Лука 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Догоди Му се пак у прву суботу по другом дану пасхе да иђаше кроз усеве, и ученици Његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху.
1І сталось другої суботи після першої, ійшов Він через засїви, й рвали ученики Його колоссє, та й їли, потерши в руках.
2А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините шта не ваља чинити у суботу?
2Деякі ж з Фарисеїв казали їм: На що робите, чого не годить ся робити в суботу?
3И одговарајући Исус рече им: Зар нисте читали оно што учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?
3І, озвавшись до них, рече Ісус: Хиба й того не читали, що зробив Давид, як зголоднїв він і ті, що були з ним:
4Како уђе у кућу Божију, и узе хлебове постављене и изједе, и даде их онима што беху с њим, којих никоме не ваљаше јести осим јединих свештеника.
4як, увійшовши він у дом Божий, хлїби показні взяв і їв, і дав також тим, що були з ним, котрих не годилось їсти, хиба одним священикам?
5И рече им: Син је човечији Господар и од суботе.
5І рече їм: Син чоловічий — Він Господь і суботи.
6А догоди се у другу суботу да Он уђе у зборницу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше сува.
6І сталось також другої суботи: ввійшов Він у школу та й навчав; а був там чоловік, що рука в него права була суха.
7Књижевници пак и фарисеји гледаху за Њим неће ли у суботу исцелити, да Га окриве.
7Назирали ж Його письменники та Фарисеї, чи в суботу сцїляти ме, щоб знайти вину на Него.
8А Он знаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суву руку: Устани и стани на среду. А он устаде и стаде.
8Він же знав думки їх, і рече чоловіку сухорукому: Устань і стань на середину. Він же, вставши, стояв.
9А Исус рече им: Да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло? Одржати душу или погубити? А они ћутаху.
9Рече ж Ісус до них: Спитаю вас: Що годить ся по суботам: добре робити, чи лихе робити? душу спасати, чи погубляти?
10И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.
10І, споглянувши кругом по всїх їх, рече чоловікові: Простягни руку твою. Він же зробив так, і стала рука його здорова, як і друга.
11А они се сви напунише безумља, и говораху један другом шта би учинили Исусу.
11Вони ж сповнились лютостю і говорили один до одного, що б зробити Ісусові.
12Тих, пак, дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој.
12Стало ж ся тими днями, вийшов Він на гору молитись, і був усю ніч на молитві Богу.
13И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва:
13А, як настав день, покликав учеників своїх; і, вибравши з них дванайцятьох, котрих і апостолами назвав:
14Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његовог, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија,
14Симона, що назвав Петром, та Андрея брата його, Якова та Йоана, Филипа та Вартоломея,
15Матеја и Тому, Јакова Алфејевог и Симона прозваног Зилота,
15Маттея та Тому, Якова Алфеєвого та Симона, на прізвище Зилота,
16Јуду Јаковљевог, и Јуду Искариотског, који Га и издаде.
16Юду Якового та Юду Іскариоцького, що й став ся зрадником;
17И изишавши с њима стаде на месту равном, и гомила ученика Његових; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског,
17і зійшовши з ними, став на місцї рівному, й товариство учеників Його, і множество велике людей з усієї Юдеї і Єрусалиму, й з побережжя Тирського та Сидонського, що поприходили слухати Його і сцїляти ся від недуг своїх,
18који дођоше да Га слушају и да се исцељују од својих болести, и које мучаху духови нечисти; и исцељиваху се.
18і мучені від духів нечистих; і сцїляли ся.
19И сав народ тражаше да Га се дотакну; јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све.
19І ввесь народ шукав приторкнутись до Него: бо сила від Него виходила, й сцїляла всїх.
20И Он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.
20І знявши Він очі свої на ученики свої, рече: Блаженні вбогі, бо ваше царство Боже.
21Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати.
21Блаженні голодні тепер, бо насититесь. Блаженні плачущі тепер, бо сьміяти метесь.
22Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег.
22Блаженні, коли ненавидїти муть вас люде, й коли проженуть вас, і осоромлять, і викинуть імя ваше, як зло, задля Сина чоловічого.
23Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови.
23Радуйтесь того дня і веселїтесь, ось бо нагорода ваша велика на небі; так бо чинили пророкам батьки їх.
24Али тешко вама богати; јер сте већ примили утеху своју.
24Горе ж вам, багатим! бо прийняли ви утїху вашу.
25Тешко вама сити сад; јер ћете огладнети. Тешко вама који се смејете сад; јер ћете заплакати и заридати.
25Горе вам, ситим! бо голодувати мете. Горе вам, що сьмієтесь тепер; бо сумувати мете да плакати мете.
26Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажним пророцима очеви њихови.
26Горе вам, коли добре говорити муть про вас усї люде; так бо робили лжепророкам батьки їх.
27Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе;
27Тільки ж глаголю вам, слухаючим: Любіть ворогів ваших, добре робіть ненавидникам вашим,
28благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вређају.
28благословляйте кленучих вас, і молїть ся за обидників ваших.
29Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу.
29Хто бє тебе у щоку, підстав і другу; а хто бере твою свиту, й жупанка не борони.
30А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.
30Всякому, хто просить у тебе, дай, і хто бере що твоє, не допевняй ся.
31И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.
31І, як хочете, щоб чинили вам люде, так і ви чинїть їм.
32И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе.
32І коли любите тих, хто любить вас, яка вам дяка? бо й грішники тих, хто їх любить, люблять.
33И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако.
33І коли добро робите тим, хто добро робить вам, яка вам дяка? бо й грішники те саме чинять.
34И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да узму опет онолико.
34І коли позичаєте тим, від кого маєте надїю одержати, яка вам дяка? бо й грішники грішникам позичають, щоб одержати стільки ж.
35Али, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови Највишега, јер је Он благ и неблагодарнима и злима.
35Нї, любіть ворогів ваших, і добро робіть, і позичайте, нїчого від них не сподїваючись; а буде нагорода ваша велика, й будете синами Вишнього; бо Він благий до невдячних і лихих.
36Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив.
36Будьте ж оце милосерні, як і Отець ваш милосерден.
37И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.
37І не судїть, то й не будете суджені; не осуджуйте, то й не будете осуджені; прощайте, то й буде вам прощено.
38Дајте, и даће вам се: меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете онаквом ће вам се вратити.
38Давайте, то й вам буде дано; міру добру, наталовану, й струснуту, й надто пересипану давати муть вам на лоно ваше. Такою бо мірою, якою міряєте, відміряєть ся вам.
39И каза им причу: Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба пасти у јаму?
39Сказав же приповість їм: Чи може слїпий слїпого водити? хиба обидва в яму не впадуть?
40Нема ученика над учитељем својим, него и сасвим кад се изучи, биће као и учитељ његов.
40Нема ученика над учителя свого; звершений же — буде кожен, як учитель його.
41А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у свом оку не осећаш?
41Чого ж дивиш ся на порошину в оцї брата твого, полїна ж у своєму оцї не чуєш?
42Или како можеш рећи брату свом: Брате! Стани да извадим трун који је у оку твом, кад сам не видиш брвна у свом оку? Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.
42І як можеш казати братові твоєму: Брате, дай вийму порошину, що в оцї твоїм, сам в оцї своїм полїна не бачивши? Лицеміре, викинь перше ломаку з ока твого, а тодї бачити меш вийняти порошину з ока брата твого.
43Јер нема дрвета доброг да рађа зао род; нити дрвета злог да рађа добар род.
43Нема бо дерева доброго, що родить овощ пустий; анї дерева пустого, що родить овощ добрий.
44Јер се свако дрво по роду свом познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине,
44Кожне бо дерево по свому овощу пізнаєть ся; не збирають бо з тернини смокви, анї збирають з ожини винограду.
45добар човек из добре клети срца свог износи добро, а зао човек из зле клети срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.
45Добрий чоловік з доброго скарбу серця свого виносить добре; а лихий чоловік з лихого скарбу серця свого виносить лихе: бо з переповнї серця промовляють уста його.
46А што ме зовете: Господе! Господе! А не извршујете шта вам говорим?
46На що ж мене звете Господи, Господи, й не робите, що я глаголю?
47Сваки који иде за мном и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је:
47Всякий, хто приходить до мене, й слухає слова мої, та й чинить їх, покажу вам, кому він подобен:
48Он је као човек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали река на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.
48подобен він чоловікові, будуючому будинок, що викопав глибоко, й положив підвалину на каменї; як же повідь настала, наперла бистрінь на будинок той, та не змогла схитнути його: збудовано бо його на каменї.
49А који слуша и не извршује он је као човек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.
49Хто ж слухає, та не чинить, подобен чоловікові, будуючому будинок на землї, без підвалини, на котрий наперла бистрінь, і зараз упав, і була руїна будинка того велика.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.