Лука 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега.
1When he went into the house of one of the rulers of the Pharisees on a Sabbath to eat bread, they were watching him.
2И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест.
2Behold, a certain man who had dropsy was in front of him.
3И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати?
3Jesus, answering, spoke to the lawyers and Pharisees, saying, “Is it lawful to heal on the Sabbath?”
4А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.
4But they were silent. He took him, and healed him, and let him go.
5И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?
5He answered them, “Which of you, if your son or an ox fell into a well, wouldn’t immediately pull him out on a Sabbath day?”
6И не могоше Му одговорити на то.
6They couldn’t answer him regarding these things.
7А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:
7He spoke a parable to those who were invited, when he noticed how they chose the best seats, and said to them,
8Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;
8“When you are invited by anyone to a wedding feast, don’t sit in the best seat, since perhaps someone more honorable than you might be invited by him,
9и да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место.
9and he who invited both of you would come and tell you, ‘Make room for this person.’ Then you would begin, with shame, to take the lowest place.
10Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.
10But when you are invited, go and sit in the lowest place, so that when he who invited you comes, he may tell you, ‘Friend, move up higher.’ Then you will be honored in the presence of all who sit at the table with you.
11Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.
11For everyone who exalts himself will be humbled, and whoever humbles himself will be exalted.”
12А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;
12He also said to the one who had invited him, “When you make a dinner or a supper, don’t call your friends, nor your brothers, nor your kinsmen, nor rich neighbors, or perhaps they might also return the favor, and pay you back.
13него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;
13But when you make a feast, ask the poor, the maimed, the lame, or the blind;
14и благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.
14and you will be blessed, because they don’t have the resources to repay you. For you will be repaid in the resurrection of the righteous.”
15А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем!
15When one of those who sat at the table with him heard these things, he said to him, “Blessed is he who will feast in God’s Kingdom!”
16А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе;
16But he said to him, “A certain man made a great supper, and he invited many people.
17и кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.
17He sent out his servant at supper time to tell those who were invited, ‘Come, for everything is ready now.’
18И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.
18They all as one began to make excuses. “The first said to him, ‘I have bought a field, and I must go and see it. Please have me excused.’
19И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.
19“Another said, ‘I have bought five yoke of oxen, and I must go try them out. Please have me excused.’
20И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.
20“Another said, ‘I have married a wife, and therefore I can’t come.’
21И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.
21“That servant came, and told his lord these things. Then the master of the house, being angry, said to his servant, ‘Go out quickly into the streets and lanes of the city, and bring in the poor, maimed, blind, and lame.’
22И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има.
22“The servant said, ‘Lord, it is done as you commanded, and there is still room.’
23И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа.
23“The lord said to the servant, ‘Go out into the highways and hedges, and compel them to come in, that my house may be filled.
24Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.
24For I tell you that none of those men who were invited will taste of my supper. For many are called, but few are chosen. ’”
25Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им:
25Now great multitudes were going with him. He turned and said to them,
26Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.
26“If anyone comes to me, and doesn’t disregard his own father, mother, wife, children, brothers, and sisters, yes, and his own life also, he can’t be my disciple.
27И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик.
27Whoever doesn’t bear his own cross and come after me, can’t be my disciple.
28И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?
28For which of you, desiring to build a tower, doesn’t first sit down and count the cost, to see if he has enough to complete it?
29Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати
29Or perhaps, when he has laid a foundation and isn’t able to finish, everyone who sees begins to mock him,
30говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.
30saying, ‘This man began to build and wasn’t able to finish.’
31Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада?
31Or what king, as he goes to encounter another king in war, will not sit down first and consider whether he is able with ten thousand to meet him who comes against him with twenty thousand?
32Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.
32Or else, while the other is yet a great way off, he sends an envoy and asks for conditions of peace.
33Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.
33So therefore, whoever of you who doesn’t renounce all that he has, he can’t be my disciple.
34Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?
34“Salt is good, but if the salt becomes flat and tasteless, with what do you season it?
35Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.
35It is fit neither for the soil nor for the manure pile. It is thrown out. He who has ears to hear, let him hear.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.