Лука 24
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;
1Ын зиуа ынтый а сэптэмыний, фемеиле ачестя ши алтеле ымпреунэ ку еле ау венит ла мормынт дис-де-диминяцэ ши ау адус миресмеле пе каре ле прегэтисерэ.
2али нађоше камен одваљен од гроба.
2Ау гэсит пятра рэстурнатэ де пе мормынт,
3И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.
3ау интрат ынэунтру ши н-ау гэсит трупул Домнулуй Исус.
4И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;
4Фииндкэ ну штияу че сэ крядэ, ятэ кэ ли с-ау арэтат дой бэрбаць ымбрэкаць ын хайне стрэлучитоаре.
5а кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?
5Ынгрозите, фемеиле шь-ау плекат фецеле ла пэмынт. Дар ей ле-ау зис: „Пентру че кэутаць ынтре чей морць пе Чел че есте виу?
6Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,
6Ну есте аич, чи а ынвият. Адучеци-вэ аминте че в-а спус пе кынд ера ынкэ ын Галилея,
7говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.
7кынд зичя кэ Фиул омулуй требуе сэ фие дат ын мыниле пэкэтошилор, сэ фие рэстигнит ши а трея зи сэ ынвие.”
8И опоменуше се речи Његових.
8Ши еле шь-ау адус аминте де кувинтеле луй Исус.
9И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.
9Ла ынтоарчеря лор де ла мормынт, ау повестит тоате ачесте лукрурь челор унспрезече ши тутурор челорлалць.
10А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.
10Челе че ау спус ачесте лукрурь апостолилор ерау: Мария Магдалена, Иоана, Мария, мама луй Иаков, ши челелалте каре ерау ымпреунэ ку еле.
11И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.
11Кувинтеле ачестя ли се пэряу апостолилор басме ши ну ле кредяу.
12А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.
12Дар Петру с-а скулат ши а дат фуга ла мормынт. С-а плекат ши с-а уйтат ынэунтру, дар н-а вэзут декыт фышииле де пынзэ, каре стэтяу пе пэмынт; апой а плекат акасэ, мират де челе ынтымплате.
13И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.
13Ын ачеяшь зи, ятэ, дой ученичь се дучяу ла ун сат, нумит Емаус, каре ера ла о депэртаре де шайзечь де стадий де Иерусалим,
14А они говораху међу собом о свима овим догађајима.
14ши ворбяу ынтре ей деспре тот че се ынтымпласе.
15И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.
15Пе кынд ворбяу ей ши се ынтребау, Исус С-а апропият ши мерӂя пе друм ымпреунэ ку ей.
16А очи им се држаху да Га не познаше.
16Дар окий лор ерау ымпедикаць сэ-Л куноаскэ.
17А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?
17Ел ле-а зис: „Че ворбе сунт ачестя пе каре ле скимбаць ынтре вой пе друм?” Ши ей с-ау оприт, уйтынду-се тришть.
18А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?
18Дрепт рэспунс, унул дин ей, нумит Клеопа, Й-а зис: „Ту ешть сингурул стрэин аич, ын Иерусалим, де ну штий че с-а ынтымплат ын ел зилеле ачестя?”
19И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;
19„Че?” , ле-а зис Ел. Ши ей Й-ау рэспунс: „Че с-а ынтымплат ку Исус дин Назарет, каре ера ун пророк путерник ын фапте ши ын кувинте, ынаинтя луй Думнезеу ши ынаинтя ынтрегулуй нород.
20како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?
20Кум преоций чей май де сямэ ши май-марий ноштри Л-ау дат сэ фие осындит ла моарте ши Л-ау рэстигнит?
21А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.
21Ной трэӂям нэдежде кэ Ел есте Ачела каре ва избэви пе Исраел, дар, ку тоате ачестя, ятэ кэ астэзь есте а трея зи де кынд с-ау ынтымплат ачесте лукрурь.
22А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,
22Ба ынкэ ниште фемей де але ноастре не-ау пус ын уймире: еле с-ау дус дис-де-диминяцэ ла мормынт,
23и не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.
23ну Й-ау гэсит трупул ши ау венит ши ау спус кэ ар фи вэзут ши о ведение де ынӂерь, каре зичяу кэ Ел есте виу.
24И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.
24Уний дин чей че ерау ку ной с-ау дус ла мормынт ши ау гэсит аша кум спусесерэ фемеиле, дар пе Ел ну Л-ау вэзут.”
25И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!
25Атунч Исус ле-а зис: „О, непричепуцилор ши зэбавничь ку инима, кынд есте ворба сэ кредець тот че ау спус пророчий!
26Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?
26Нутребуя сэ суфере Христосул ачесте лукрурь ши сэ интре ын слава Са?”
27И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.
27Ши а ынчепут де ла Мойсе ши де ла тоць пророчий ши ле-а тылкуит, ын тоате Скриптуриле, че ера ку привире ла Ел.
28И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.
28Кынд с-ау апропият де сатул ла каре мерӂяу, Ел С-а фэкут кэ вря сэ мяргэ май департе.
29И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.
29Дар ей ау стэруит де Ел ши ау зис: „Рэмый ку ной, кэч есте спре сярэ ши зиуа апроапе а трекут.” Ши а интрат сэ рэмынэ ку ей.
30И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.
30Пе кынд шедя ла масэ ку ей, а луат пыня ши, дупэ че а ростит бинекувынтаря, а фрынт-о ши ле-а дат-о.
31Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.
31Атунч ли с-ау дескис окий ши Л-ау куноскут, дар Ел С-а фэкут невэзут динаинтя лор.
32И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?
32Ши ау зис унул кэтре алтул: „Ну не ардя инима ын ной кынд не ворбя пе друм ши не дескидя Скриптуриле?”
33И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,
33С-ау скулат кяр ын часул ачела, с-ау ынторс ын Иерусалим ши ау гэсит пе чей унспрезече ши пе чей че ерау ку ей адунаць ла ун лок
34који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.
34ши зикынд: „А ынвият Домнул ку адевэрат ши С-а арэтат луй Симон.”
35И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.
35Ши ау историсит че ли се ынтымпласе пе друм ши кум Л-ау куноскут ла фрынӂеря пыний.
36А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам.
36Пе кынд ворбяу ей астфел, Ынсушь Исус а стат ын мижлокул лор ши ле-а зис: „Паче воуэ!”
37А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.
37Плинь де фрикэ ши де спаймэ, ей кредяу кэ вэд ун дух.
38И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?
38Дар Ел ле-а зис: „Пентру че сунтець тулбураць? Ши де че ви се ридикэ астфел де гындурь ын инимэ?
39Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.
39Уйтаци-вэ ла мыниле ши пичоареле Меле, Еу сунт; пипэици-Мэши ведець: ун дух н-аре нич карне, нич оасе, кум ведець кэ ам Еу.”
40И ово рекавши показа им руке и ноге.
40(Ши дупэ че а зис ачесте ворбе, ле-а арэтат мыниле ши пичоареле Сале.)
41А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело?
41Фииндкэ ей, де букурие, ынкэ ну кредяу ши се мирау, Ел ле-а зис: „Авець аич чева де мынкаре?”
42А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу.
42Й-ау дат о букатэ де пеште фрипт ши ун фагуре де мьере.
43И узевши изједе пред њима.
43Ел ле-а луат ши а мынкат ынаинтя лор.
44И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима.
44Апой, ле-а зис: „Ятэче вэ спуням кынд ынкэ ерам ку вой, кэ требуе сэ се ымплиняскэ тот че есте скрис деспре Мине ын Леӂя луй Мойсе, ын Пророчь ши ын Псалмь.”
45Тада им отвори ум да разумеју писмо.
45Атунч ле-а дескис минтя, ка сэ ынцелягэ Скриптуриле.
46И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;
46Ши ле-а зис: „Ашаесте скрис ши аша требуя сэ пэтимяскэ Христос ши сэ ынвие а трея зи динтре чей морць.
47и да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.
47Ши сэ се проповэдуяскэ тутурор нямурилор, ын Нумеле Луй, покэинца ши ертаряпэкателор, ынчепынд дин Иерусалим.
48А ви сте сведоци овоме.
48Войсунтець марторь ай ачестор лукрурь.
49И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине.
49Ши ятэкэ вой тримите песте вой фэгэдуинца Татэлуй Меу, дар рэмынець ын четате пынэ вець фи ымбрэкаць ку путере де сус.”
50И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.
50Ел й-а дус пынэ спре Бетания. Шь-а ридикат мыниле ши й-а бинекувынтат.
51И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.
51Пе кынд ый бинекувынта, С-а деспэрцит де ей ши а фост ынэлцат ла чер.
52И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.
52Дупэ че И с-ау ынкинат, ей с-ау ынторс ын Иерусалим ку о маре букурие.
53И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.
53Ши тот тимпул стэтяу ын Темплу ши лэудау ши бинекувынтау пе Думнезеу. Амин.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.