Рута 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А у оно време кад судише судије би глад у земљи; и један човек из Витлејема Јудиног отиде да живи као дошљак у земљи моавској са женом својом и са два сина своја.
1Пе время жудекэторилор, а фост о фоамете ын царэ. Ун ом дин Бетлеемул луй Иуда а плекат ку невастэ-са ши ку чей дой фий ай луй сэ локуяскэ пентру о време ын цара Моабулуй.
2А име том човеку беше Елимелех, а жени му име Нојемина, а имена двојице синова његових Малон и Хелеон; и беху Ефраћани, из Витлејема Јудиног; и дођоше у земљу моавску и настанише се онде.
2Нумеле омулуй ачелуя ера Елимелек, нумеле невестей луй ера Наоми ши чей дой фий ай луй се нумяу Махлон ши Килион: ерау ефратиць, дин Бетлеемул луй Иуда. Ажунгынд ын цара Моабулуй, шь-ау ашезат локуинца аколо.
3Потом умре Елимелех муж Нојеминин и она оста са два сина своја.
3Елимелек, бэрбатул Наомей, а мурит, ши еа а рэмас ку чей дой фий ай ей.
4Они се оженише Моавкама: једној беше име Орфа а другој Рута; и онде стајаху до десет година.
4Ей шь-ау луат невесте моабите. Уна се нумя Орпа ши чялалтэ, Рут ши ау локуит аколо апроапе зече ань.
5Потом умреше обојица, Малон и Хелеон; и жена оста без два сина своја и без мужа свог.
5Махлон ши Килион ау мурит ши ей амындой, ши Наоми а рэмас фэрэ чей дой фий ай ей ши фэрэ бэрбат.
6Тада се она подиже са снахама својим да се врати из земље моавске, јер чу у земљи моавској да је Господ походио народ свој давши им хлеба.
6Апой с-а скулат, еа ши нурориле ей, ка сэ се ынтоаркэ ын цара ей дин цара Моабулуй, кэч афласе ын цара Моабулуй кэ Домнул черчетасе пе попорул Сэу ши-й дэдусе пыне.
7И изиђе из места где беше, и обе снахе њене с њом; пођоше путем да се врате у земљу Јудину.
7Еа а ешит дин локул ын каре локуя ынсоцитэ де челе доуэ нурорь але ей ши а порнит ка сэ се ынтоаркэ ын цара луй Иуда.
8Тада рече Нојемина обема снахама својим: Идите, вратите се свака у дом матере своје; Господ нека вам учини милост као што ви учинисте умрлима и мени.
8Наоми а зис атунч челор доуэ нурорь але ей: „Дучеци-вэ ши ынтоарчеци-вэ фиекаре ла каса мамей ей! Домнул сэ Се ындуре де вой, кум в-аць ындурат ши вой де чей че ау мурит ши де мине!
9Да вам да Господ да нађете починак свака у дому мужа свог. И пољуби их; а оне повикавши заплакаше,
9Сэ вэ дя Домнул сэ гэсиць одихнэ, фиекаре ын каса унуй бэрбат!” Ши ле-а сэрутат. Еле ау ридикат гласул ши ау плынс;
10и рекоше јој: Не, него ћемо се с тобом вратити у твој народ.
10ши й-ау зис: „Ну, ной вом мерӂе ку тине ла попорул тэу.”
11А Нојемина им рече: Идите натраг, кћери моје; што бисте ишле са мном? Зар ћу још имати синова у утроби својој да вам буду мужеви?
11Наоми а зис: „Ынтоарчеци-вэ, фийчеле меле! Пентру че сэ вениць вой ку мине? Май ам еу оаре фий ын пынтечеле меу, ка сэ поатэ фи бэрбаций воштри?
12Вратите се, кћери моје, идите; јер сам остарела и нисам за удају. А и да кажем да се надам и да се још ноћас удам, и да родим синове,
12Ынтоарчеци-вэ, фийчеле меле, ши дучеци-вэ! Еу сунт пря бэтрынэ ка сэ мэ мэрит дин ноу. Ши кяр дакэ аш зиче кэ траг нэдежде, кяр дакэ ын ноаптя ачаста аш фи ку ун бэрбат ши аш наште фий,
13зар ћете их ви чекати док одрасту? Зар ћете тога ради стајати неудате? Немојте, кћери моје; јер су моји јади већи од ваших, јер се рука Господња подигла на ме.
13аць май аштепта вой пынэ сэ се факэ марь ши аць вря вой сэ ну вэ мэритаць дин причина лор? Ну, фийчеле меле! Еу сунт мулт май амэрытэ декыт вой, пентру кэ мына Домнулуй с-а ынтинс ымпотрива мя.”
14Тада оне подигавши глас свој плакаше опет; и Орфа пољуби свекрву своју; а Рута оста код ње.
14Ши еле ау ридикат гласул ши ярэшь ау плынс. Орпа а сэрутат пе соакрэ-са ши а плекат, дар Рут с-а цинут де еа.
15А она јој рече: Ето, јетрва се твоја вратила народу свом и к боговима својим; врати се и ти за јетрвом својом.
15Наоми а зис кэтре Рут: „Ятэ, кумнатэ-та с-а ынторс ла попорул ей ши ла думнезеий ей; ынтоарче-те ши ту дупэ кумнатэ-та.”
16Али Рута рече: Немој ме наговарати да те оставим и од тебе отидем; јер куда год ти идеш, идем и ја; и где год ти настаниш, настанићу се и ја; твој је народ мој народ, и твој је Бог мој Бог.
16Рут а рэспунс: „Ну ста де мине сэ те лас ши сэ мэ ынторк де ла тине! Ынкотро вей мерӂе ту, вой мерӂе ши еу; унде вей локуи ту, вой локуи ши еу; попорул тэу ва фи попорул меу ши Думнезеул тэу ва фи Думнезеул меу;
17Где ти умреш, умрећу и ја, и онде ћу бити погребена. То нека ми учини Господ и то нека ми дода, смрт ће ме само раставити с тобом.
17унде вей мури ту, вой мури ши еу ши вой фи ынгропатэ аколо. Факэ-мь Домнул че о вря, дар нимик ну мэ ва деспэрци де тине декыт моартя!”
18А она кад виде да је тврдо наумила ићи с њом, преста је одвраћати.
18Наоми, вэзынд-о хотэрытэ сэ мяргэ ку еа, н-а май стэруит.
19Тако идоше обе док не дођоше у Витлејем; а кад дођоше у Витлејем, сав град узавре њих ради, и говораху: Је ли то Нојемина?
19Ау кэлэторит ымпреунэ пынэ че ау ажунс ла Бетлеем. Ши кынд ау интрат ын Бетлеем, тоатэ четатя с-а пус ын мишкаре дин причина лор ши фемеиле зичяу: „Наоми есте ачаста?”
20А она им говораше: Не зовите ме више Нојемина, него ме зовите Мара, јер ми велике јаде зададе Свемогући.
20Еа ле-а зис: „Ну-мь май зичець Наоми, зичеци-мь Мара, кэч Чел Атотпутерник м-а умплут де амэрэчуне.
21Обилна сам отишла, а празну ме врати Господ. Зашто ме зовете Нојемина, кад ме Господ обори и Свемогући ме уцвели.
21Ла плекаре ерам ын белшуг, ши акум Домнул мэ адуче ынапой ку мыниле гоале. Де че сэ-мь май зичець Наоми, кынд Домнул С-а ростит ымпотрива мя ши Чел Атотпутерник м-а ынтристат?”
22Тако дође натраг Нојемина и с њом Рута Моавка, снаха њена, вративши се из земље моавске; а дођоше у Витлејем о почетку јечмене жетве.
22Астфел с-ау ынторс дин цара Моабулуй Наоми ши норэ-са Рут, Моабита. Ау ажунс ла Бетлеем ла ынчепутул сечератулуй орзурилор.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.