Лука 18
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kadede Kap (Pohnpeian New Testament and Psalms)
1Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,
1A PIL kotin majani on irail karajeraj eu, me ren poden kapakap o der panada.
2говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
2A kotin majani: Jaunkapun amen mi nan kanim eu, me jota lan Kot, o jota injenoki aramaj amen.
3А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.
3A li odi men mi nan kanim ota, me poto don i potoan on: Kom kotin jauaja ia on me kailon kin ia!
4И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,
4A a kan maj o, a kadekadeo a monemoneloleki: Nan i jota lan Kot, o pil jota injenoki aramaj,
5но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.
5A pweki li odi men et a kadiropa ia. i pan jauaja i. pwender purodo kadiropa ia.
6Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.
6Kaun o ap kotin majani: Komail ron, me jaunkapun japun indada!
7А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?
7A iaduen Kot, a jota pan kotin jauaja japwilim a pilipildar akan, me kin likelikwir on i ni ran o ni pon? Pala a pan kotin pwapwand?
8Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?
8I indai on komail: nan a pan madan jauaja ir. Ari jo, Nain aramaj lao pwarado, da, a pan diar pojon ni jappa?
9А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:
9A pil kotin karajai on irail me kin aka punki pein irail, ap aka japunki me tei kan:
10Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.
10Aramaj riamen kodala on nan im en kaudok pwen kapakap. Amen ira Parijar, a amen jaunopwei men.
11Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.
11Parijar o kajinenda kelepela ekij waja kapakap due met: Main Kot, i danke ir, me i jota dueta aramaj tei kan: Lolap, japun, kamal, de dueta jaunopwei men et.
12Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.
12I kin kaikaijole pan riapak ni wik eu o koleireki eijokkij eu en ai kapwa karoj.
13А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.
13A jaunopwei u doo jan ekij waja, ap jota men jarada nanlan, a a pikir maramar a indada: Main Kot, re kotin kupura ia me dipan!
14Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.
14I indai on komail, ol men et kodila deu a punala mon me teio. Pwe me kin kajapwilada pein i, pan kajapwilidi, a me kin kajapwilidi pein i pan kajapwilada,
15Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.
15Irail ap wa don i kijin jeri kai, pwen kotin jair ir. A japwilim a tounpadak kan lao kilaner, re ap kapoui irail.
16А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.
16A Iejuj kotin molipe ir majani: Mueid on kijin jeri kan, en kodo re i! Der kalik irail edi! Pwe irail me udan wein Kot.
17И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.
17Melel I indai on komail, meamen, me jota ale wein Kot rajon kijin jeri men, a jota pan pedelon on lole.
18И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни?
18A monjap amen idok re a majani: Jaunpadak mau, da me I en wiada, pwen jojoki maur joutuk?
19А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
19Iejuj ari kotin majani on i: Da me koe indaki, me I me mau? Jota me mau men, Kot eta.
20Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.
20Koe kin aja kujoned akan: Koe der kamal; koe der kamela aramaj; koe der pirap, koe der kinekine mal, kakaki jam om
21А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
21I ari indada: Nan mepukat karoj i kin wiawia jan ni ai tikitik kokodo.
22А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.
22Iejuj lao mani mepukat, ap majani on i: Me ta kij me lua, netikila om kapwa karoj, o nene on me jamama kan, a om pai pan mi nanlan, ap kodo idauen ia do.
23А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.
23A lao ronadar met, ap injenjuede kila melel, pwe a kapwapwa kaualap.
24А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!
24A Iejuj lao kotin majani, me a injenjuedela, ap majani: Nan me apwal on me kapwapwa kan, en pedelon on nan wein Kot.
25Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.
25Pwe me manai, kamel en tilon nan por en dikok, jan ol kapwapwa men pedelon on nan wein Kot.
26А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?
26Irail me roneron indada: Ari, ij me kak on maur?
27А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.
27A kotin majani: Me aramaj akan jo kak on, Kot me pan kak on.
28А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.
28Petruj ap potoan on: Re kotin mani, kit me likid maliela meakaroj ap idauen la ir.
29А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,
29A kotin majani on irail: Melel I indai on komail, nan jota me likidmaliela im a, de jam, de in a, de ri a ol akan, de a paud, de na jeri kan pweki wein Kot,
30који неће примити више у ово време, и на оном свету живот вечни.
30Me jo pan id aneki me lapalap ni anjau wet o ni muei kokodo maur joutuk.
31Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.
31A kotin ukala ekriamen ko majani on irail: Kilan, kitail kin kodalan Ierujalem, o karoj pan pwaida, me intinidier ren jaukop akan duen Nain aramaj.
32Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,
32Pwe a pan panala ren men liki kan, pwe re pan kapikapiti I o ki jan wau i, o kondipi on i.
33и биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.
33O re pan woki i o kamela, a ni kajilu en ran a pan maureda.
34И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.
34Irail ari jota man weweki mepukat, o majan pot et me rir jan irail. Re pil jaja, me a kotin majani.
35А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.
35A kadekadeo ni a koren ion Ieriko, ol majkun amen momod pon kailan al, poekipoeki.
36А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?
36I lao ronadar pokon o me daudaulul, ap idok due.
37И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
37Irail ari indan i, me Iejuj men Najaret kotin daulul.
38И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.
38I ari nil laudeda potoan on: Iejuj, japwilim en Dawid, kotin kupura ia!
39И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.
39A me tion moa kidekidaue i, en nenenla: a i ap kalaudela a poekipoeki: Japwilim en Dawid, kotin kupura ia!
40И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га
40Iejuj ap kotin udi on waja o, majani, ol o en wijike don i. A lao koren ion imp a, ap kotin kainoma re a.
41говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.
41Majani: Da me koe men, I en wiai on uk? A potoan on: Main, i men potoan narada waja.
42А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.
42A Iejuj kotin majani on i: Kilan waja, om pojon me kakel uk ada!
43И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.
43Ap pitipit kilanada waja, o idauenla i, o kapina Kot, o aramaj karoj, me udial met, ap kapikapina Kot.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.