Лука 17
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kralice Bible (1613)
1А ученицима рече: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе;
1Tedy řekl učedlníkům: Není možné, aby nepřišla pohoršení, ale běda tomu, skrze kohož přicházejí.
2боље би му било да му се воденични камен обеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих.
2Lépe by mu bylo, aby žernov osličí vložen byl na hrdlo jeho, a uvržen byl do moře, nežli by pohoršil jednoho z těchto maličkých.
3Чувајте се. Ако ти сагреши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му.
3Šetřte se. Zhřešil-li by pak proti tobě bratr tvůj, potresci ho, a bude-liť toho želeti, odpusť mu.
4И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође к теби и рече: Кајем се, опрости му.
4A byť pak sedmkrát za den zhřešil proti tobě, a sedmkrát za den obrátil se k tobě, řka: Žel mi toho, odpusť mu.
5И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере.
5I řekli apoštolé Pánu: Přispoř nám víry.
6А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушичино, и рекли бисте овом дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.
6I dí Pán: Kdybyste měli víru jako zrno horčičné, řekli byste této moruši: Vykořeň se a přesaď se do moře, a uposlechla by vás.
7Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, каже му: Ходи брзо и седи за трпезу?
7Nebo kdo jest z vás, maje služebníka, ješto oře aneb pase dobytek, aby jemu, když by se s pole navrátil, hned řekl: Pojď a seď za stůl?
8Него не каже ли му: Уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј?
8Ale zdali raději nedí jemu: Připrav, ať povečeřím, a opáše se, služ mi, až se najím a napím, a potom i ty jez a pij?
9Еда ли ће он захвалити слузи том кад сврши шта му се заповеди? Не верујем.
9Zdali děkuje služebníku tomu, že učinil to, což mu rozkázal? Nezdá mi se.
10Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити.
10Tak i vy, když učiníte všecko, což vám přikázáno, rcete: Služebníci neužiteční jsme. Což jsme povinni byli učiniti, učinili jsme.
11И кад иђаше у Јерусалим, Он пролажаше између Самарије и Галилеје.
11I stalo se, když se bral do Jeruzaléma, že šel skrze Samaří a Galilei.
12И кад улажаше у једно село сретоше Га десет губавих људи, који сташе издалека,
12A když vcházel do jednoho městečka, potkalo se s ním deset mužů malomocných, kteřížto stáli zdaleka.
13и подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! Помилуј нас.
13A pozdvihše hlasu, řekli: Ježíši přikazateli, smiluj se nad námi.
14И видевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се.
14Kteréžto on uzřev, řekl jim: Jdouce, ukažte se kněžím. I stalo se, když šli, že očištěni jsou.
15А један од њих видевши да се исцели поврати се хвалећи Бога гласно,
15Jeden pak z nich uzřev, že jest uzdraven, navrátil se s velikým hlasem, velebě Boha.
16и паде ничице пред ноге Његове, и захвали Му. И то беше Самарјанин.
16A padl na tvář k nohám jeho, díky čině jemu. A ten byl Samaritán.
17А Исус одговарајући рече: Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле деветорица?
17I odpověděv Ježíš, řekl: Zdaliž jich deset není očištěno? A kdež jest jich devět?
18Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?
18Nenalezli se k tomu, aby přijdouce, chválu Bohu vzdali, jediné cizozemec tento?
19И рече му: Устани, иди; вера твоја поможе ти.
19I řekl jemu: Vstana, jdi, víra tvá tě uzdravila.
20А кад Га упиташе фарисеји: Кад ће доћи царство Божије? Одговарајући рече им: Царство Божије неће доћи да се види;
20Otázán pak jsa od zákoníků, kdy přijde království Boží, odpověděl jim a řekl: Nepřijdeť království Boží patrně.
21нити ће се казати: Ево га овде или онде; јер гле, царство је Божије унутра у вама.
21Aniž řeknou: Aj, tuto, aneb aj, tamto. Nebo aj, království Boží jestiť mezi vámi.
22А ученицима рече: Доћи ће време кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечијег, и нећете видети.
22I řekl učedlníkům: Přijdou dnové, že budete žádati viděti jeden den Syna člověka, a neuzříte.
23И рећи ће вам: Ево овде је, или: Ено онде; али не излазите, нити тражите.
23A dějíť vám: Aj, zde, hle, tamto. Nechoďte, ani následujte.
24Јер као што муња сине с неба, и засветли се преко свега што је под небом, тако ће бити и Син човечији у свој дан.
24Nebo jakožto blesk blýskající se z jedné krajiny, kteráž pod nebem jest, až do druhé, kteráž též pod nebem jest, svítí, tak bude i Syn člověka ve dni svém.
25Али Му најпре треба много пострадати, и окривљеном бити од рода овог.
25Ale nejprve musí mnoho trpěti, a potupen býti od národu tohoto.
26И како је било у време Нојево онако ће бити у дане Сина човечијег:
26A jakož se dálo za dnů Noé, tak bude i za dnů Syna člověka.
27Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.
27Jedli, pili, ženili se, vdávaly se až do toho dne, v kterémžto Noé všel do korábu; i přišla potopa, a zahladila všecky.
28Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;
28A též podobně, jako se stalo ve dnech Lotových: Jedli, pili, kupovali, prodávali, štěpovali, stavěli.
29а у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.
29Ale dne toho, když vyšel Lot z Sodomy, pršel oheň s sirou s nebe, a zahladil všecky.
30Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити Син човечији.
30Takť nápodobně bude v ten den, když se Syn člověka zjeví.
31У онај дан који се деси на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг.
31V ten čas kdo by byl na střeše, a nádobí jeho v domu, nesstupuj, aby je pobral; a kdo na poli, též nevracuj se zase.
32Опомињите се жене Лотове.
32Pomněte na Lotovu ženu.
33Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживеће је.
33Nebo kdož by koli hledal život svůj zachovati, ztratíť jej; a kdož by jej koli ztratil, obživíť jej.
34Кажем вам: у ону ноћ биће два на једном одру, један ће се узети а други ће се оставити;
34Pravímť vám: V tu noc budou dva na loži jednom; jeden bude vzat, a druhý opuštěn.
35две ће млети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;
35Dvě budou mleti spolu; jedna bude vzata, a druhá opuštěna.
36два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.
36Dva budou na poli; jeden bude vzat, a druhý opuštěn.
37И одговарајући рекоше Му: Где, Господе? А Он им рече: Где је стрвина онамо ће се и орлови скупити.
37I odpověděvše, řekli jemu: Kde, Pane? On pak řekl jim: Kdežť bude tělo, tamť se shromáždí i orlice.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.