Лука 18
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Testamenta Marra (Dieri New Testament)
1Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,
1Nau bakana tanangu jeribaka jaura jatana wonti, jendrangundruja tana milingeru ngatjinanto ja wata walturinanto.
2говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
2Ja jatana wonti: „Ngura kulnuni kalala kuranietja kulno nganana wonti, nau Godandru wata japala nganana wonti, ja kanandru wata manngarina wonti.
3А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.
3Mangawaru kulno nunkangupini ngurani nganana wonti, ja nani nunkangu wokarana wonti ja jatana wonti: «Ngana kulkamai ngakani talpalandru.»
4И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,
4Ja nulu juri wata ngantjana wonti. Ngadani nau warawarapaterina wonti: «Ngani bakana Godandru wata japali ngananani, ja wata kana kulnundru manngarinani.
5но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.
5Ngangau nandrupini mangawarujeli ngana jupai, ngato nana kulkala nganai; ngangau nania ngadani wokaraiati ja ngana nandraiati.»“
6Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.
6Kapara jatana wonti: „Ngaranau, mina kalala kuranietja tjikatjika jatai!
7А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?
7Godali kana kalkalkana nunkani wata kulkala nganai, tanali ditjini ja tinkani nunkangu karkai, ja tanangu manju kalumiltjamiltjarila nganai?
8Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?
8Ngani jurangu jatai: Nulu tana nurujeli kulkala nganai. Kanaia Ngatamura wokaranani, Nulu bakana morlalu ngundrana mankamankala nganai?“ (Ngantjani‐jaura G. D. 11. Trinitatis.)
9А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:
9Nau nina jeribaka jaura palpani jatana wonti, tana munta talku ngundraterina wonti ja kana nguruni gilbarina wonti:
10Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.
10„Kana mandru tarana wonti Godaia pungani ngatjila; kulno Pharisaia nganana wonti, ja kulno mardatandra kampanietja.
11Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.
11Pharisaia terkana wonti ja ngatjina wonti jeruja: «Godajai, ngato jidna jurakokai, ngangau ngani wata kana pilki jeribaka, watawatali maninietja, kana tjikatjika, pinta wokaribanietja, ja bakana wata naupini mardatandra kampanietja jeribaka.
12Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.
12Pota mandru ngani milja ngamai ditji mara wora ja mandruni, ja marapratjanandru ngato buru kulno jinkiai pratjanandru ngato ngamalkai.»
13А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.
13Ja mardatandra kampanietja worita terkana wonti, nau wata jertapaterina wonti milki tjenmala tarala pariwilpaia, a‐ai, nau munambiri nandraterina wonti ja jatana wonti: «Godajai, ngakangu kanani madlentjani kalumiltjamiltjariau!»
14Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.
14Ngani jurangu jatai: Naupini morla talku ngarina tikana wonti pungaia nunkanaia nunkangu. Ngangau warle pirna ngankateriai, nau waka pantjila nganai, ja warle waka ngankateriai, nau pirna pantjila nganai.“
15Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.
15Tanali bakana kupa waka nunkangu wokaralkana wonti, nulu tanana karakarananto; ja milieli jenia najina, tanali tauaua daudauana wonti.
16А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.
16Jesujeli tanana karkana wonti ja jatana wonti: „Kupa waka worani patanau ngakangu wokarananto, ja tananaia wata daudauanau; ngangau tanangu Godaia milila nganai.
17И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.
17Morlalu ngani jurangu jatai: Warle Godaia milila wata patai kupa wakali jeribaka, nau nunkangu wata wirila nganai.“
18И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни?
18Ja kana kaparali nina jakalkana wonti ja jatana wonti: „Ngujangujara jinkinietja ngumujai, mina ngato ngankananto tepi ngurali maratunka manila?“
19А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
19Jesus nunkangu jatana wonti: „Minandru jundru ngana ngumu dikai? Wata kulno ngumu nganai, windri Goda kulnulu.
20Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.
20Jirijiribani jaura jidni milkila: Wata pinta wokaribamai, wata narielu nandramai, wata kurieli maniamai, wata jedi jaura morlalu jatamai, ngaperi jinkani ja ngandri jinkani pirna ngundramai.“
21А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
21Nau jatana wonti: „Jenia pratjana ngato ngamalkai kupandru.“
22А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.
22Jesujeli jenia ngarana, Nau nunkangu jatana wonti: „Windri kulno jundru wata ngamalkai: Pratjana mina jundru ngamalkai jinkau kalalaia, ja wangiwangini bakujeli jinkiau, ja jundru poto pirna pariwilpani ngamalkala nganai; ja tikau, ja ngakangu karipateriau!“
23А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.
23Nulu jenia ngarana, nau ngaurongaurorina wonti, ngangau nau poto pirna nganana wonti.
24А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!
24Jesujeli najina, nau ngaurongaurorinani, Nau jatana wonti: „Worderu mati tana kana poto pirna Godaia mililani wirila nganai!
25Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.
25Morla ngaua nganai, Camuli kulno kuri pikiri wilpani palkingananto kana poto pirnani, nau Godaia mililani wirinanto.“
26А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?
26Tanali jenia ngarana jatana wonti: „Warlengarla tepita manila nganai?“
27А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.
27Nau jatana wonti: „Mina kanani ngandandariai, ngarla Godata wata ngandandariai.“
28А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.
28Petrus jatana wonti: „Mai, ngaiani pratjana woraranala ja jinkangu karipaterinala.“
29А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,
29Nau tanangu jatana wonti: „Morlalu ngani jurangu jatai: Wata kulno nganai, nulu matja worarana punga kara, ngaperi ja ngandri kara, neji ngatata kara, noa kara, kupa kara, Godaia mililandru,
30који неће примити више у ово време, и на оном свету живот вечни.
30Nulu wata pota marapu morla manila nganai nunkangupini miljarani, ja miljarani nau wokarala nganai tepi ngurali.“ (Ngantjani‐jaura G. D. Quinquagesimä.)
31Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.
31Ja Nulu mili marapratjana patana wonti ja tanangu jatana wonti: „Mai, ngaiana Jerusalemia tarala nganai, ja jenia pratjana morlalu pantjila nganai, mina Propheta worali dakana wonti Kanaia Ngatamurandru.
32Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,
32Ngangau tanali nina kana koni ngulkujeli jinkila nganai, ja tanali nina ngirkibala nganai ja nunkangu madlentji jatala nganai ja ngaltja worala nganai,
33и биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.
33Ja tanali nina wirieli nandrala nganai ja nari ngankala nganai; ja ditjini parkulani Nau jiritjila nganai.“
34И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.
34Ja tanali jenia bulu ngujamana wonti, ja naupini jaura tanangu purru nganana wonti, ja tanali bulu patana wonti mina tanangu matja jatana.
35А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.
35Jendranguta Nau Jericho karakara wokarana wonti, ja kana butju paltuni ngamana wonti potuni ngatjila.
36А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?
36Nulu matja ngarana, kana wolara wiri nganani, nulu jakalkana wonti mina jenia nganai.
37И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
37Tanali nunkangu kaukaubana wonti: „Jesus Nazaretala wiringala wapaia.“
38И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.
38Ja nau maritjina wonti ja jatana wonti: „Jesujai, Davidani ngatamurajai, ngakangu kalumiltjamiltjariau!“
39И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.
39Tana ngopera wiringana nina daudauana wonti nau ngapurinanto; ja nau morla parparali maritjina wonti: „Davidani ngatamurajai, ngakangu kalumiltjamiltjariau!“
40И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га
40Ja Jesus banbana wonti ja jirijiribana wonti nina nunkangu padakananto. Nau nunkangu matja karakara, Nulu nina jakalkana wonti
41говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.
41Ja jatana wonti: „Mina jidni ngantjai, ngato jinkangu ngankananto?“ Nau jatana wonti: „Kaparajai, ngato najinanto.“
42А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.
42Ja Jesus nunkangu jatana wonti: „Najiamai! morlalu ngundranali jinkanali jidna kulkana warai.“
43И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.
43Ja nurujeli nulu nakaldra najina wonti ja nunkangu karipaterina wonti ja Goda jurakokana wonti. Ja kana wolarali pratjanali jenia najina, Goda jurakokana wonti.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.