Лука 22
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.
1Приближался праздник опресноков, называемый Пасхою,
2И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.
2и искали первосвященники и книжники, как бы погубить Его, потому что боялись народа.
3А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.
3Вошел же сатана в Иуду, прозванного Искариотом, одного из числа двенадцати,
4И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.
4и он пошел, и говорил с первосвященниками и начальниками, как Его предать им.
5И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.
5Они обрадовались и согласились дать ему денег;
6И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.
6и он обещал, и искал удобного времени, чтобы предать Его им не при народе.
7А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;
7Настал же день опресноков, в который надлежало заколоть пасхального агнца,
8и посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.
8и послал Иисус Петра и Иоанна, сказав: пойдите, приготовьте нам есть пасху.
9А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?
9Они же сказали Ему: где велишь нам приготовить?
10А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
10Он сказал им: вот, при входе вашем в город, встретится с вами человек, несущий кувшин воды; последуйте за ним в дом, в который войдет он,
11и кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
11и скажите хозяину дома: Учитель говорит тебе: где комната, в которой бы Мне есть пасху с учениками Моими?
12И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.
12И он покажет вам горницу большую устланную; там приготовьте.
13А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
13Они пошли, и нашли, как сказал им, и приготовили пасху.
14И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.
14И когда настал час, Он возлег, и двенадцать Апостолов с Ним,
15И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;
15и сказал им: очень желал Я есть с вами сию пасху прежде Моего страдания,
16јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.
16ибо сказываю вам, что уже не буду есть ее, пока она не совершится в Царствии Божием.
17И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;
17И, взяв чашу и благодарив, сказал: приимите ее и разделите между собою,
18јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.
18ибо сказываю вам, что не буду пить от плода виноградного, доколе не придет Царствие Божие.
19И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
19И, взяв хлеб и благодарив, преломил и подал им, говоря: сие есть тело Мое, которое за вас предается; сие творите в Мое воспоминание.
20А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.
20Также и чашу после вечери, говоря: сия чаша есть Новый Завет в Моей крови, которая за вас проливается.
21Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.
21И вот, рука предающего Меня со Мною за столом;
22И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!
22впрочем, Сын Человеческий идет по предназначению, но горе тому человеку, которым Он предается.
23И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.
23И они начали спрашивать друг друга, кто бы из них был, который это сделает.
24А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
24Был же и спор между ними, кто из них должен почитаться большим.
25А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.
25Он же сказал им: цари господствуют над народами, и владеющие ими благодетелями называются,
26Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.
26а вы не так: но кто из вас больше, будь как меньший, и начальствующий - как служащий.
27Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
27Ибо кто больше: возлежащий, или служащий? не возлежащий ли? А Я посреди вас, как служащий.
28А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
28Но вы пребыли со Мною в напастях Моих,
29И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:
29и Я завещаваю вам, как завещал Мне Отец Мой, Царство,
30Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест колена Израиљевих.
30да ядите и пиете за трапезою Моею в Царстве Моем, и сядете на престолах судить двенадцать колен Израилевых.
31Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
31И сказал Господь: Симон! Симон! се, сатана просил, чтобы сеять вас как пшеницу,
32А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.
32но Я молился о тебе, чтобы не оскудела вера твоя; и ты некогда, обратившись, утверди братьев твоих.
33А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
33Он отвечал Ему: Господи! с Тобою я готов и в темницу и на смерть идти.
34А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.
34Но Он сказал: говорю тебе, Петр, не пропоет петух сегодня, как ты трижды отречешься, что не знаешь Меня.
35И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.
35И сказал им: когда Я посылал вас без мешка и без сумы и без обуви, имели ли вы в чем недостаток? Они отвечали: ни в чем.
36А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
36Тогда Он сказал им: но теперь, кто имеет мешок, тот возьми его, также и суму; а у кого нет, продай одежду свою и купи меч;
37Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.
37ибо сказываю вам, что должно исполниться на Мне и сему написанному: и к злодеям причтен. Ибо то, что о Мне, приходит к концу.
38А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.
38Они сказали: Господи! вот, здесь два меча. Он сказал им: довольно.
39И изишавши отиде по обичају на гору маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.
39И, выйдя, пошел по обыкновению на гору Елеонскую, за Ним последовали и ученики Его.
40А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.
40Придя же на место, сказал им: молитесь, чтобы не впасть в искушение.
41И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу
41И Сам отошел от них на вержение камня, и, преклонив колени, молился,
42говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.
42говоря: Отче! о, если бы Ты благоволил пронести чашу сию мимо Меня! впрочем не Моя воля, но Твоя да будет.
43А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.
43Явился же Ему Ангел с небес и укреплял Его.
44И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.
44И, находясь в борении, прилежнее молился, и был пот Его, как капли крови, падающие на землю.
45И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,
45Встав от молитвы, Он пришел к ученикам, и нашел их спящими от печали
46и рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.
46и сказал им: что вы спите? встаньте и молитесь, чтобы не впасть в искушение.
47Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.
47Когда Он еще говорил это, появился народ, а впереди его шел один из двенадцати, называемый Иуда, и он подошел к Иисусу, чтобы поцеловать Его. Ибо он такой им дал знак: Кого я поцелую, Тот и есть.
48А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?
48Иисус же сказал ему: Иуда! целованием ли предаешь Сына Человеческого?
49А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?
49Бывшие же с Ним, видя, к чему идет дело, сказали Ему: Господи! не ударить ли нам мечом?
50И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.
50И один из них ударил раба первосвященникова, и отсек ему правое ухо.
51А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.
51Тогда Иисус сказал: оставьте, довольно. И, коснувшись уха его, исцелил его.
52А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?
52Первосвященникам же и начальникам храма и старейшинам, собравшимся против Него, сказал Иисус: как будто на разбойника вышли вы с мечами и кольями, чтобы взять Меня?
53Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.
53Каждый день бывал Я с вами в храме, и вы не поднимали на Меня рук, но теперь ваше время и власть тьмы.
54А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.
54Взяв Его, повели и привели в дом первосвященника. Петр же следовал издали.
55А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.
55Когда они развели огонь среди двора и сели вместе, сел и Петр между ними.
56Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.
56Одна служанка, увидев его сидящего у огня и всмотревшись в него, сказала: и этот был с Ним.
57А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.
57Но он отрекся от Него, сказав женщине: я не знаю Его.
58И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.
58Вскоре потом другой, увидев его, сказал: и ты из них. Но Петр сказал этому человеку: нет!
59И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.
59Прошло с час времени, еще некто настоятельно говорил: точно и этот был с Ним, ибо он Галилеянин.
60А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.
60Но Петр сказал тому человеку: не знаю, что ты говоришь. И тотчас, когда еще говорил он, запел петух.
61И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.
61Тогда Господь, обратившись, взглянул на Петра, и Петр вспомнил слово Господа, как Он сказал ему: прежде нежели пропоет петух, отречешься от Меня трижды.
62И изишавши напоље плака горко.
62И, выйдя вон, горько заплакал.
63А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.
63Люди, державшие Иисуса, ругались над Ним и били Его;
64И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?
64и, закрыв Его, ударяли Его по лицу и спрашивали Его: прореки, кто ударил Тебя?
65И друге многе хуле говораху на Њ.
65И много иных хулений произносили против Него.
66И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд
66И как настал день, собрались старейшины народа, первосвященники и книжники, и ввели Его в свой синедрион
67говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.
67и сказали: Ты ли Христос? скажи нам. Он сказал им: если скажу вам, вы не поверите;
68А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
68если же и спрошу вас, не будете отвечать Мне и не отпустите Меня;
69Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.
69отныне Сын Человеческий воссядет одесную силы Божией.
70Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.
70И сказали все: итак, Ты Сын Божий? Он отвечал им: вы говорите, что Я.
71А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.
71Они же сказали: какое еще нужно нам свидетельство? ибо мы сами слышали из уст Его.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.