Лука 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1У то време, пак, дођоше неки и казаше за Галилејце којих крв помеша Пилат са жртвама њиховим.
1Нагодили ся ж деякі того часу, оповідуючи Йому про Галилейцїв, котрих кров Пилат змішав з жертвами їх.
2И одговарајући Исус рече им: Мислите ли да су ти Галилејци били најгрешнији од свих Галилејаца, јер тако пострадаше?
2І озвавшись Ісус, рече їм: Чи думаєте, що Галилейцї сї грішнїщі від усїх Галилейцїв були, що так постраждали?
3Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
3Нї, глаголю вам; тільки ж, коли не покаєтесь, усї так само погинете.
4Или оних осамнаест што на њих паде кула силоамска и поби их, мислите ли да су они најкривљи били од свих Јерусалимљана?
4Або ті вісїмнайцять, що впала на них башта в Силоамі та й побила їх, думаєте, що сї були більші довжники, над усїх людей що живуть в Єрусалимі?
5Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
5Нї, глаголю вам; тільки ж, коли не покаєтесь, то всї так само погинете.
6Каза им пак ову причу: Један човек имаше смокву усађену у свом винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.
6Сказав же сю приповість: Смоківницю мав хтось у винограднику своїм посаджену; й прийшов овощу шукати на нїй, та й не знайшов.
7Онда рече виноградару: Ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посеци је, дакле, зашто земљи да смета?
7Рече ж до винаря: Ось три роки приходжу, шукаючи овощу на смоківницї сїй, та й не знаходжу. Зрубай її: на що й землю займає?
8А он одговарајући рече му: Господару! Остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем;
8Він же, озвавшись, каже йому: Господи, зостав її і на се лїто, поки прокопаю круг неї та обложу гноєм;
9па да ако роди: Ако ли не, посећи ћеш је на годину.
9чей зродить овощ; коли ж нї, тодї зрубаєш її.
10А кад учаше у једној зборници у суботу,
10Навчав же в одній школї по суботам.
11и гле, беше онде жена болесна од духа осамнаест година, и беше згрчена, и не могаше се исправити.
11І ось була жінка, маючи духа недуги вісїмнайцять років, і була згорблена, й не могла зовсїм випростатись.
12А кад је виде, дозва је Исус и рече јој: Жено! Опроштена си од болести своје.
12Побачивши ж її Ісус, покликав, і рече їй: Жінко, одзволилась єси від недуги твоєї.
13И метну на њу руке, и одмах се исправи и хваљаше Бога.
13І положив на неї руки, й зараз стала права, й прославляла Бога.
14А старешина од зборнице срђаше се што је Исус исцели у суботу, и одговарајући рече народу: Шест је дана у које треба радити, у оне дакле долазите те се лечите, а не у дан суботни.
14Озвав ся ж шкільний старшина, досадуючи, що в суботу сцїлив Ісус, і каже народові: Є шість днїв, в котрі годить ся робити; оттодї ж приходьте, та й сцїляйтесь, а не субітнього дня.
15А Господ му одговори и рече: Лицемере! Сваки од вас у суботу не одрешује ли свог вола или магарца од јасала, и не води да напоји?
15Відказав тодї йому Господь, і рече: Лицеміри, хиба не кожен з вас у суботу одвязує вола свого або осла від ясел, та веде поїти?
16А ову кћер Авраамову коју свеза сотона, ево осамнаеста година, не требаше ли је одрешити из ове свезе у дан суботни?
16Сю ж дочку Авраамову, що вязав сатана, бач, вісїмнайцять років, чи не годилось одзволити од вязила сього в день субітнїй?
17И кад Он ово говораше стиђаху се сви који Му се противљаху; и сав народ радоваше се за сва Његова славна дела.
17І, як се промовив, засоромились усї противники Його, а всї люде радувались усїм славним, що сталось від Него?
18А Он им рече: Какво је царство Божије? И како ћу казати да је?
18Рече ж: Кому подобне царство Боже? й кому уподоблю його?
19Оно је као зрно горушичино, које узевши човек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске уселише се у гране његове.
19Подобне воно зерну горчицї, що взявши чоловік, кинув у город свій, і виросло воно, й стало дерево велике; й птаство небесне кублилось між гіллєм його.
20Опет рече: Какво ћу казати да је царство Божије?
20І знов рече: Кому уподоблю царство Боже?
21Оно је као квасац који узевши жена метну у три копање брашна, док не ускисе све.
21Подобне воно квасу, що взявши жінка, розчинила у трох мірках борошна, поки вкисне все.
22И пролажаше по градовима и селима учећи и путујући у Јерусалим.
22І проходив через городи й села, навчаючи й верстаючи дорогу до Єрусалиму.
23Рече Му пак неко: Господе! Је ли мало оних који ће бити спасени? А Он им рече:
23Каже ж один Йому: Господи, чи тих мало, що спасають ся? Він же рече до них:
24Навалите да уђете на тесна врата; јер вам кажем: Многи ће тражити да уђу и неће моћи:
24Силкуйтесь увійти тїсними ворітьми; бо многі, глаголю вам, шукати муть увійти, та й не здолїють.
25Кад устане домаћин и затвори врата, и станете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе! Господе! Отвори нам; и одговарајући рећи ће вам: Не познајем вас откуда сте.
25І, як устане господар та зачинить двері, а ви зачнете, стоячи знадвору, стукати в двері, говорячи: Господи, Господи, відчини нам, то озвавшись, скаже вам: Не знаю вас, звідкіля ви;
26Тада ћете стати говорити: Ми једосмо пред Тобом и писмо, и по улицама нашим учио си.
26тодї станете казати: Ми їли перед Тобою й пили, й по улицях наших навчав єси.
27А Он ће рећи: Кажем вам: не познајем вас откуда сте; одступите од мене сви који неправду чините.
27І скаже: Глаголю вам, що не знаю вас, звідкіля ви: уступіть ся від мене, всї, що робите неправду.
28Онде ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у царству Божијем, а себе напоље истеране.
28Там буде плач і скреготаннє зубів, як побачите Авраама, та Ісаака, та Якова і всїх пророків у царстві Божому, себе ж вигнаних геть.
29И доћи ће од истока и запада и севера и југа и сешће за трпезу у царству Божијем.
29І прийдуть од сходу й заходу, і від півночі й полудня, та й сядуть у царстві Божому:
30И гле, има последњих који ће бити први, и има првих који ће бити последњи.
30І ось є останнї, що будуть перві, й перві, що будуть останнї.
31У тај дан приступише неки од фарисеја говорећи Му: Изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.
31Того дня приступили деякі Фарисеї, кажучи Йому: Зійди звідсїля, бо Ірод хоче Тебе вбити.
32И рече им: Идите те кажите оној лисици: Ево изгоним ђаволе и исцељујем данас и сутра, а трећи дан завршићу.
32І рече їм: Ідїть та скажіть лисицї тій: Ось виганяю біси, й сцїлення роблю сьогоднї й завтра, а третього дня скінчаю ся.
33Али данас и сутра и прекосутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима.
33Тільки ж мушу сьогоднї і завтра й дальшого дня ходити, бо не можна пророкові загинути осторонь Єрусалиму.
34Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтех да скупим чеда твоја као кокош гнездо своје под крила, и не хтесте!
34Єрусалиме, Єрусалиме, що вбиваєш пророків і каменуєш посланих до тебе! скільки раз хотїв я зібрати дїти твої, як курка своє гнїздо під крила, й не схотїли.
35Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста; а ја вам кажем: Нећете мене видети док не дође да кажете: Благословен који иде у име Господње.
35Оце ж оставляєть ся вам господа ваша пуста; істино ж глаголю вам: Що не побачите мене, доки прийде час, що скажете: Благословен грядущий в імя Господнє.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.