Лука 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другог, онда поче најпре говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје.
1And when great multitudes stood about him, so that they trod one upon another, he began to say to his disciples: Beware ye of the leaven of the Pharisees, which is hypocrisy.
2Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати;
2For there is nothing covered, that shall not be revealed: nor hidden, that shall not be known.
3јер шта у мраку рекосте, чуће се на виделу; и шта на ухо шаптасте у клетима, проповедаће се на крововима.
3For whatsoever things you have spoken in darkness, shall be published in the light: and that which you have spoken in the ear in the chambers, shall be preached on the housetops.
4Али вам кажем, пријатељима својим: не бојте се од оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити.
4And I say to you, my friends: Be not afraid of them who kill the body, and after that have no more that they can do.
5Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се Оног који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, Оног се бојте.
5But I will shew you whom you shall fear: fear ye him, who after he hath killed, hath power to cast into hell. Yea, I say to you, fear him.
6Не продаје ли се пет врабаца за два динара? И ниједан од њих није заборављен пред Богом.
6Are not five sparrows sold for two farthings, and not one of them is forgotten before God?
7А у вас је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.
7Yea, the very hairs of your head are all numbered. Fear not therefore: you are of more value than many sparrows.
8Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и Син човечији њега пред анђелима Божијим;
8And I say to you, Whosoever shall confess me before men, him shall the Son of man also confess before the angels of God.
9а који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.
9But he that shall deny me before men, shall be denied before the angels of God.
10И сваки који рече реч на Сина човечијег опростиће му се, а који хули на Светог Духа неће му се опростити.
10And whosoever speaketh a word against the Son of man, it shall be forgiven him: but to him that shall blaspheme against the Holy Ghost, it shall not be forgiven.
11А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати;
11And when they shall bring you into the synagogues, and to magistrates and powers, be not solicitous how or what you shall answer, or what you shall say;
12јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.
12For the Holy Ghost shall teach you in the same hour what you must say.
13Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање.
13And one of the multitude said to him: Master, speak to my brother that he divide the inheritance with me.
14А Он му рече: Човече! Ко је мене поставио судијом или кметом над вама?
14But he said to him: Man, who hath appointed me judge, or divider, over you?
15А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат.
15And he said to them: Take heed and beware of all covetousness; for a man’s life doth not consist in the abundance of things which he possesseth.
16Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива.
16And he spoke a similitude to them, saying: The land of a certain rich man brought forth plenty of fruits.
17И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину.
17And he thought within himself, saying: What shall I do, because I have no room where to bestow my fruits?
18И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје;
18And he said: This will I do: I will pull down my barns, and will build greater; and into them will I gather all things that are grown to me, and my goods.
19и казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.
19And I will say to my soul: Soul, thou hast much goods laid up for many years take thy rest; eat, drink, make good cheer.
20А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити?
20But God said to him: Thou fool, this night do they require thy soul of thee: and whose shall those things be which thou hast provided?
21Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.
21So is he that layeth up treasure for himself, and is not rich towards God.
22А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни телом у шта ћете се обући:
22And he said to his disciples: Therefore I say to you, be not solicitous for your life, what you shall eat; nor for your body, what you shall put on.
23Душа је претежнија од јела и тело од одела.
23The life is more than the meat, and the body is more than the raiment.
24Погледајте гавране како не сеју ни жању, који немају подруме ни житнице, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?
24Consider the ravens, for they sow not, neither do they reap, neither have they storehouse nor barn, and God feedeth them. How much are you more valuable than they?
25А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?
25And which of you, by taking thought, can add to his stature one cubit?
26А кад ни најмање шта не можете, зашто се бринете за остало?
26If then ye be not able to do so much as the least thing, why are you solicitous for the rest?
27Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.
27Consider the lilies, how they grow: they labour not, neither do they spin. But I say to you, not even Solomon in all his glory was clothed like one of these.
28А кад траву по пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни!
28Now if God clothe in this manner the grass that is today in the field, and tomorrow is cast into the oven; how much more you, O ye of little faith?
29И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;
29And seek not you what you shall eat, or what you shall drink: and be not lifted up on high.
30јер ово све ишту и незнабошци овог света; а Отац ваш зна да вама треба ово.
30For all these things do the nations of the world seek. But your Father knoweth that you have need of these things.
31Него иштите царство Божије, и ово ће вам се све додати.
31But seek ye first the kingdom of God and his justice, and all these things shall be added unto you.
32Не бој се мало стадо! Јер би воља вашег Оца да вам да царство.
32Fear not, little flock, for it hath pleased your Father to give you a kingdom.
33Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе.
33Sell what you possess and give alms. Make to yourselves bags which grow not old, a treasure in heaven which faileth not: where no thief approacheth, nor moth corrupteth.
34Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше.
34For where your treasure is, there will your heart be also.
35Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене;
35Let your loins be girt, and lamps burning in your hands.
36и ви као људи који чекају господара свог кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.
36And you yourselves like to men who wait for their lord, when he shall return from the wedding; that when he cometh and knocketh, they may open to him immediately.
37Благо оним слугама које нађе господар кад дође, а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће, те ће им служити.
37Blessed are those servants, whom the Lord when he cometh, shall find watching. Amen I say to you, that he will gird himself, and make them sit down to meat, and passing will minister unto them.
38И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо оним слугама.
38And if he shall come in the second watch, or come in the third watch, and find them so, blessed are those servants.
39Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју.
39But this know ye, that if the householder did know at what hour the thief would come, he would surely watch, and would not suffer his house to be broken open.
40И ви, дакле, будите готови: јер у који час не мислите доћи ће Син човечији.
40Be you then also ready: for at what hour you think not, the Son of man will come.
41А Петар Му рече: Господе! Говориш ли нама ову причу или свима?
41And Peter said to him: Lord, dost thou speak this parable to us, or likewise to all?
42А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри пристав ког постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?
42And the Lord said: Who (thinkest thou) is the faithful and wise steward, whom his lord setteth over his family, to give them their measure of wheat in due season?
43Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако.
43Blessed is that servant, whom when his lord shall come, he shall find so doing.
44Заиста вам кажем: над свим својим имањем поставиће га.
44Verily I say to you, he will set him over all that he possesseth.
45Ако ли каже слуга у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;
45But if that servant shall say in his heart: My lord is long a coming; and shall begin to strike the menservants and maidservants, and to eat and to drink and be drunk:
46доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расећи ће га, и део његов метнуће с невернима.
46The lord of that servant will come in the day that he hopeth not, and at the hour that he knoweth not, and shall separate him, and shall appoint him his portion with unbelievers.
47А онај слуга који зна вољу господара свог, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;
47And that servant who knew the will of his lord, and prepared not himself, and did not according to his will, shall be beaten with many stripes.
48а који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега.
48But he that knew not, and did things worthy of stripes, shall be beaten with few stripes. And unto whomsoever much is given, of him much shall be required: and to whom they have committed much, of him they will demand the more.
49Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтело да се већ запалио!
49I am come to cast fire on the earth; and what will I, but that it be kindled?
50Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!
50And I have a baptism wherewith I am to be baptized: and how am I straitened until it be accomplished?
51Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.
51Think ye, that I am come to give peace on earth? I tell you, no; but separation.
52Јер ће, одселе, пет у једној кући бити раздељени, устаће три на два, и два на три.
52For there shall be from henceforth five in one house divided: three against two, and two against three.
53Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.
53The father shall be divided against the son, and the son against his father, the mother against the daughter, and the daughter against the mother, the mother in law against her daughter in law, and the daughter in law against her mother in law.
54А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако.
54And he said also to the multitudes: When you see a cloud rising from the west, presently you say: A shower is coming: and so it happeneth:
55И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива.
55And when ye see the south wind blow, you say: There will be heat: and it cometh to pass.
56Лицемери! Лице неба и земље умете познавати, а време ово како не познајете?
56You hypocrites, you know how to discern the face of the heaven and of the earth: but how is it that you do not discern this time?
57Зашто пак и сами од себе не судите праведно?
57And why even of yourselves, do you not judge that which is just?
58Јер кад идеш са својим супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу.
58And when thou goest with thy adversary to the prince, whilst thou art in the way, endeavour to be delivered from him: lest perhaps he draw thee to the judge, and the judge deliver thee to the exacter, and the exacter cast thee into prison.
59Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и последњи динар.
59I say to thee, thou shalt not go out thence, until thou pay the very last mite.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.