Лука 24
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kralice Bible (1613)
1А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;
1První pak den po sobotě, velmi ráno vyšedše, přišly k hrobu, nesouce vonné věci, kteréž byly připravily, a některé jiné byly spolu s nimi.
2али нађоше камен одваљен од гроба.
2I nalezly kámen odvalený od hrobu.
3И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.
3A všedše tam, nenalezly těla Pána Ježíše.
4И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;
4I stalo se, když ony se toho užasly, aj, muži dva postavili se podle nich, v rouše stkvoucím.
5а кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?
5Když se pak ony bály, a sklonily tváři své k zemi, řekli k nim: Co hledáte živého s mrtvými?
6Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,
6Neníť ho tuto, ale vstalť jest. Rozpomeňte se, kterak mluvil vám, když ještě v Galilei byl,
7говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.
7Řka: Že Syn člověka musí vydán býti v ruce hříšných lidí, a ukřižován býti, a třetí den z mrtvých vstáti.
8И опоменуше се речи Његових.
8I rozpomenuly se na slova jeho.
9И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.
9A navrátivše se od hrobu, zvěstovaly to všecko těm jedenácti učedlníkům i jiným všechněm.
10А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.
10Byly pak ženy ty: Maria Magdaléna a Johanna a Maria matka Jakubova, a jiné některé s nimi, kteréž vypravovaly to apoštolům.
11И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.
11Ale oni měli za bláznovství slova jejich, a nevěřili jim.
12А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.
12Tedy Petr vstav, běžel k hrobu, a pohleděv do něho, uzřel prostěradla, ana sama leží. I odšel, divě se sám v sobě, co se to stalo.
13И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.
13A aj, dva z nich šli toho dne do městečka, kteréž bylo vzdálí od Jeruzaléma honů šedesáte, jemuž jméno Emaus.
14А они говораху међу собом о свима овим догађајима.
14A rozmlouvali vespolek o těch všech věcech, kteréž se byly staly.
15И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.
15I stalo se, když rozmlouvali a sebe se otazovali, že i Ježíš, přiblíživ se k nim, šel s nimi.
16А очи им се држаху да Га не познаше.
16Ale oči jejich držány byly, aby ho nepoznali.
17А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?
17I řekl k nim: Které jsou to věci, o nichž rozjímáte vespolek, jdouce, a proč jste smutní?
18А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?
18A odpověděv jeden, kterémuž jméno Kleofáš, řekl jemu: Ty sám jeden jsi z příchozích do Jeruzaléma, ještos nezvěděl, co se stalo v něm těchto dnů?
19И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;
19Kterýmžto on řekl: I co? Oni pak řekli jemu: O Ježíšovi Nazaretském, kterýž byl muž prorok, mocný v slovu i v skutku, před Bohem i přede vším lidem,
20како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?
20A kterak jej vydali přední kněží a knížata naše na odsouzení k smrti, i ukřižovali jej.
21А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.
21My pak jsme se nadáli, že by on měl vykoupiti lid Izraelský. Ale nyní tomu všemu třetí den jest dnes, jakž se to stalo.
22А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,
22Ale i ženy některé z našich zděsily nás, kteréž ráno byly u hrobu,
23и не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.
23A nenalezše těla jeho, přišly, pravíce, že jsou také vidění andělské viděly, kteřížto praví, že by živ byl.
24И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.
24I chodili někteří z našich k hrobu, a nalezli tak, jakž pravily ženy, ale jeho neviděli.
25И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!
25Tedy on řekl k nim: Ó blázni a zpozdilí srdcem k věření všemu tomu, což mluvili Proroci.
26Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?
26Zdaliž nemusil těch věcí trpěti Kristus a tak vjíti v slávu svou?
27И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.
27A počav od Mojžíše a všech Proroků, vykládal jim všecka ta písma, kteráž o něm byla.
28И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.
28A vtom přiblížili se k městečku, do kteréhož šli, a on potrh se, jako by chtěl dále jíti.
29И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.
29Ale oni přinutili ho, řkouce: Zůstaň s námi, nebo se již připozdívá, a den se nachýlil. I všel, aby s nimi zůstal.
30И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.
30I stalo se, když seděl s nimi za stolem, vzav chléb, dobrořečil, a lámaje, podával jim.
31Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.
31I otevříny jsou oči jejich, a poznali ho. On pak zmizel od očí jejich.
32И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?
32I řekli vespolek: Zdaliž srdce naše v nás nehořelo, když mluvil nám na cestě a otvíral nám písma?
33И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,
33A vstavše v tu hodinu, vrátili se do Jeruzaléma, a nalezli shromážděných jedenácte, a ty, kteříž s nimi byli,
34који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.
34Ani praví: Že vstal Pán právě, a ukázal se Šimonovi.
35И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.
35I vypravovali oni také to, co se stalo na cestě, a kterak ho poznali v lámání chleba.
36А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам.
36A když oni o tom rozmlouvali, postavil se Ježíš uprostřed nich, a řekl jim: Pokoj vám.
37А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.
37Oni pak zhrozivše se a přestrašeni byvše, domnívali se, že by ducha viděli.
38И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?
38I dí jim: Co se strašíte a myšlení vstupují na srdce vaše?
39Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.
39Vizte ruce mé i nohy mé, žeť v pravdě já jsem. Dotýkejte se a vizte; neboť duch těla a kostí nemá, jako mne vidíte míti.
40И ово рекавши показа им руке и ноге.
40A pověděv to, ukázal jim ruce i nohy.
41А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело?
41Když pak oni ještě nevěřili pro radost, ale divili se, řekl jim: Máte-li tu něco, ješto by se pojedlo?
42А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу.
42A oni podali jemu kusu ryby pečené a plástu strdi.
43И узевши изједе пред њима.
43A vzav to, pojedl před nimi,
44И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима.
44A řekl jim: Tatoť jsou slova, kteráž jsem mluvil vám, ještě byv s vámi: Že se musí naplniti všecko, což psáno jest v Zákoně Mojžíšově a v Prorocích i v Žalmích o mně.
45Тада им отвори ум да разумеју писмо.
45Tedy otevřel jim mysl, aby rozuměli Písmům.
46И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;
46A řekl jim: Že tak psáno jest a tak musil Kristus trpěti, a třetího dne z mrtvých vstáti,
47и да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.
47A aby bylo kázáno ve jménu jeho pokání a odpuštění hříchů mezi všemi národy, počna od Jeruzaléma.
48А ви сте сведоци овоме.
48Vy jste pak svědkové toho.
49И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине.
49A aj, já pošli zaslíbení Otce svého na vás. Vy pak čekejte v městě Jeruzalémě, dokudž nebudete oblečeni mocí s výsosti.
50И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.
50I vyvedl je ven až do Betany, a pozdvih rukou svých, dal jim požehnání.
51И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.
51I stalo se, když jim žehnal, bral se od nich, a nesen jest do nebe.
52И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.
52A oni poklonivše se jemu, navrátili se do Jeruzaléma s radostí velikou.
53И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.
53A byli vždycky v chrámě, chválíce a dobrořečíce Boha. Amen.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.