Лука 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kadede Kap (Pohnpeian New Testament and Psalms)
1И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега.
1KADEKADEO ni a kotilon on nan im en kaun pan Parijar amen, pwen konot ni ran en iapat; a irail majamajan i.
2И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест.
2A kilan, aramaj amen mia waja o, me lijonepo.
3И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати?
3Iejuj ap kotin japen majani on jaunkawewe o Parijiir akan: Me pun, en kakelada ni ran en japat?
4А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.
4Irail nenenla. I ap kotin jair i, kakelada o kadara wei.
5И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?
5Ap kotin japen majani on irail: Ij re omail, me na aj de kau pupedi on nan por o, me jo pan madan apiada jan ni ran en japat?
6И не могоше Му одговорити на то.
6A irail jota kak japenki i meakot.
7А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:
7A kotin majani on toun kapar karajeraj eu, ni a kotin mani, me re inon ion en mondi ni tapin tepel, majani on irail:
8Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;
8Koe lao pan luke don kamadip en kapapaud ren meamen, ender mondi on leppantam, pwe ele amen, me lapa jan koe lukedor.
9и да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место.
9O me luk uk edo o pil i, pan kodo indai on uk: Ki on ol men et deu om! A koe pan namenok kodido on nan roulap.
10Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.
10A koe lao paluke, kola mondi on nan roulap, pwe me luke uk lao pwarado, en indai on uk: Kompoke pai, kotidato! Koe ari pan kaindand nan pun en ir, me ian uk ni tepel.
11Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.
11Pwe karoj me kin kajapwilada pein i, pan kajapwilidi, o me kin kajapwilidi pein i, pan kajapwilada.
12А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;
12Ap pil kotin majani on me lukedo i: Kom lao wiada konot en ni jauaj de nin jautik, eder lukedo kompokepa om ko, de ri om akan, de jau om, de men imp om kapwapwa kan, pwe re de pil luke uk, o depuk on uk.
13него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;
13A ma koe pan wia kamadip, en lukedo me jamama o me pali duk kai, o me jikilikil, o me majkun akan.
14и благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.
14Koe ari pan meid pai, pwe irail jota pan kak depuk on uk, a a pan depuk on uk ni ran o, me pun kan pan maureda.
15А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем!
15A amen ir, me ian ni tepel o lao ronadar mepukat, ap potoan on i: Meid pai, me pan jak prot nan wein Kot.
16А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе;
16A a kotin majani on i: Aramaj amen mia, me wiadar kamadip lapalap o luke pena me toto.
17и кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.
17O kadarala na ladu o ni dokan kamadip, pwen kaire kin irail, me pan toun kapar: Komail ukedo, pwe meakaroj onoper.
18И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.
18Irail ap wiaki eu ikidiki okotme. Men maj indai on i: I netiada jap eu, i pan kola kilan; i poeki re om, koe en kadar ia la.
19И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.
19A amen inda: I pwainda kau ol ek, a met i pan kola kilan ir; i poeki re om, koe en kadar ia la.
20И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.
20A amen inda: I paudeki li amen, i me i jota kak kokila.
21И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.
21Ladu o ari purodo, kaireki a monjap meakan. Monjap o ap makara kidar indai on a ladu: Tane wei nani al laud o al tikitik en kanim o wado me jamama kan, o me pali duk, o me jikilikil, o me majkun akan.
22И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има.
22A ladu o indada: Main, a wiauier duen omui majan, a deun akai pil pil mia.
23И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа.
23Monjap o ap indai on a ladu: Kakan jili nani al o ni kailan kel akan, papain ir do, pwe im ai en tounla!
24Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.
24A i indai on komail, nan jota amen ren ol oko, me paluke, pan jon ai kamadip.
25Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им:
25A pokon kalaimun idauenla i. I ari jaupei on irail majani:
26Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.
26Meamen kodo re i, ap jo maliela jam a, o in a, o a paud, o na jeri kan, o ri a ol, o li akan, o pil pein maur a, nan a jota pan kak ai tounpadak.
27И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик.
27A meaen jo kida a lopu o idauen ia do, a jota pan kak ai tounpadak.
28И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?
28Pwe ij re omail, me pan kauada im en taulik eu, me jota pan mondi maj ap lamelame duen pwain a, ma a pan kak on de jo?
29Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати
29Pwe a de pajonedi, ap jota kak kanikiel; a karoj, me udial, pan kaurureki i,
30говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.
30Indada: Aramaj men et pikikidi kauada im, ap jota kak kanikiela.
31Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада?
31De ij nanmarki o, me pan mauin on amen nanmarki, me jota pan mondi maj ap lamelame, ma a pan kak kaloekidi aramaj nen aramaj rianen?
32Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.
32A ma jo, a pan kadarala men kadar akai, poekipoeki muei mau ni ara non doo pajan.
33Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.
33Nan iduen amen amen komail, me jo muei jan meakaroj, nan a jota pan kak ai tounpadak.
34Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?
34Jol me mau, a ma jol jarajan, da me a pan kanomanom mau kida?
35Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.
35A jolar mau on nan jap, pil jo nan pwel, pwe aramaj kin kajela. Me jalon a mia men ron, I en ron!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.