Авдија 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Утвара Авдијева. Овако вели Господ Господ за едомску: Чусмо глас од Господа, и гласник би послан к народима: Устајте, да устанемо на њу у бој.
1Пророчия луй Обадия. Аша ворбеште Домнул Думнезеу деспре Едом: (Ной ам аузит о весте дин партя Домнулуй ши ун сол а фост тримис ку еа принтре нямурь, зикынд: „Скулаци-вэ сэ мерӂем ымпотрива Едомулуй ка сэ не рэзбоим ку ел!”)
2Гле, учинићу те малим међу народима, бићеш врло презрен.
2„Ятэ, те вой фаче мик принтре нямурь, вей фи чел май диспрецуит.
3Понос срца твог превари те, тебе, који живиш у раселинама каменим, у високом стану свом, и говориш у срцу свом: Ко ће ме оборити на земљу?
3Кэч мындрия инимий тале те-а дус ын рэтэчире пе тине, каре локуешть ын крэпэтуриле стынчилор ши домнешть ын ынэлциме, де ачея ту зичь ын тине ынсуць: ‘Чине мэ ва арунка ла пэмынт?’
4Да подигнеш високо као орао и међу звезде да метнеш гнездо своје, оданде ћу те оборити, говори Господ.
4Дар, кяр дакэ ай локуи тот атыт де сус ка вултурул, кяр дакэ ць-ай ашеза куйбул ынтре стеле, тот те вой арунка жос ши де аколо”, зиче Домнул.
5Како си оплењен?! Да су дошли к теби крадљивци или лупежи ноћу, не би ли покрали колико им је доста? Да су дошли к теби берачи виноградски, не би ли оставили пабирака?
5„Дакэ ар фи интрат ла тине ниште хоць сау ниште тылхарь де ноапте – кум ешть де пустиит! – ар фи луат ей оаре май мулт декыт ар фи путут? Дакэ ар фи венит ниште кулегэторь де вие ла тине, н-ар фи лэсат ей ничун стругуре пе урмэ?
6Како се претражи Исав, како се нађоше потаје његове!
6Вай! Че скормонит есте Есау! Кум и с-ау дескоперит комориле!
7До границе те одведоше сви који беху с тобом у вери, преварише те и надвладаше те који беху у миру с тобом; који једу хлеб твој подметнуше ти замку, да се не опази.
7Тоць чей униць ку тине те-ау изгонит ынапой пынэ ла хотар, приетений тэй те-ау ыншелат ши те-ау стэпынит. Чей че мынкау дин пыня та ць-ау ынтинс курсе пе каре ну ле-ай бэгат де сямэ!
8У онај дан, говори Господ, нећу ли погубити мудре у земљи едемској и разумне у гори Исавовој?
8Оаре”, зиче Домнул, „ну вой перде Еу ын зиуа ачея пе чей ынцелепць дин Едом ши причеперя дин мунтеле луй Есау?
9И твоји ће се јунаци уплашити, Темане, да се истребе покољем сви из горе Исавове.
9Витежий тэй, Темане, се вор ынспэймынта, пентру ка тоць чей дин мунтеле луй Есау сэ пярэ ын мэчел.
10За насиље учињено брату твом Јакову покриће те стид и истребићеш се засвагда.
10Дин причина силничией фэкуте ымпотрива фрателуй тэу Иаков, вей фи акоперит де рушине ши вей фи нимичит ку десэвыршире пентру тотдяуна.
11Онај дан, кад ти стајаше насупрот; онај дан, кад иностранци одвођаху у ропство војску његову, и туђинци улажаху на врата његова и бацаху жреб за Јерусалим, беше и ти као који од њих.
11Кэч ын зиуа кынд стэтяй ын фаца луй, ын зиуа кынд стрэиний ый луау аверя, кынд стрэиний интрау пе порциле луй ши арункау сорцул асупра Иерусалимулуй, ши ту ерай атунч ка унул дин ей!
12Али ти не требаше гледати дана брата свог, дана, кад се одвођаше у туђу земљу, нити се радовати синовима Јудиним у дан кад пропадаху, нити разваљивати уста у дан невоље њихове.
12Ну требуя сэ те уйць мулцумит ла зиуа фрателуй тэу, ын зиуа ненорочирий луй, ну требуя сэ те букурь де копиий луй Иуда ын зиуа пеирий лор ши ну требуя сэ ворбешть ку семецие ын зиуа стрымторэрий!
13Не требаше ти ући на врата народа мог у дан погибли њихове, не требаше да и ти гледаш зло њихово у дан погибли њихове, ни да се дохваташ добра њихова у дан погибли њихове.
13Нич ну требуя сэ интри пе порциле попорулуй Меу ын зиуа ненорочирий луй, нич ну требуя сэ те букурь де ненорочиря луй ын зиуа прэпэдулуй луй ши ну требуя сэ пуй мына пе богэцииле луй ын зиуа прэпэдулуй луй!
14Нити требаше да станеш на распутицу да убијаш бежан њихову, нити да издајеш оних који осташе у дан невоље.
14Ну требуя сэ стай ла рэспынтий, ка сэ нимичешть пе фугарий луй, ши нич ну требуя сэ дай ын мына врэжмашулуй пе чей че скэпасерэ дин ел ын зиуа неказулуй луй!
15Јер је дан Господњи близу свим народима: како си чинио, тако ће ти бити, плата ће ти се вратити на главу твоју.
15Кэч зиуа Домнулуй есте апроапе пентру тоате нямуриле. Кум ай фэкут, аша ци се ва фаче; фаптеле тале се вор ынтоарче асупра капулуй тэу.
16Јер као што сте ви пили на светој гори мојој, тако ће пити сви народи вазда, пиће, и ждреће, и биће као да их није било.
16Кэч, дупэ кум аць бэут пахарул мынией вой, чей де пе мунтеле Меу чел сфынт, тот аша тоате нямуриле ыл вор бя некурмат; вор бя, вор сорби дин ел ши вор фи ка ши кынд н-ар фи фост ничодатэ.
17А на гори ће Сиону бити спасење, и биће света, и дом ће Јаковљев наследити наследство своје.
17Дар мынтуиря ва фи пе мунтеле Сионулуй, ел ва фи сфынт ши каса луй Иаков ышь ва луа ынапой мошииле.
18И дом ће Јаковљев бити огањ и дом Јосифов пламен, а дом Исавов стрњика; и разгореће се на њих, и спалиће их; и неће бити остатака дому Исавовом, јер Господ рече.
18Каса луй Иаков ва фи ун фок ши каса луй Иосиф, о флакэрэ, дар каса луй Есау ва фи мириштя пе каре о вор апринде ши о вор мистуи, ши ну ва май рэмыне ничунул дин каса луй Есау”, кэч Домнул а ворбит.
19И наследиће југ, гору Исавову, и равницу, Филистеје; и наследиће поље Јефремово и поље самаријско и Венијаминово и Галад;
19Чей де ла мязэзи вор стэпыни мунтеле луй Есау ши чей дин кымпие, цара филистенилор; вор стэпыни ши цинутул луй Ефраим ши ал Самарией, ши Бениамин ва стэпыни Галаадул.
20И заробљена војска синова Израиљевих наследиће шта је било хананејско до Сарепте; а робље јерусалимско, што је у Сефараду, наследиће јужне градове.
20Дар принший де рэзбой ай ачестей оштиря копиилор луй Исраел вор стэпыни цара канааницилор пынэ ла Сарепта ши принший де рэзбой ай Иерусалимулуй каре сунт ла Сефарад вор стэпыни четэциле де мязэзи.
21И избавитељи ће изаћи на гору Сион да суде гори Исавовој, и царство ће бити Господње.
21Избэвиторий се вор суи пе мунтеле Сионулуй ка сэ жудече мунтеле луй Есау. Дар ымпэрэция ва фи а Домнулуй.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.