Судије 21
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А синови Израиљеви беху се заклели у Миспи рекавши: Ниједан између нас да не да кћери своје за жену сину Венијаминовом.
1Бэрбаций луй Исраел журасерэ ла Мицпа, зикынд: „Ничунул дин ной сэ ну-шь дя фата дупэ ун бениамит.”
2Зато отиде народ к дому Божјем, и осташе онде до вечери пред Богом, и подигавши глас свој плакаше врло,
2Попорул а венит ла Бетел ши а стат ынаинтя луй Думнезеу пынэ сяра. Ау ридикат гласул, ау вэрсат мулте лакримь
3и рекоше: Зашто се, Господе Боже Израиљев, догоди ово у Израиљу, данас да нестане једног племена из Израиља?
3ши ау зис: „Доамне, Думнезеул луй Исраел, пентру че с-а ынтымплат аша чева ын Исраел, сэ липсяскэ астэзь о семинцие ынтрягэ дин Исраел?”
4И сутра дан урани народ, и начини онде олтар, и принесоше жртве паљенице и жртве захвалне.
4А доуа зи, попорул с-а скулат дис-де-диминяцэ, а зидит аколо ун алтар ши а адус ардерь-де-тот ши жертфе де мулцумире.
5Тада рекоше синови Израиљеви: Има ли ко да није дошао на збор из свих племена Израиљевих ка Господу? Јер се беху тешко заклели за оног ко не дође у Миспу ка Господу рекавши: Да се погуби.
5Копиий луй Исраел ау зис: „Чине динтре тоате семинцииле луй Исраел ну с-а суит ла адунаре ынаинтя Домнулуй?” Кэч фэкусерэ ун журэмынт маре ымпотрива орькуй ну с-ар суи ла Домнул, ла Мицпа, ши зисесерэ: „Сэ фие педепсит ку моартя.”
6Јер се синовима Израиљевим сажали за Венијамином братом њиховим, и рекоше: Данас се истреби једно племе из Израиља.
6Копиилор луй Исраел ле пэря рэу де фрателе лор Бениамин ши зичяу: „Астэзь а фост нимичитэ о семинцие дин Исраел.
7Шта ћемо чинити с онима што су остали да би имали жене, кад се заклесмо Господом да им не дамо кћери својих за жене?
7Кум сэ фачем рост де невесте челор че ау рэмас ку вяцэ, фииндкэ ам журат пе Домнул сэ ну ле дэм фетеле ноастре де невесте?”
8Па рекоше: Има ли ко из племена Израиљевих да није дошао у Миспу ка Господу? И гле, не беше дошао на војску, на збор, нико из Јависа Галадовог.
8Ей ау зис деч: „Есте чинева динтре семинцииле луй Исраел каре сэ ну се фи суит ла Домнул ла Мицпа?” Ши нимень дин Иабес дин Галаад ну венисе ын табэрэ, ла адунаре.
9Јер кад се народ преброја, гле, не беше онде ниједног од оних који живе у Јавису Галадовом.
9Ау фэкут нумэрэтоаря попорулуй, ши ну ера аколо ничунул дин локуиторий дин Иабес дин Галаад.
10Зато посла збор онамо дванаест хиљада храбрих људи, и заповеди им говорећи: Идите и побијте становнике у Јавису Галадовом оштрим мачем и жене и децу.
10Атунч, адунаря а тримис ымпотрива лор доуэспрезече мий де осташь, дынду-ле порунка ачаста: „Дучеци-вэ ши тречець прин аскуцишул сабией пе локуиторий дин Иабес дин Галаад, ку фемеиле ши копиий.
11Ово ћете дакле учинити: све мушкиње и све женскиње што је познало човека побијте.
11Ятэ че сэ фачець: сэ нимичиць ку десэвыршире орьче бэрбат ши орьче фемее каре а куноскут ымпреунаря ку бэрбат.”
12И нађоше међу становницима Јависа Галадовог четири стотине девојака, које не беху познале човека, и доведоше их у логор у Силом, који је у земљи хананској.
12Ау гэсит ынтре локуиторий дин Иабес дин Галаад патру суте де фете фечоаре, каре ну се кулкасерэ ку бэрбат, ши ле-ау адус ын табэрэ ла Сило, каре есте ын цара Канаанулуй.
13Тада посла сав збор, те говорише синовима Венијаминовим који беху у стени Римону, и објавише им мир.
13Тоатэ адунаря а тримис соль сэ ворбяскэ фиилор луй Бениамин каре ерау ла стынка Римон ши сэ ле вестяскэ пачя.
14Тако се вратише синови Венијаминови у то време, и дадоше им жене које оставише у животу између жена из Јависа Галадовог; али их не беше доста за њих.
14Ын тимпул ачела, бениамиций с-ау ынторс ши ли с-ау дат де невесте ачеля пе каре ле лэсасерэ ку вяцэ дин фемеиле дин Иабес дин Галаад. Дар ну ерау дестуле.
15А народу беше жао Венијамина што Господ окрњи племена Израиљева.
15Попорулуй ый пэря рэу де Бениамин, кэч Домнул фэкусе о спэртурэ ын семинцииле луй Исраел.
16Па рекоше старешине од збора: Шта ћемо чинити с овима што су остали да би имали жене? Јер су изгинуле жене у племену Венијаминовом.
16Бэтрыний адунэрий ау зис: „Кум сэ фачем рост де невесте пентру чей рэмашь, кэч фемеиле луй Бениамин ау фост нимичите?”
17Потом рекоше: Наследство Венијаминово припада онима што су остали, да се не би затрло племе из Израиља.
17Ши ау зис: „Чей че ау май рэмас дин Бениамин сэ-шь пэстрезе моштениря, ка сэ ну се штяргэ о семинцие дин Исраел.
18А ми им не можемо дати жена између кћери својих; јер су се заклели синови Израиљеви рекавши: Да је проклет ко да жену синовима Венијаминовим.
18Дар ной ну путем сэ дэм пе фетеле ноастре дупэ ей, кэч копиий луй Исраел ау журат, зикынд: ‘Блестемат сэ фие чине ва да о невастэ унуй бениамит!’
19Потом рекоше: Ево, годишњи је празник Господњи у Силому, који је са севера Ветиљу, к истоку, на путу који иде од Ветиља у Сихем, и с југа Левони.
19Ши ау зис: ‘Ятэ, ын фиекаре ан есте о сэрбэтоаре а Домнулуй ла Сило, каре есте ла мязэноапте де Бетел, ла рэсэритул друмулуй каре суе дин Бетел ла Сихем ши ла мязэзи де Лебона.’”
20И заповедише синовима Венијаминовим говорећи: Идите, и заседите по виноградима.
20Апой ау дат урмэтоаря порункэ фиилор луй Бениамин: „Дучеци-вэ ши стаць ла пындэ ын вий!
21И пазите: Па кад изиђу кћери силомске да играју, изиђите из винограда и отмите сваки себи жену између кћери силомских; и идите у земљу Венијаминову.
21Уйтаци-вэ ши, кынд вець ведя пе фетеле дин Сило ешинд сэ жоаче, сэ ешиць дин вий, сэ вэ луаць фиекаре кыте о невастэ дин фетеле дин Сило ши сэ вэ дучець ын цара луй Бениамин.
22А кад дођу оци њихови или браћа њихова к нама да се суде, ми ћемо им казати: Смилујте им се нас ради, јер у овом рату нисмо заробили жене за сваког њих; а ви им нисте дали, и тако нећете бити криви.
22Дакэ пэринций сау фраций лор вор вени сэ се плынгэ ла ной, ле вом спуне: ‘Даци-ни-ле ноуэ, кэч н-ам луат кыте о невастэ де фиекаре ын рэзбой. Ну вой ли ле-аць дат: нумай атунч аць фи виноваць.’”
23Тада синови Венијаминови учинише тако, и доведоше жене према броју свом између играчица које отеше, и отишавши вратише се на наследство своје, и сазидаше опет градове и населише се у њима.
23Фиий луй Бениамин ау фэкут аша: шь-ау луат невесте, дупэ нумэрул лор, динтре жукэтоареле пе каре ле-ау рэпит, апой ау плекат ши с-ау ынторс ын моштениря лор; ау зидит ярэшь четэциле ши ау локуит аколо.
24И тако разиђоше се синови Израиљеви оданде у оно време сваки у своје племе и у породицу своју, и отидоше оданде сваки на своје наследство.
24Ши, ын ачелашь тимп, копиий луй Исраел ау плекат де аколо фиекаре ын семинция луй ши ын фамилия луй ши с-а ынторс фиекаре ын моштениря луй.
25У оно време не беше цара у Израиљу; сваки чињаше шта му беше драго.
25Пе время ачея, ну ера ымпэрат ын Исраел, фиекаре фэчя че-й плэчя.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.