну ва фи сокотит неприхэнит прин фаптеле Леӂий.
17Ако ли се ми који тражимо да се оправдамо Христом, нађосмо и сами грешници, дакле је Христос греху слуга? Боже сачувај!
17Дар, дакэ, ын тимп че кэутэм сэ фим сокотиць неприхэниць ын Христос, ши ной ыншине ам фи гэсиць ка пэкэтошь, есте оаре Христос ун служитор ал пэкатулуй? Ничдекум!
18Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник.
18Кэч, дакэ зидеск ярэшь лукруриле пе каре ле-ам стрикат, мэ арэт ка ун кэлкэтор де леӂе.
19Јер ја законом закону умрех да Богу живим; с Христом се разапех.
19Кэч еу, прин Леӂе, ам мурит фацэ де Леӂе, ка сэ трэеск пентру Думнезеу.
20А ја више не живим, него живи у мени Христос. А што сад живим у телу, живим вером Сина Божјег, коме омилех, и предаде себе за мене.
20Ам фост рэстигнит ымпреунэ ку Христос ши трэеск…, дар ну май трэеск еу, чи Христос трэеште ын мине. Ши вяца пе каре о трэеск акум ын труп, о трэеск ын крединца ын Фиул луй Думнезеу, каре м-а юбит ши С-а дат пе Сине Ынсушь пентру мине.
21Не одбацујем благодати Божје; јер ако правда кроз закон долази, то Христос узалуд умре.
21Ну вряу сэ фак задарник харул луй Думнезеу; кэч дакэ неприхэниря се капэтэ прин Леӂе, деӂяба а мурит Христос.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.