Лука 22
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.
1Now the feast of unleavened bread, which is called the pasch, was at hand.
2И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.
2And the chief priests and the scribes sought how they might put Jesus to death: but they feared the people.
3А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.
3And Satan entered into Judas, who was surnamed Iscariot, one of the twelve.
4И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.
4And he went, and discoursed with the chief priests and the magistrates, how he might betray him to them.
5И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.
5And they were glad, and covenanted to give him money.
6И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.
6And he promised. And he sought opportunity to betray him in the absence of the multitude.
7А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;
7And the day of the unleavened bread came, on which it was necessary that the pasch should be killed.
8и посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.
8And he sent Peter and John, saying: Go, and prepare for us the pasch, that we may eat.
9А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?
9But they said: Where wilt thou that we prepare?
10А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
10And he said to them: Behold, as you go into the city, there shall meet you a man carrying a pitcher of water: follow him into the house where he entereth in.
11и кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
11And you shall say to the goodman of the house: The master saith to thee, Where is the guest chamber, where I may eat the pasch with my disciples?
12И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.
12And he will shew you a large dining room, furnished; and there prepare.
13А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
13And they going, found as he had said to them, and made ready the pasch.
14И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.
14And when the hour was come, he sat down, and the twelve apostles with him.
15И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;
15And he said to them: With desire I have desired to eat this pasch with you, before I suffer.
16јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.
16For I say to you, that from this time I will not eat it, till it be fulfilled in the kingdom of God.
17И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;
17And having taken the chalice, he gave thanks, and said: Take, and divide it among you:
18јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.
18For I say to you, that I will not drink of the fruit of the vine, till the kingdom of God come.
19И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
19And taking bread, he gave thanks, and brake; and gave to them, saying: This is my body, which is given for you. Do this for a commemoration of me.
20А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.
20In like manner the chalice also, after he had supped, saying: This is the chalice, the new testament in my blood, which shall be shed for you.
21Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.
21But yet behold, the hand of him that betrayeth me is with me on the table.
22И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!
22And the Son of man indeed goeth, according to that which is determined: but yet, woe to that man by whom he shall be betrayed.
23И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.
23And they began to inquire among themselves, which of them it was that should do this thing.
24А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
24And there was also a strife amongst them, which of them should seem to be the greater.
25А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.
25And he said to them: The kings of the Gentiles lord it over them; and they that have power over them, are called beneficent.
26Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.
26But you not so: but he that is the greater among you, let him become as the younger; and he that is the leader, as he that serveth.
27Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
27For which is greater, he that sitteth at table, or he that serveth? Is it not he that sitteth at table? But I am in the midst of you, as he that serveth:
28А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
28And you are they who have continued with me in my temptations:
29И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:
29And I dispose to you, as my Father hath disposed to me, a kingdom;
30Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест колена Израиљевих.
30That you may eat and drink at my table, in my kingdom: and may sit upon thrones, judging the twelve tribes of Israel.
31Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
31And the Lord said: Simon, Simon, behold Satan hath desired to have you, that he may sift you as wheat:
32А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.
32But I have prayed for thee, that thy faith fail not: and thou, being once converted, confirm thy brethren.
33А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
33Who said to him: Lord, I am ready to go with thee, both into prison, and to death.
34А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.
34And he said: I say to thee, Peter, the cock shall not crow this day, till thou thrice deniest that thou knowest me. And he said to them:
35И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.
35When I sent you without purse, and scrip, and shoes, did you want anything?
36А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
36But they said: Nothing. Then said he unto them: But now he that hath a purse, let him take it, and likewise a scrip; and he that hath not, let him sell his coat, and buy a sword.
37Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.
37For I say to you, that this that is written must yet be fulfilled in me: And with the wicked was he reckoned. For the things concerning me have an end.
38А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.
38But they said: Lord, behold here are two swords. And he said to them, It is enough.
39И изишавши отиде по обичају на гору маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.
39And going out, he went, according to his custom, to the mount of Olives. And his disciples also followed him.
40А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.
40And when he was come to the place, he said to them: Pray, lest ye enter into temptation.
41И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу
41And he was withdrawn away from them a stone’s cast; and kneeling down, he prayed,
42говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.
42Saying: Father, if thou wilt, remove this chalice from me: but yet not my will, but thine be done.
43А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.
43And there appeared to him an angel from heaven, strengthening him. And being in an agony, he prayed the longer.
44И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.
44And his sweat became as drops of blood, trickling down upon the ground.
45И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,
45And when he rose up from prayer, and was come to his disciples, he found them sleeping for sorrow.
46и рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.
46And he said to them: Why sleep you? arise, pray, lest you enter into temptation.
47Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.
47As he was yet speaking, behold a multitude; and he that was called Judas, one of the twelve, went before them, and drew near to Jesus, for to kiss him.
48А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?
48And Jesus said to him: Judas, dost thou betray the Son of man with a kiss?
49А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?
49And they that were about him, seeing what would follow, said to him: Lord, shall we strike with the sword?
50И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.
50And one of them struck the servant of the high priest, and cut off his right ear.
51А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.
51But Jesus answering, said: Suffer ye thus far. And when he had touched his ear, he healed him.
52А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?
52And Jesus said to the chief priests, and magistrates of the temple, and the ancients, that were come unto him: Are ye come out, as it were against a thief, with swords and clubs?
53Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.
53When I was daily with you in the temple, you did not stretch forth your hands against me: but this is your hour, and the power of darkness.
54А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.
54And apprehending him, they led him to the high priest’s house. But Peter followed afar off.
55А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.
55And when they had kindled a fire in the midst of the hall, and were sitting about it, Peter was in the midst of them.
56Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.
56Whom when a certain servant maid had seen sitting at the light, and had earnestly beheld him, she said: This man also was with him.
57А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.
57But he denied him, saying: Woman, I know him not.
58И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.
58And after a little while, another seeing him, said: Thou also art one of them. But Peter said: O man, I am not.
59И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.
59And after the space, as it were of one hour, another certain man affirmed, saying: Of a truth, this man was also with him; for he is also a Galilean.
60А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.
60And Peter said: Man, I know not what thou sayest. And immediately, as he was yet speaking, the cock crew.
61И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.
61And the Lord turning looked on Peter. And Peter remembered the word of the Lord, as he had said: Before the cock crow, thou shalt deny me thrice.
62И изишавши напоље плака горко.
62And Peter going out, wept bitterly.
63А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.
63And the men that held him, mocked him, and struck him.
64И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?
64And they blindfolded him, and smote his face. And they asked him, saying: Prophesy, who is it that struck thee?
65И друге многе хуле говораху на Њ.
65And blaspheming, many other things they said against him.
66И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд
66And as soon as it was day, the ancients of the people, and the chief priests and scribes, came together; and they brought him into their council, saying: If thou be the Christ, tell us.
67говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.
67And he saith to them: If I shall tell you, you will not believe me.
68А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
68And if I shall also ask you, you will not answer me, nor let me go.
69Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.
69But hereafter the Son of man shall be sitting on the right hand of the power of God.
70Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.
70Then said they all: Art thou then the Son of God? Who said: You say that I am.
71А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.
71And they said: What need we any further testimony? for we ourselves have heard it from his own mouth.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.