Лука 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1У то време, пак, дођоше неки и казаше за Галилејце којих крв помеша Пилат са жртвама њиховим.
1Now there were some present at the same time who told him about the Galileans whose blood Pilate had mixed with their sacrifices.
2И одговарајући Исус рече им: Мислите ли да су ти Галилејци били најгрешнији од свих Галилејаца, јер тако пострадаше?
2Jesus answered them, “Do you think that these Galileans were worse sinners than all the other Galileans, because they suffered such things?
3Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
3I tell you, no, but unless you repent, you will all perish in the same way.
4Или оних осамнаест што на њих паде кула силоамска и поби их, мислите ли да су они најкривљи били од свих Јерусалимљана?
4Or those eighteen on whom the tower in Siloam fell and killed them—do you think that they were worse offenders than all the men who dwell in Jerusalem?
5Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
5I tell you, no, but, unless you repent, you will all perish in the same way.”
6Каза им пак ову причу: Један човек имаше смокву усађену у свом винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.
6He spoke this parable. “A certain man had a fig tree planted in his vineyard, and he came seeking fruit on it and found none.
7Онда рече виноградару: Ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посеци је, дакле, зашто земљи да смета?
7He said to the vine dresser, ‘Behold, these three years I have come looking for fruit on this fig tree, and found none. Cut it down! Why does it waste the soil?’
8А он одговарајући рече му: Господару! Остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем;
8He answered, ‘Lord, leave it alone this year also, until I dig around it and fertilize it.
9па да ако роди: Ако ли не, посећи ћеш је на годину.
9If it bears fruit, fine; but if not, after that, you can cut it down.’”
10А кад учаше у једној зборници у суботу,
10He was teaching in one of the synagogues on the Sabbath day.
11и гле, беше онде жена болесна од духа осамнаест година, и беше згрчена, и не могаше се исправити.
11Behold, there was a woman who had a spirit of infirmity eighteen years. She was bent over and could in no way straighten herself up.
12А кад је виде, дозва је Исус и рече јој: Жено! Опроштена си од болести своје.
12When Jesus saw her, he called her and said to her, “Woman, you are freed from your infirmity.”
13И метну на њу руке, и одмах се исправи и хваљаше Бога.
13He laid his hands on her, and immediately she stood up straight and glorified God.
14А старешина од зборнице срђаше се што је Исус исцели у суботу, и одговарајући рече народу: Шест је дана у које треба радити, у оне дакле долазите те се лечите, а не у дан суботни.
14The ruler of the synagogue, being indignant because Jesus had healed on the Sabbath, said to the multitude, “There are six days in which men ought to work. Therefore come on those days and be healed, and not on the Sabbath day!”
15А Господ му одговори и рече: Лицемере! Сваки од вас у суботу не одрешује ли свог вола или магарца од јасала, и не води да напоји?
15Therefore the Lord answered him, “You hypocrites! Doesn’t each one of you free his ox or his donkey from the stall on the Sabbath and lead him away to water?
16А ову кћер Авраамову коју свеза сотона, ево осамнаеста година, не требаше ли је одрешити из ове свезе у дан суботни?
16Ought not this woman, being a daughter of Abraham whom Satan had bound eighteen long years, be freed from this bondage on the Sabbath day?”
17И кад Он ово говораше стиђаху се сви који Му се противљаху; и сав народ радоваше се за сва Његова славна дела.
17As he said these things, all his adversaries were disappointed; and all the multitude rejoiced for all the glorious things that were done by him.
18А Он им рече: Какво је царство Божије? И како ћу казати да је?
18He said, “What is God’s Kingdom like? To what shall I compare it?
19Оно је као зрно горушичино, које узевши човек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске уселише се у гране његове.
19It is like a grain of mustard seed which a man took and put in his own garden. It grew and became a large tree, and the birds of the sky live in its branches.”
20Опет рече: Какво ћу казати да је царство Божије?
20Again he said, “To what shall I compare God’s Kingdom?
21Оно је као квасац који узевши жена метну у три копање брашна, док не ускисе све.
21It is like yeast, which a woman took and hid in three measures of flour, until it was all leavened.”
22И пролажаше по градовима и селима учећи и путујући у Јерусалим.
22He went on his way through cities and villages, teaching, and traveling on to Jerusalem.
23Рече Му пак неко: Господе! Је ли мало оних који ће бити спасени? А Он им рече:
23One said to him, “Lord, are they few who are saved?” He said to them,
24Навалите да уђете на тесна врата; јер вам кажем: Многи ће тражити да уђу и неће моћи:
24“Strive to enter in by the narrow door, for many, I tell you, will seek to enter in and will not be able.
25Кад устане домаћин и затвори врата, и станете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе! Господе! Отвори нам; и одговарајући рећи ће вам: Не познајем вас откуда сте.
25When once the master of the house has risen up and has shut the door, and you begin to stand outside and to knock at the door, saying, ‘Lord, Lord, open to us!’ then he will answer and tell you, ‘I don’t know you or where you come from.’
26Тада ћете стати говорити: Ми једосмо пред Тобом и писмо, и по улицама нашим учио си.
26Then you will begin to say, ‘We ate and drank in your presence, and you taught in our streets.’
27А Он ће рећи: Кажем вам: не познајем вас откуда сте; одступите од мене сви који неправду чините.
27He will say, ‘I tell you, I don’t know where you come from. Depart from me, all you workers of iniquity.’
28Онде ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у царству Божијем, а себе напоље истеране.
28There will be weeping and gnashing of teeth when you see Abraham, Isaac, Jacob, and all the prophets in God’s Kingdom, and yourselves being thrown outside.
29И доћи ће од истока и запада и севера и југа и сешће за трпезу у царству Божијем.
29They will come from the east, west, north, and south, and will sit down in God’s Kingdom.
30И гле, има последњих који ће бити први, и има првих који ће бити последњи.
30Behold, there are some who are last who will be first, and there are some who are first who will be last.”
31У тај дан приступише неки од фарисеја говорећи Му: Изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.
31On that same day, some Pharisees came, saying to him, “Get out of here and go away, for Herod wants to kill you.”
32И рече им: Идите те кажите оној лисици: Ево изгоним ђаволе и исцељујем данас и сутра, а трећи дан завршићу.
32He said to them, “Go and tell that fox, ‘Behold, I cast out demons and perform cures today and tomorrow, and the third day I complete my mission.
33Али данас и сутра и прекосутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима.
33Nevertheless I must go on my way today and tomorrow and the next day, for it can’t be that a prophet would perish outside of Jerusalem.’
34Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтех да скупим чеда твоја као кокош гнездо своје под крила, и не хтесте!
34“Jerusalem, Jerusalem, you who kills the prophets and stones those who are sent to her! How often I wanted to gather your children together, like a hen gathers her own brood under her wings, and you refused!
35Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста; а ја вам кажем: Нећете мене видети док не дође да кажете: Благословен који иде у име Господње.
35Behold, your house is left to you desolate. I tell you, you will not see me until you say, ‘Blessed is he who comes in the name of the Lord!’”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.