Лука 18
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,
1Исус ле-а спус о пилдэ, ка сэ ле арате кэ требуе сэ се роаӂе некурмат ши сэ ну се ласе.
2говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
2Ел ле-а зис: „Ынтр-о четате ера ун жудекэтор каре де Думнезеу ну се темя ши де оамень ну се рушина.
3А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.
3Ын четатя ачея ера ши о вэдувэ, каре веня дес ла ел ши-й зичя: ‘Фэ-мь дрептате ын чарта ку пырышул меу.’
4И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,
4Мултэ време н-а воит сэ-й факэ дрептате. Дар ын урмэ, шь-а зис: ‘Мэкар кэ де Думнезеу ну мэ тем ши де оамень ну мэ рушинез,
5но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.
5тотушь, пентру кэвэдува ачаста мэ тот некэжеште, ый вой фаче дрептате, ка сэ ну тот винэ сэ-мь батэ капул.’”
6Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.
6Домнул а адэугат: „Аузиць че зиче жудекэторул недрепт?
7А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?
7Ши Думнезеуну ва фаче дрептате алешилор Луй, каре стригэ зи ши ноапте кэтре Ел, мэкар кэ зэбовеште фацэ де ей?
8Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?
8Вэ спун кэле ва фаче дрептате ын курынд. Дар кынд ва вени Фиул омулуй, ва гэси Ел крединцэ пе пэмынт?”
9А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:
9А май спус ши пилда ачаста пентру уний каре се ынкредяу ын ей ыншишь кэ сунт неприхэниць ши диспрецуяу пе чейлалць.
10Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.
10„Дой оамень с-ау суит ла Темплу сэ се роаӂе; унул ера фарисеу ши алтул, вамеш.
11Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.
11Фарисеул стэтяын пичоаре ши а ынчепут сэ се роаӂе ын сине астфел: ‘Думнезеуле, Ыць мулцумеск кэ ну сунт ка чейлалць оамень, хрэпэрець, недрепць, прякурварь, сау кяр ка вамешул ачеста.
12Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.
12Еу постеск де доуэ орь пе сэптэмынэ, дау зечуялэ дин тоате венитуриле меле.’
13А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.
13Вамешул стэтя департе ши ну ындрэзня нич окий сэ ши-й ридиче спре чер, чи се бэтя ын пепт ши зичя: ‘Думнезеуле, ай милэ де мине, пэкэтосул!’
14Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.
14Еу вэ спун кэ май деграбэ омул ачеста с-а коборыт акасэ сокотит неприхэнит декыт челэлалт. Кэчорьчине се ыналцэ ва фи смерит ши орьчине се смереште ва фи ынэлцат.”
15Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.
15Й-ау адус ши ниште копилашь, ка сэ Се атингэ де ей. Дар ученичий, кынд ау вэзут лукрул ачеста, ау чертат пе ачея каре-й адучяу.
16А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.
16Исус а кемат ла Сине пе копилашь ши а зис: „Лэсаць копилаший сэ винэ ла Мине ши ну-й оприць, кэч Ымпэрэция луй Думнезеу есте аунора ка ей.
17И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.
17Адевэратвэ спун кэ орьчине ну ва прими Ымпэрэция луй Думнезеу ка ун копилаш, ку ничун кип ну ва интра ын еа.”
18И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни?
18Ун фрунташ а ынтребат пе Исус: „Бунуле Ынвэцэтор, че требуе сэ фак ка сэ моштенеск вяца вешникэ?”
19А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
19„Пентру че Мэ нумешть бун?” , й-а рэспунс Исус. „Нимень ну есте бун декыт Унул сингур: Думнезеу.
20Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.
20Штий порунчиле: ‘Сэну прякурвешть; сэ ну учизь; сэ ну фурь; сэ ну фачь о мэртурисире минчиноасэ; сэ чинстештьпе татэл тэу ши пе мама та.’”
21А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
21„Тоате ачесте лукрурь”, Й-а зис ел, „ле-ам пэзит дин тинереця мя.”
22А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.
22Кынд а аузит Исус ачесте ворбе, й-а зис: „Ыць май липсеште ун лукру: виндетот че ай, ымпарте ла сэрачь ши вей авя о комоарэ ын черурь. Апой, вино ши урмязэ-Мэ.”
23А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.
23Кынд а аузит ел ачесте кувинте, с-а ынтристат де тот, кэч ера фоарте богат.
24А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!
24Исус а вэзут кэ с-а ынтристат де тот ши а зис: „Кытде аневое вор интра ын Ымпэрэция луй Думнезеу чей че ау авуций!
25Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.
25Фииндкэ май лесне есте сэ трякэ о кэмилэ прин урекя акулуй декыт сэ интре ун ом богат ын Ымпэрэция луй Думнезеу.”
26А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?
26Чей че-Л аскултау ау зис: „Атунч чине поате фи мынтуит?”
27А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.
27Исус а рэспунс: „Чеесте ку непутинцэ ла оамень есте ку путинцэ ла Думнезеу.”
28А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.
28Атунч, Петру а зис: „Ятэ кэ ной ам лэсат тотул ши Те-ам урмат.”
29А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,
29Ши Исус ле-а зис: „Адевэрат вэ спун кэ ну есте нименькаре сэ-шь фи лэсат каса, сау неваста, сау фраций, сау пэринций, сау копиий, пентру Ымпэрэция луй Думнезеу
30који неће примити више у ово време, и на оном свету живот вечни.
30ши сэну примяскэ мулт май мулт ын вякул ачеста де акум, яр ын вякул виитор, вяца вешникэ.”
31Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.
31Исус а луат ку Сине пе чей дойспрезече ши ле-а зис: „Ятэ кэ не суим ла Иерусалим ши тотче а фост скрис прин пророчь деспре Фиул омулуй се ва ымплини.
32Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,
32Кэч вафи дат ын мына нямурилор: Ыл вор батжокори, Ыл вор окэры, Ыл вор скуйпа
33и биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.
33ши, дупэ че-Л вор бате ку нуеле, Ыл вор оморы, дар а трея зи ва ынвия.”
34И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.
34Ей н-ау ынцелес нимик дин ачесте лукрурь, кэч ворбиря ачаста ера аскунсэ пентру ей ши ну причепяу че ле спуня Исус.
35А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.
35Пе кынд Се апропия Исус де Иерихон, ун орб шедя лынгэ друм ши чершя.
36А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?
36Кынд а аузит нородул трекынд, а ынтребат че есте.
37И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
37Й-ау спус: „Трече Исус дин Назарет.”
38И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.
38Ши ел а стригат: „Исусе, Фиул луй Давид, ай милэ де мине!”
39И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.
39Чей че мерӂяу ынаинте ыл чертау сэ такэ, дар ел ципа ши май таре: „Фиул луй Давид, ай милэ де мине!”
40И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га
40Исус С-а оприт ши а порунчит сэ-л адукэ ла Ел ши, дупэ че с-а апропият, л-а ынтребат:
41говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.
41„Че врей сэ-ць фак?” „Доамне”, а рэспунс ел, „сэ-мь капэт ведеря.”
42А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.
42Ши Исус й-а зис: „Капэтэ-ць ведеря. Крединцата те-а мынтуит.”
43И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.
43Нумайдекыт, орбул шь-а кэпэтат ведеря ши а мерс дупэ Исус, слэвинд пе Думнезеу. Тот нородул, кынд а вэзут челе ынтымплате, а дат лаудэ луй Думнезеу.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.