Судије 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А по смрти Аодовој опет синови Израиљеви чинише што је зло пред Господом.
1Копиий луй Исраел ярэшь ау фэкут че ну плаче Домнулуй, дупэ моартя луй Ехуд.
2И Господ их даде у руке Јавину цару хананском, који владаше у Асору, а војсци његовој беше војвода Сисара, који живљаше у Аросету незнабожачком.
2Ши Домнул й-а вындут ын мыниле луй Иабин, ымпэратул Канаанулуй, каре домня ла Хацор. Кэпетения оштирий луй ера Сисера ши локуя ла Харошет-Гоим.
3И синови Израиљеви вапише ка Господу; јер он имаше девет стотина гвоздених кола, и веома притешњаваше синове Израиљеве двадесет година.
3Копиий луй Исраел ау стригат кэтре Домнул, кэч Иабин авя ноуэ суте де каре де фер ши де доуэзечь де ань апэса ку путере пе копиий луй Исраел.
4У то време Девора пророчица, жена Лафидотова, суђаше Израиљу.
4Пе время ачея, жудекэтор ын Исраел ера Дебора, пророчица, неваста луй Лапидот.
5И Девора становаше под палмом између Раме и Ветиља у гори Јефремовој, и долажаху к њој синови Израиљеви на суд.
5Еа шедя суб финикул Деборей, ынтре Рама ши Бетел, ын мунтеле луй Ефраим, ши копиий луй Исраел се суяу ла еа ка сэ фие жудекаць.
6А она пославши дозва Варака сина Авинејемова из Кедеса Нефталимовог, и рече му: Није ли заповедио Господ Бог Израиљев: Иди, скупи народ на гори Тавор, и узми са собом десет хиљада људи између синова Нефталимових и синова Завулонових?
6Еа а тримис сэ кеме пе Барак, фиул луй Абиноам, дин Кедеш-Нефтали, ши й-а зис: „Ятэ порунка пе каре а дат-о Домнул Думнезеул луй Исраел: ‘Ду-те, ындряптэ-те спре мунтеле Таборулуй ши я ку тине зече мий де оамень дин копиий луй Нефтали ши дин копиий луй Забулон;
7Јер ћу довести к теби на поток Кисон Сисару војводу Јавиновог и кола његова и људство његово, и предаћу га теби у руке.
7вой траӂе спре тине, ла пырыул Кисон, пе Сисера, кэпетения оштирий луй Иабин, ымпреунэ ку кареле ши оштиле луй, ши-л вой да ын мыниле тале.’”
8А Варак јој рече: Ако ћеш ти ићи са мном, ићи ћу; ако ли нећеш ићи са мном, нећу ићи.
8Барак й-а зис: „Дакэ вий ту ку мине, мэ вой дуче; дар дакэ ну вий ку мине, ну мэ вой дуче.”
9А она рече: Ја ћу ићи с тобом, али нећеш имати славе на путу којим ћеш ићи; јер ће жени у руку дати Господ Сисару. И уставши Девора отиде с Вараком у Кедес.
9Еа а рэспунс: „Вой мерӂе ку тине, дар ну вей авя славэ ын каля пе каре мерӂь, кэч Домнул ва да пе Сисера ын мыниле уней фемей.” Ши Дебора с-а скулат ши с-а дус ку Барак ла Кедеш.
10И Варак сазвавши синове Завулонове и Нефталимове у Кедес, поведе са собом десет хиљада људи; и Девора иђаше с њим.
10Барак а кемат пе Забулон ши Нефтали ла Кедеш; зече мий де оамень мерӂяу ын урма луй ши Дебора а плекат ку ел.
11А Евер Кенејин беше се одвојио од Кенеја, од синова Овава таста Мојсијевог, и беше разапео свој шатор код храстова занајимских, а то је код Кедеса.
11Хебер, Кенитул, се деспэрцисе де кениць, фиий луй Хобаб, сокрул луй Мойсе, ши ышь ынтинсесе кортул пынэ ла стежарул Цаанаим, лынгэ Кедеш.
12И јавише Сисари да је изашао Варак син Авинејемов на гору Тавор.
12Ау дат де штире луй Сисера кэ Барак, фиул луй Абиноам, с-а ындрептат спре мунтеле Таборулуй.
13И Сисара скупи сва кола своја, девет стотина кола гвоздених, и сав народ који беше с њим од Аросета незнабожачкога до потока Кисона.
13Ши, де ла Харошет-Гоим, Сисера шь-а стрынс спре пырыул Кисонулуй тоате кареле, ноуэ суте де каре де фер, ши тот попорул каре ера ку ел.
14Тада рече Девора Вараку: Устани, јер је ово дан, у који ти даде Господ Сисару у руке. Не иде ли Господ пред тобом? И Варак сиђе с горе Тавора, и десет хиљада људи за њим.
14Атунч, Дебора а зис луй Барак: „Скоалэ-те, кэч ятэ зиуа кынд дэ Домнул пе Сисера ын мыниле тале. Ынтр-адевэр, Домнул мерӂе ынаинтя та.” Ши Барак с-а репезит де пе мунтеле Таборулуй ку зече мий де оамень дупэ ел.
15И Господ смете Сисару и сва кола његова и сву војску оштрим мачем пред Вараком; и Сисара сиђе с кола својих и побеже пешице.
15Домнул а пус пе фугэ динаинтя луй Барак, прин аскуцишул сабией, пе Сисера, тоате кареле луй ши тоатэ табэра. Сисера с-а дат жос дин карул луй ши а фуӂит пе жос.
16А Варак потера кола и војску до Аросета незнабожачкога; и паде сва војска Сисарина од оштрог мача, не оста ниједан.
16Барак а урмэрит кареле ши оштиря пынэ ла Харошет-Гоим, ши тоатэ оштиря луй Сисера а кэзут суб аскуцишул сабией, фэрэ сэ фи рэмас ун сингур ом.
17А Сисара утече пешице до шатора Јаиље жене Евера Кенејина; јер беше мир међу Јавином царем асорским и домом Евера Кенејина.
17Сисера а фуӂит пе жос ын кортул Иаелей, неваста луй Хебер, Кенитул, кэч ынтре Иабин, ымпэратул Хацорулуй, ши каса луй Хебер, Кенитул, ера паче.
18И изиђе Јаиља на сусрет Сисари, и рече му: Склони се, господару, склони се код мене; не бој се. И он се склони код ње у шатор, и она га покри покривачем.
18Иаел а ешит ынаинтя луй Сисера ши й-а зис: „Интрэ, домнул меу, интрэ ла мине ши ну те теме.” Ел а интрат ла еа ын корт ши еа л-а аскунс суб о ынвелитоаре.
19А он јој рече: Дај ми мало воде да се напијем, јер сам жедан. А она отвори мех млека и напоји га, па га покри.
19Ел й-а зис: „Дэ-мь, те рог, пуцинэ апэ сэ бяу, кэч мь-е сете.” Еа а дескис бурдуфул ку лапте, й-а дат сэ бя ши л-а акоперит.
20А он јој рече: Стој на вратима од шатора, и ако ко дође и запита те и рече: Има ли ту ко? Реци: Нема.
20Ел й-а май зис: „Стай ла уша кортулуй ши, дакэ вине чинева ши те ынтрябэ: ‘Есте чинева аич?’, сэ рэспунзь: ‘Ну.’”
21Тада Јаиља жена Еверова узе колац од шатора, и узе маљ у руку, и приступи к њему полако, и сатера му колац кроз слепе очи, те прође у земљу, кад спаваше тврдо уморан, и умре.
21Иаел, неваста луй Хебер, а луат ун цэруш де-ал кортулуй, а пус мына пе чокан, с-а апропият ынчет де ел ши й-а бэтут цэрушул ын тымплэ, аша кэ а рэспунс адынк ын пэмынт. Ел адормисе адынк ши ера рупт де обосялэ ши а мурит.
22И гле, Варак тераше Сисару, и Јаиља му изиђе на сусрет, и рече му: Ходи да ти покажем човека ког тражиш. И уђе к њој, и гле Сисара лежаше мртав, и колац му у слепим очима.
22Пе кынд Барак урмэря пе Сисера, Иаел й-а ешит ынаинте ши й-а зис: „Вино, ши-ць вой арэта пе омул пе каре-л кауць.” Ел а интрат ла еа ши ятэ кэ Сисера стэтя ынтинс, морт, ку цэрушул бэтут ын тымплэ.
23Тако покори Бог у онај дан Јавина цара хананског пред синовима Израиљевим.
23Ын зиуа ачея, Думнезеу а смерит пе Иабин, ымпэратул Канаанулуй, ынаинтя копиилор луй Исраел.
24И рука синова Израиљевих биваше све тежа Јавину цару хананском, докле не истребише Јавина цара хананског.
24Ши мына копиилор луй Исраел а апэсат греу асупра луй Иабин, ымпэратул Канаанулуй, пынэ че ау нимичит пе Иабин, ымпэратул Канаанулуй.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.