Јован 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч.
1Ла ынчепут ера Кувынтул, ши Кувынтул ера ку Думнезеу, ши Кувынтул ера Думнезеу.
2Она беше у почетку у Бога.
2Ел ера ла ынчепут ку Думнезеу.
3Све је кроз Њу постало, и без Ње ништа није постало што је постало.
3Тоате лукруриле ау фост фэкуте прин Ел; ши нимик дин че а фост фэкут, н-а фост фэкут фэрэ Ел.
4У Њој беше живот, и живот беше видело људима.
4Ын Ел ера вяца, ши вяца ера лумина оаменилор.
5И Видело се светли у тами, и тама Га не обузе.
5Лумина луминязэ ын ынтунерик, ши ынтунерикул н-а бируит-о.
6Посла Бог човека по имену Јована.
6А венит ун ом тримис де Думнезеу: нумеле луй ера Иоан.
7Овај дође за сведочанство да сведочи за Видело да сви верују кроза њ.
7Ел а венит ка мартор, ка сэ мэртурисяскэ деспре Луминэ, пентру ка тоць сэ крядэ прин ел.
8Он не беше Видело, него да сведочи за Видело.
8Ну ера ел Лумина, чи ел а венит ка сэ мэртурисяскэ деспре Луминэ.
9Беше Видело истинито које обасјава сваког човека који долази на свет.
9Лумина ачаста ера адевэрата Луминэ, каре луминязэ пе орьче ом венинд ын луме.
10На свету беше, и свет кроза Њ поста, и свет Га не позна.
10Ел ера ын луме, ши лумя а фост фэкутэ прин Ел, дар лумя ну Л-а куноскут.
11К својима дође, и своји Га не примише.
11А венит ла ай Сэй, ши ай Сэй ну Л-ау примит.
12А који Га примише даде им власт да буду синови Божији, који верују у име Његово,
12Дар тутурор челор че Л-ау примит, адикэ челор че кред ын Нумеле Луй, ле-а дат дрептул сэ се факэ копий ай луй Думнезеу;
13који се не родише од крви, ни од воље телесне, ни од воље мужевље, него од Бога.
13нэскуць ну дин сынӂе, нич дин воя фирий лор, нич дин воя вреунуй ом, чи дин Думнезеу.
14И реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видесмо славу Његову, славу, као Јединороднога од Оца.
14Ши Кувынтул С-а фэкут труп ши а локуит принтре ной, плин де хар ши де адевэр. Ши ной ам привит слава Луй, о славэ ынтокмай ка слава сингурулуй нэскут дин Татэл.
15Јован сведочи за Њега и виче говорећи: Овај беше за кога рекох: Који за мном иде преда мном постаде, јер пре мене беше.
15Иоан а мэртурисит деспре Ел кынд а стригат: „Ел есте Ачела деспре каре зичям еу: ‘Чел че вине дупэ мине есте ынаинтя мя, пентру кэ ера ынаинте де мине.’”
16И од пунине Његове ми сви узесмо благодат за благодаћу.
16Ши ной тоць ам примит дин плинэтатя Луй ши хар дупэ хар;
17Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде од Исуса Христа.
17кэч Леӂя а фост датэ прин Мойсе, дар харул ши адевэрул ау венит прин Исус Христос.
18Бога нико није видео никад: Јединородни Син који је у наручју Очевом, Он Га јави.
18Нимень н-а вэзут вреодатэ пе Думнезеу; сингурул Луй Фиу, каре есте ын сынул Татэлуй, Ачела Л-а фэкут куноскут.
19И ово је сведочанство Јованово кад послаше Јевреји из Јерусалима свештенике и Левите да га запитају: Ко си ти?
19Ятэ мэртурисиря фэкутэ де Иоан кынд иудеий ау тримис дин Иерусалим пе ниште преоць ши левиць сэ-л ынтребе: „Ту чине ешть?”
20И он призна, и не затаји, и призна: Ја нисам Христос.
20Ел а мэртурисит ши н-а тэгэдуит: а мэртурисит кэ ну есте ел Христосул.
21И запиташе га: Ко си дакле? Јеси ли Илија? И рече: Нисам. Јеси ли пророк? И одговори: Нисам.
21Ши ей л-ау ынтребат: „Дар чине ешть? Ешть Илие?” Ши ел а зис: „Ну сунт!” „Ешть пророкул?” Ши ел а рэспунс: „Ну!”
22А они му рекоше: Ко си? Да можемо казати онима што су нас послали: Шта кажеш за себе?
22Атунч й-ау зис: „Дар чине ешть? Ка сэ дэм ун рэспунс челор че не-ау тримис. Че зичь ту деспре тине ынсуць?”
23Рече: Ја сам глас оног што виче у пустињи: Поравните пут Господњи; као што каза Исаија пророк.
23„Еу”, а зис ел, „сунт гласул челуй че стригэ ын пустиу: ‘Нетезиць каля Домнулуй’, кум а зис пророкул Исая.”
24И беху посланици од фарисеја,
24Тримиший ерау дин партя фарисеилор.
25и запиташе га говорећи му: Зашто, дакле, крштаваш кад ти ниси Христос ни Илија ни пророк?
25Ей й-ау май пус урмэтоаря ынтребаре: „Атунч де че ботезь, дакэ ну ешть Христосул, нич Илие, нич пророкул?”
26Одговори им Јован говорећи: Ја крштавам водом а међу вама стоји кога ви не знате.
26Дрепт рэспунс, Иоан ле-а зис: „Еу ботез ку апэ, дар ын мижлокул востру стэ Унул пе каре вой ну-Л куноаштець.
27Он је Онај што ће доћи за мном, који беше преда мном; коме ја нисам достојан одрешити ремен на обући Његовој.
27Ел есте Ачела каре вине дупэ мине ши каре есте ынаинтя мя; еу ну сунт вредник сэ-Й дезлег куряуа ынкэлцэминтей Луй.”
28Ово би у Витанији преко Јордана где Јован крштаваше.
28Ачесте лукрурь с-ау петрекут ын Бетабара, динколо де Йордан, унде ботеза Иоан.
29А сутрадан виде Јован Исуса где иде к њему, и рече: Гле, јагње Божије које узе на се грехе света.
29А доуа зи, Иоан а вэзут пе Исус венинд ла ел ши а зис: „Ятэ Мелул луй Думнезеу, каре ридикэ пэкатул лумий!
30Ово је Онај за кога ја рекох: За мном иде човек који преда мном постаде, јер пре мене беше.
30Ел есте Ачела деспре каре зичям: ‘Дупэ мине вине ун Ом, каре есте ынаинтя мя, кэч ера ынаинте де мине.’
31И ја Га не знадох: него да се јави Израиљу зато ја дођох да крстим водом.
31Еу ну-Л куноштям, дар токмай пентру ачаста ам венит сэ ботез ку апэ: ка Ел сэ фие фэкут куноскут луй Исраел.”
32И сведочи Јован говорећи: Видех Духа где силази с неба као голуб и стаде на Њему.
32Иоан а фэкут урмэтоаря мэртурисире: „Ам вэзут Духул коборынду-Се дин чер ка ун порумбел ши опринду-Се песте Ел.
33И ја Га не знадох; него Онај који ме посла да крстим водом Он ми рече: На кога видиш да силази Дух и стоји на Њему то је Онај који ће крстити Духом Светим.
33Еу ну-Л куноштям, дар Чел че м-а тримис сэ ботез ку апэ мь-а зис: ‘Ачела песте каре вей ведя Духул коборынду-Се ши опринду-Се есте Чел че ботязэ ку Духул Сфынт.’
34И ја видех и засведочих да је овај Син Божји.
34Ши еу ам вэзут лукрул ачеста ши ам мэртурисит кэ Ел есте Фиул луй Думнезеу.”
35А сутрадан, опет, стајаше Јован и двојица од ученика његових,
35А доуа зи, Иоан стэтя ярэшь ку дой дин ученичий луй.
36и видевши Исуса где иде, рече: Гле, јагње Божије.
36Ши, пе кынд привя пе Исус умблынд, а зис: „Ятэ Мелул луй Думнезеу!”
37И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом.
37Чей дой ученичь л-ау аузит ростинд ачесте ворбе ши ау мерс дупэ Исус.
38А Исус обазревши се и видевши их где иду за Њим, рече им: Шта ћете? А они Му рекоше: Рави! (које значи: учитељу) где стојиш?
38Исус С-а ынторс ши, кынд й-а вэзут кэ мерг дупэ Ел, ле-а зис: „Че кэутаць?” Ей Й-ау рэспунс: „Рабби (каре, тэлмэчит, ынсямнэ: ‘Ынвэцэторуле’), унде локуешть?”
39И рече им: Дођите и видите. И отидоше, и видеше где стајаше; и осташе у Њега онај дан. А беше око деветог сахата.
39„Вениць де ведець” , ле-а зис Ел. С-ау дус де ау вэзут унде локуя ши ын зиуа ачея ау рэмас ла Ел. Ера кам пе ла часул ал зечеля.
40А један од двојице који чуше од Јована и иђаху за Њим беше Андрија, брат Симона Петра;
40Унул дин чей дой каре аузисерэ кувинтеле луй Иоан ши мерсесерэ дупэ Исус ера Андрей, фрателе луй Симон Петру.
41он нађе најпре брата свог Симона, и рече му: Ми нађосмо Месију, које значи Христос.
41Ел, чел динтый, а гэсит пе фрателе сэу Симон ши й-а зис: „Ной ам гэсит пе Месия” (каре, тэлмэчит, ынсямнэ: „Христос”).
42И доведе га к Исусу. А Исус погледавши на њ рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, које значи Петар.
42Ши л-а адус ла Исус. Исус л-а привит ши й-а зис: „Ту ешть Симон, фиул луй Иона; туте вей кема Кифа” (каре, тэлмэчит, ынсямнэ: „Петру”).
43А сутрадан намисли изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном.
43А доуа зи, Исус а врут сэ Се дукэ ын Галилея ши а гэсит пе Филип. Ши й-а зис: „Вино дупэ Мине.”
44А Филип беше из Витсаиде, из града Андријиног и Петровог.
44Филип ера дин Бетсаида, четатя луй Андрей ши а луй Петру.
45Филип нађе Натанаила, и рече му: За кога Мојсије у закону писа и пророци, нађосмо Га, Исуса сина Јосифова из Назарета.
45Филип а гэсит пе Натанаел ши й-а зис: „Ной ам гэсит пе Ачела деспре каре ау скрис Мойсе ын Леӂе ши пророчий: пе Исус дин Назарет, фиул луй Иосиф.”
46И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити шта добро? Рече му Филип: Дођи и види.
46Натанаел й-а зис: „Поате еши чева бун дин Назарет?” „Вино ши везь!” й-а рэспунс Филип.
47А Исус видевши Натанаила где иде к Њему рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема лукавства.
47Исус а вэзут пе Натанаел венинд ла Ел ши а зис деспре ел: „Ятэ куадевэрат ун исраелит ын каре ну есте виклешуг.”
48Рече Му Натанаило: Како ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Пре него те позва Филип видех те кад беше под смоквом.
48„Де унде мэ куношть?” Й-а зис Натанаел. Дрепт рэспунс, Исус й-а зис: „Те-ам вэзут май ынаинте ка сэ те кеме Филип, кынд ерай суб смокин.”
49Одговори Натанаило и рече Му: Рави! Ти си Син Божији, Ти си Цар Израиљев.
49Натанаел Й-а рэспунс: „Рабби, Ту ешть Фиул луй Думнезеу, Ту ешть Ымпэратул луй Исраел!”
50Одговори Исус и рече му: Што ти казах да те видех под смоквом зато верујеш; видећеш више од овог.
50Дрепт рэспунс, Исус й-а зис: „Пентру кэ ць-ам спус кэ те-ам вэзут суб смокин, крезь? Лукрурь май марь декыт ачестя вей ведя.”
51И рече му: Заиста, заиста вам кажем: Одселе ћете видети небо отворено и анђеле Божије где се пењу и силазе к Сину човечијем.
51Апой й-а зис: „Адевэрат, адевэрат вэ спун кэ, де акумынколо, вець ведя черул дескис ши пе ынӂерий луй Думнезеу суинду-се ши коборынду-се песте Фиул омулуй.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.