Лука 17
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А ученицима рече: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе;
1Исус а зис ученичилор Сэй: „Естеку непутинцэ сэ ну винэ прилежурь де пэкэтуире, дар вай де ачела прин каре вин!
2боље би му било да му се воденични камен обеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих.
2Ар фи май де фолос пентру ел сэ и се леӂе о пятрэ де моарэ де гыт ши сэ фие арункат ын маре, декыт сэ факэ пе унул дин ачешть микуць сэ пэкэтуяскэ.
3Чувајте се. Ако ти сагреши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му.
3Луаць сяма ла вой ыншивэ! Дакэ фрателе тэу пэкэтуеште ымпотрива та, мустрэ-л! Ши дакэ-й паре рэу, яртэ-л!
4И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође к теби и рече: Кајем се, опрости му.
4Ши кяр дакэ пэкэтуеште ымпотрива та де шапте орь пе зи ши де шапте орь пе зи се ынтоарче ла тине ши зиче: ‘Ымь паре рэу!’ сэ-л ерць.”
5И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере.
5Апостолий ау зис Домнулуй: „Мэреште-не крединца!”
6А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушичино, и рекли бисте овом дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.
6Ши Домнул а зис: „Дакэ аць авя крединцэ кыт ун грэунте де муштар, аць зиче дудулуй ачестуя: ‘Дезрэдэчинязэ-те ши сэдеште-те ын маре’, ши в-ар аскулта.
7Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, каже му: Ходи брзо и седи за трпезу?
7Чине динтре вой, дакэ аре ун роб каре арэ сау паште оиле, ый ва зиче кынд вине де ла кымп: ‘Вино ындатэ ши шезь ла масэ’?
8Него не каже ли му: Уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј?
8Ну-й ва зиче май деграбэ: ‘Гэтеште-мьсэ мэнынк, ынчинӂе-те ши служеште-мь пынэ вой мынка ши вой бя еу; дупэ ачея, вей мынка ши вей бя ши ту’?
9Еда ли ће он захвалити слузи том кад сврши шта му се заповеди? Не верујем.
9Ва рэмыне ел ындаторат фацэ де робул ачела, пентру кэ робул а фэкут че-й фусесе порунчит? Ну кред.
10Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити.
10Тот аша ши вой, дупэ че вець фаче тот че ви с-а порунчит, сэ зичець: ‘Сунтем ниште робьнетребничь; ам фэкут че ерам даторь сэ фачем.’”
11И кад иђаше у Јерусалим, Он пролажаше између Самарије и Галилеје.
11Исус мерӂя спре Иерусалим ши а трекут принтре Самария ши Галилея.
12И кад улажаше у једно село сретоше Га десет губавих људи, који сташе издалека,
12Пе кынд интра ынтр-ун сат, Л-ау ынтымпинат зече лепрошь. Ей ау стат департе,
13и подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! Помилуј нас.
13шь-ау ридикат гласул ши ау зис: „Исусе, Ынвэцэторуле, ай милэ де ной!”
14И видевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се.
14Кынд й-а вэзут Исус, ле-а зис: „Дучеци-вэши арэтаци-вэ преоцилор!” Ши пе кынд се дучяу, ау фост курэциць.
15А један од њих видевши да се исцели поврати се хвалећи Бога гласно,
15Унул дин ей, кынд с-а вэзут виндекат, с-а ынторс, слэвинд пе Думнезеу ку глас таре.
16и паде ничице пред ноге Његове, и захвали Му. И то беше Самарјанин.
16С-а арункат ку фаца ла пэмынт ла пичоареле луй Исус ши Й-а мулцумит. Ера самаритян.
17А Исус одговарајући рече: Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле деветорица?
17Исус а луат кувынтул ши а зис: „Оаре н-ау фост курэциць тоць чей зече? Дар чейлалць ноуэ унде сунт?
18Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?
18Ну с-а гэсит декыт стрэинул ачеста сэ се ынтоаркэ ши сэ дя славэ луй Думнезеу?”
19И рече му: Устани, иди; вера твоја поможе ти.
19Апой й-а зис: „Скоалэ-те ши плякэ; крединца та те-а мынтуит.”
20А кад Га упиташе фарисеји: Кад ће доћи царство Божије? Одговарајући рече им: Царство Божије неће доћи да се види;
20Фарисеий ау ынтребат пе Исус кынд ва вени Ымпэрэция луй Думнезеу. Дрепт рэспунс, Ел ле-а зис: „Ымпэрэция луй Думнезеу ну вине ын аша фел ка сэ избяскэ привириле.
21нити ће се казати: Ево га овде или онде; јер гле, царство је Божије унутра у вама.
21Нусе ва зиче: ‘Уйте-о аич’ сау ‘Уйте-о аколо!’ Кэч ятэ кэ Ымпэрэциялуй Думнезеу есте ынэунтрул востру.”
22А ученицима рече: Доћи ће време кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечијег, и нећете видети.
22Ши а зис ученичилор: „Ворвени зиле кынд вець дори сэ ведець уна дин зилеле Фиулуй омулуй, ши н-о вець ведя.
23И рећи ће вам: Ево овде је, или: Ено онде; али не излазите, нити тражите.
23Висе ва зиче: ‘Ятэ-Л аич, ятэ-Л аколо!’ Сэ ну вэ дучець, нич сэ ну-й урмаць.
24Јер као што муња сине с неба, и засветли се преко свега што је под небом, тако ће бити и Син човечији у свој дан.
24Кэч, кум есе фулӂерул ши луминязэ де ла о марӂине а черулуй пынэ ла чялалтэ, аша ва фи ши Фиул омулуй ын зиуа Са.
25Али Му најпре треба много пострадати, и окривљеном бити од рода овог.
25Дар, май ынтый, требуе сэ суфере мулте ши сэ фие лепэдат де нямул ачеста.
26И како је било у време Нојево онако ће бити у дане Сина човечијег:
26Чес-а ынтымплат ын зилеле луй Ное, се ва ынтымпла ла фел ши ын зилеле Фиулуй омулуй:
27Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.
27мынкау, бяу, се ынсурау ши се мэритау пынэ ын зиуа кынд а интрат Ное ын корабие; ши а венит потопул ши й-а прэпэдит пе тоць.
28Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;
28Чес-а ынтымплат ын зилеле луй Лот, се ва ынтымпла аидома: оамений мынкау, бяу, кумпэрау, виндяу, сэдяу, зидяу,
29а у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.
29дар, ын зиуа кынд а ешит Лот дин Содома, а плоуат фок ши пучоасэ дин чер ши й-а пердут пе тоць.
30Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити Син човечији.
30Тот аша ва фи ши ын зиуа кынд Сева арэта Фиул омулуй.
31У онај дан који се деси на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг.
31Ын зиуа ачея, чинева фи пе акоперишул касей ши ышь ва авя васеле ын касэ сэ ну се кобоаре сэ ле я ши чине ва фи пе кымп, де асеменя, сэ ну се май ынтоаркэ.
32Опомињите се жене Лотове.
32Адучеци-вэаминте де неваста луй Лот.
33Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживеће је.
33Орьчинева кэута сэ-шь скапе вяца о ва перде ши орьчине о ва перде о ва гэси.
34Кажем вам: у ону ноћ биће два на једном одру, један ће се узети а други ће се оставити;
34Вэ спункэ, ын ноаптя ачея, дой иншь вор фи ын ачелашь пат, унул ва фи луат ши алтул ва фи лэсат;
35две ће млети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;
35доуэ фемей вор мэчина ымпреунэ: уна ва фи луатэ ши алта ва фи лэсатэ.
36два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.
36Дой бэрбаць вор фи ла кымп: унул ва фи луат ши алтул ва фи лэсат.”
37И одговарајући рекоше Му: Где, Господе? А Он им рече: Где је стрвина онамо ће се и орлови скупити.
37Ученичий Л-ау ынтребат: „Унде, Доамне?” Яр Ел а рэспунс: „Ундева фи трупул, аколо се вор стрынӂе вултурий.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.