Лука 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Догоди Му се пак у прву суботу по другом дану пасхе да иђаше кроз усеве, и ученици Његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху.
1And it came to pass on the second first sabbath, that as he went through the corn fields, his disciples plucked the ears, and did eat, rubbing them in their hands.
2А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините шта не ваља чинити у суботу?
2And some of the Pharisees said to them: Why do you that which is not lawful on the sabbath days?
3И одговарајући Исус рече им: Зар нисте читали оно што учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?
3And Jesus answering them, said: Have you not read so much as this, what David did, when himself was hungry, and they that were with him:
4Како уђе у кућу Божију, и узе хлебове постављене и изједе, и даде их онима што беху с њим, којих никоме не ваљаше јести осим јединих свештеника.
4How he went into the house of God, and took and ate the bread of proposition, and gave to them that were with him, which is not lawful to eat but only for the priests?
5И рече им: Син је човечији Господар и од суботе.
5And he said to them: The Son of man is Lord also of the sabbath.
6А догоди се у другу суботу да Он уђе у зборницу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше сува.
6And it came to pass also on another sabbath, that he entered into the synagogue, and taught. And there was a man, whose right hand was withered.
7Књижевници пак и фарисеји гледаху за Њим неће ли у суботу исцелити, да Га окриве.
7And the scribes and Pharisees watched if he would heal on the sabbath; that they might find an accusation against him.
8А Он знаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суву руку: Устани и стани на среду. А он устаде и стаде.
8But he knew their thoughts; and said to the man who had the withered hand: Arise, and stand forth in the midst. And rising he stood forth.
9А Исус рече им: Да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло? Одржати душу или погубити? А они ћутаху.
9Then Jesus said to them: I ask you, if it be lawful on the sabbath days to do good, or to do evil; to save life, or to destroy?
10И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.
10And looking round about on them all, he said to the man: Stretch forth thy hand. And he stretched it forth: and his hand was restored.
11А они се сви напунише безумља, и говораху један другом шта би учинили Исусу.
11And they were filled with madness; and they talked one with another, what they might do to Jesus.
12Тих, пак, дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој.
12And it came to pass in those days, that he went out into a mountain to pray, and he passed the whole night in the prayer of God.
13И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва:
13And when day was come, he called unto him his disciples; and he chose twelve of them (whom also he named apostles).
14Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његовог, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија,
14Simon, whom he surnamed Peter, and Andrew his brother, James and John, Philip and Bartholomew,
15Матеја и Тому, Јакова Алфејевог и Симона прозваног Зилота,
15Matthew and Thomas, James the son of Alpheus, and Simon who is called Zelotes,
16Јуду Јаковљевог, и Јуду Искариотског, који Га и издаде.
16And Jude, the brother of James, and Judas Iscariot, who was the traitor.
17И изишавши с њима стаде на месту равном, и гомила ученика Његових; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског,
17And coming down with them, he stood in a plain place, and the company of his disciples, and a very great multitude of people from all Judea and Jerusalem, and the sea coast both of Tyre and Sidon,
18који дођоше да Га слушају и да се исцељују од својих болести, и које мучаху духови нечисти; и исцељиваху се.
18Who were come to hear him, and to be healed of their diseases. And they that were troubled with unclean spirits, were cured.
19И сав народ тражаше да Га се дотакну; јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све.
19And all the multitude sought to touch him, for virtue went out from him, and healed all.
20И Он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.
20And he, lifting up his eyes on his disciples, said: Blessed are ye poor, for yours is the kingdom of God.
21Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати.
21Blessed are ye that hunger now: for you shall be filled. Blessed are ye that weep now: for you shall laugh.
22Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег.
22Blessed shall you be when men shall hate you, and when they shall separate you, and shall reproach you, and cast out your name as evil, for the Son of man’s sake.
23Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови.
23Be glad in that day and rejoice; for behold, your reward is great in heaven. For according to these things did their fathers to the prophets.
24Али тешко вама богати; јер сте већ примили утеху своју.
24But woe to you that are rich: for you have your consolation.
25Тешко вама сити сад; јер ћете огладнети. Тешко вама који се смејете сад; јер ћете заплакати и заридати.
25Woe to you that are filled: for you shall hunger. Woe to you that now laugh: for you shall mourn and weep.
26Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажним пророцима очеви њихови.
26Woe to you when men shall bless you: for according to these things did their fathers to the false prophets.
27Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе;
27But I say to you that hear: Love your enemies, do good to them that hate you.
28благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вређају.
28Bless them that curse you, and pray for them that calumniate you.
29Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу.
29And to him that striketh thee on the one cheek, offer also the other. And him that taketh away from thee thy cloak, forbid not to take thy coat also.
30А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.
30Give to every one that asketh thee, and of him that taketh away thy goods, ask them not again.
31И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.
31And as you would that men should do to you, do you also to them in like manner.
32И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе.
32And if you love them that love you, what thanks are to you? for sinners also love those that love them.
33И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако.
33And if you do good to them who do good to you, what thanks are to you? for sinners also do this.
34И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да узму опет онолико.
34And if you lend to them of whom you hope to receive, what thanks are to you? for sinners also lend to sinners, for to receive as much.
35Али, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови Највишега, јер је Он благ и неблагодарнима и злима.
35But love ye your enemies: do good, and lend, hoping for nothing thereby: and your reward shall be great, and you shall be the sons of the Highest; for he is kind to the unthankful, and to the evil.
36Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив.
36Be ye therefore merciful, as your Father also is merciful.
37И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.
37Judge not, and you shall not be judged. Condemn not, and you shall not be condemned. Forgive, and you shall be forgiven.
38Дајте, и даће вам се: меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете онаквом ће вам се вратити.
38Give, and it shall be given to you: good measure and pressed down and shaken together and running over shall they give into your bosom. For with the same measure that you shall mete withal, it shall be measured to you again.
39И каза им причу: Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба пасти у јаму?
39And he spoke also to them a similitude: Can the blind lead the blind? do they not both fall into the ditch?
40Нема ученика над учитељем својим, него и сасвим кад се изучи, биће као и учитељ његов.
40The disciple is not above his master: but every one shall be perfect, if he be as his master.
41А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у свом оку не осећаш?
41And why seest thou the mote in thy brother’s eye: but the beam that is in thy own eye thou considerest not?
42Или како можеш рећи брату свом: Брате! Стани да извадим трун који је у оку твом, кад сам не видиш брвна у свом оку? Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.
42Or how canst thou say to thy brother: Brother, let me pull the mote out of thy eye, when thou thyself seest not the beam in thy own eye? Hypocrite, cast first the beam out of thy own eye; and then shalt thou see clearly to take out the mote from thy brother’s eye.
43Јер нема дрвета доброг да рађа зао род; нити дрвета злог да рађа добар род.
43For there is no good tree that bringeth forth evil fruit; nor an evil tree that bringeth forth good fruit.
44Јер се свако дрво по роду свом познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине,
44For every tree is known by its fruit. For men do not gather figs from thorns; nor from a bramble bush do they gather the grape.
45добар човек из добре клети срца свог износи добро, а зао човек из зле клети срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.
45A good man out of the good treasure of his heart bringeth forth that which is good: and an evil man out of the evil treasure bringeth forth that which is evil. For out of the abundance of the heart the mouth speaketh.
46А што ме зовете: Господе! Господе! А не извршујете шта вам говорим?
46And why call you me, Lord, Lord; and do not the things which I say?
47Сваки који иде за мном и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је:
47Every one that cometh to me, and heareth my words, and doth them, I will shew you to whom he is like.
48Он је као човек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали река на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.
48He is like to a man building a house, who digged deep, and laid the foundation upon a rock. And when a flood came, the stream beat vehemently upon that house, and it could not shake it; for it was founded on a rock.
49А који слуша и не извршује он је као човек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.
49But he that heareth, and doth not, is like to a man building his house upon the earth without a foundation: against which the stream beat vehemently, and immediately it fell, and the ruin of that house was great.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.