Лука 17
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1А ученицима рече: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе;
1And he said to his disciples: It is impossible that scandals should not come: but woe to him through whom they come.
2боље би му било да му се воденични камен обеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих.
2It were better for him, that a millstone were hanged about his neck, and he cast into the sea, than that he should scandalize one of these little ones.
3Чувајте се. Ако ти сагреши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му.
3Take heed to yourselves. If thy brother sin against thee, reprove him: and if he do penance, forgive him.
4И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође к теби и рече: Кајем се, опрости му.
4And if he sin against thee seven times in a day, and seven times in a day be converted unto thee, saying, I repent; forgive him.
5И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере.
5And the apostles said to the Lord: Increase our faith.
6А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушичино, и рекли бисте овом дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.
6And the Lord said: If you had faith like to a grain of mustard seed, you might say to this mulberry tree, Be thou rooted up, and be thou transplanted into the sea: and it would obey you.
7Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, каже му: Ходи брзо и седи за трпезу?
7But which of you having a servant ploughing, or feeding cattle, will say to him, when he is come from the field: Immediately go, sit down to meat:
8Него не каже ли му: Уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј?
8And will not rather say to him: Make ready my supper, and gird thyself, and serve me, whilst I eat and drink, and afterwards thou shalt eat and drink?
9Еда ли ће он захвалити слузи том кад сврши шта му се заповеди? Не верујем.
9Doth he thank that servant, for doing the things which he commanded him?
10Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити.
10I think not. So you also, when you shall have done all these things that are commanded you, say: We are unprofitable servants; we have done that which we ought to do.
11И кад иђаше у Јерусалим, Он пролажаше између Самарије и Галилеје.
11And it came to pass, as he was going to Jerusalem, he passed through the midst of Samaria and Galilee.
12И кад улажаше у једно село сретоше Га десет губавих људи, који сташе издалека,
12And as he entered into a certain town, there met him ten men that were lepers, who stood afar off;
13и подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! Помилуј нас.
13And lifted up their voice, saying: Jesus, master, have mercy on us.
14И видевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се.
14Whom when he saw, he said: Go, shew yourselves to the priests. And it came to pass, as they went, they were made clean.
15А један од њих видевши да се исцели поврати се хвалећи Бога гласно,
15And one of them, when he saw that he was made clean, went back, with a loud voice glorifying God.
16и паде ничице пред ноге Његове, и захвали Му. И то беше Самарјанин.
16And he fell on his face before his feet, giving thanks: and this was a Samaritan.
17А Исус одговарајући рече: Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле деветорица?
17And Jesus answering, said, Were not ten made clean? and where are the nine?
18Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?
18There is no one found to return and give glory to God, but this stranger.
19И рече му: Устани, иди; вера твоја поможе ти.
19And he said to him: Arise, go thy way; for thy faith hath made thee whole.
20А кад Га упиташе фарисеји: Кад ће доћи царство Божије? Одговарајући рече им: Царство Божије неће доћи да се види;
20And being asked by the Pharisees, when the kingdom of God should come? he answered them, and said: The kingdom of God cometh not with observation:
21нити ће се казати: Ево га овде или онде; јер гле, царство је Божије унутра у вама.
21Neither shall they say: Behold here, or behold there. For lo, the kingdom of God is within you.
22А ученицима рече: Доћи ће време кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечијег, и нећете видети.
22And he said to his disciples: The days will come, when you shall desire to see one day of the Son of man; and you shall not see it.
23И рећи ће вам: Ево овде је, или: Ено онде; али не излазите, нити тражите.
23And they will say to you: See here, and see there. Go ye not after, nor follow them:
24Јер као што муња сине с неба, и засветли се преко свега што је под небом, тако ће бити и Син човечији у свој дан.
24For as the lightening that lighteneth from under heaven, shineth unto the parts that are under heaven, so shall the Son of man be in his day.
25Али Му најпре треба много пострадати, и окривљеном бити од рода овог.
25But first he must suffer many things, and be rejected by this generation.
26И како је било у време Нојево онако ће бити у дане Сина човечијег:
26And as it came to pass in the days of Noe, so shall it be also in the days of the Son of man.
27Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.
27They did eat and drink, they married wives, and were given in marriage, until the day that Noe entered into the ark: and the flood came and destroyed them all.
28Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;
28Likewise as it came to pass, in the days of Lot: they did eat and drink, they bought and sold, they planted and built.
29а у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.
29And in the day that Lot went out of Sodom, it rained fire and brimstone from heaven, and destroyed them all.
30Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити Син човечији.
30Even thus shall it be in the day when the Son of man shall be revealed.
31У онај дан који се деси на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг.
31In that hour, he that shall be on the housetop, and his goods in the house, let him not go down to take them away: and he that shall be in the field, in like manner, let him not return back.
32Опомињите се жене Лотове.
32Remember Lot’s wife.
33Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживеће је.
33Whosoever shall seek to save his life, shall lose it: and whosoever shall lose it, shall preserve it.
34Кажем вам: у ону ноћ биће два на једном одру, један ће се узети а други ће се оставити;
34I say to you: in that night there shall be two men in one bed; the one shall be taken, and the other shall be left.
35две ће млети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;
35Two women shall be grinding together: the one shall be taken, and the other shall be left: two men shall be in the field; the one shall be taken, and the other shall be keft.
36два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.
36They answering, say to him: Where, Lord?
37И одговарајући рекоше Му: Где, Господе? А Он им рече: Где је стрвина онамо ће се и орлови скупити.
37Who said to them: Wheresoever the body shall be, thither will the eagles also be gathered together.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.