Лука 24
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;
1В первый же день недели, очень рано, неся приготовленные ароматы, пришли они ко гробу, и вместе с ними некоторые другие;
2али нађоше камен одваљен од гроба.
2но нашли камень отваленным от гроба.
3И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.
3И, войдя, не нашли тела Господа Иисуса.
4И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;
4Когда же недоумевали они о сем, вдруг предстали перед ними два мужа в одеждах блистающих
5а кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?
5И когда они были в страхе и наклонили лица свои к земле, сказали им: что вы ищете живого между мертвыми?
6Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,
6Его нет здесь: Он воскрес; вспомните, как Он говорил вам, когда был еще в Галилее,
7говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.
7сказывая, что Сыну Человеческому надлежит быть предану в руки человеков грешников, и быть распяту, и в третий день воскреснуть.
8И опоменуше се речи Његових.
8И вспомнили они слова Его;
9И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.
9и, возвратившись от гроба, возвестили все это одиннадцати и всем прочим.
10А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.
10То были Магдалина Мария, и Иоанна, и Мария, мать Иакова, и другие с ними, которые сказали о сем Апостолам.
11И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.
11И показались им слова их пустыми, и не поверили им.
12А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.
12Но Петр, встав, побежал ко гробу и, наклонившись, увидел только пелены лежащие, и пошел назад, дивясь сам в себе происшедшему.
13И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.
13В тот же день двое из них шли в селение, отстоящее стадий на шестьдесят от Иерусалима, называемое Эммаус;
14А они говораху међу собом о свима овим догађајима.
14и разговаривали между собою о всех сих событиях.
15И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.
15И когда они разговаривали и рассуждали между собою, и Сам Иисус, приблизившись, пошел с ними.
16А очи им се држаху да Га не познаше.
16Но глаза их были удержаны, так что они не узнали Его.
17А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?
17Он же сказал им: о чем это вы, идя, рассуждаете между собою, и отчего вы печальны?
18А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?
18Один из них, именем Клеопа, сказал Ему в ответ: неужели Ты один из пришедших в Иерусалим не знаешь о происшедшем в нем в эти дни?
19И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;
19И сказал им: о чем? Они сказали Ему: что было с Иисусом Назарянином, Который был пророк, сильный в деле и слове пред Богом и всем народом;
20како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?
20как предали Его первосвященники и начальники наши для осуждения на смерть и распяли Его.
21А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.
21А мы надеялись было, что Он есть Тот, Который должен избавить Израиля; но со всем тем, уже третий день ныне, как это произошло.
22А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,
22Но и некоторые женщины из наших изумили нас: они были рано у гроба
23и не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.
23и не нашли тела Его и, придя, сказывали, что они видели и явление Ангелов, которые говорят, что Он жив.
24И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.
24И пошли некоторые из наших ко гробу и нашли так, как и женщины говорили, но Его не видели.
25И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!
25Тогда Он сказал им: о, несмысленные и медлительные сердцем, чтобы веровать всему, что предсказывали пророки!
26Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?
26Не так ли надлежало пострадать Христу и войти в славу Свою?
27И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.
27И, начав от Моисея, из всех пророков изъяснял им сказанное о Нем во всем Писании.
28И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.
28И приблизились они к тому селению, в которое шли; и Он показывал им вид, что хочет идти далее.
29И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.
29Но они удерживали Его, говоря: останься с нами, потому что день уже склонился к вечеру. И Он вошел и остался с ними.
30И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.
30И когда Он возлежал с ними, то, взяв хлеб, благословил, преломил и подал им.
31Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.
31Тогда открылись у них глаза, и они узнали Его. Но Он стал невидим для них.
32И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?
32И они сказали друг другу: не горело ли в нас сердце наше, когда Он говорил нам на дороге и когда изъяснял нам Писание?
33И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,
33И, встав в тот же час, возвратились в Иерусалим и нашли вместе одиннадцать Апостолов и бывших с ними,
34који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.
34которые говорили, что Господь истинно воскрес и явился Симону.
35И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.
35И они рассказывали о происшедшем на пути, и как Он был узнан ими в преломлении хлеба.
36А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам.
36Когда они говорили о сем, Сам Иисус стал посреди них и сказал им: мир вам.
37А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.
37Они, смутившись и испугавшись, подумали, что видят духа.
38И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?
38Но Он сказал им: что смущаетесь, и для чего такие мысли входят в сердца ваши?
39Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.
39Посмотрите на руки Мои и на ноги Мои; это Я Сам; осяжите Меня и рассмотрите; ибо дух плоти и костей не имеет, как видите у Меня.
40И ово рекавши показа им руке и ноге.
40И, сказав это, показал им руки и ноги.
41А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело?
41Когда же они от радости еще не верили и дивились, Он сказал им: есть ли у вас здесь какая пища?
42А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу.
42Они подали Ему часть печеной рыбы и сотового меда.
43И узевши изједе пред њима.
43И, взяв, ел пред ними.
44И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима.
44И сказал им: вот то, о чем Я вам говорил, еще быв с вами, что надлежит исполниться всему, написанному о Мне в законе Моисеевом и в пророках и псалмах.
45Тада им отвори ум да разумеју писмо.
45Тогда отверз им ум к уразумению Писаний.
46И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;
46И сказал им: так написано, и так надлежало пострадать Христу, и воскреснуть из мертвых в третий день,
47и да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.
47и проповедану быть во имя Его покаянию и прощению грехов во всех народах, начиная с Иерусалима.
48А ви сте сведоци овоме.
48Вы же свидетели сему.
49И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине.
49И Я пошлю обетование Отца Моего на вас; вы же оставайтесь в городе Иерусалиме, доколе не облечетесь силою свыше.
50И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.
50И вывел их вон из города до Вифании и, подняв руки Свои, благословил их.
51И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.
51И, когда благословлял их, стал отдаляться от них и возноситься на небо.
52И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.
52Они поклонились Ему и возвратились в Иерусалим с великою радостью.
53И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.
53И пребывали всегда в храме, прославляя и благословляя Бога. Аминь
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.