Лука 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1А кад сврши све речи своје пред народом, дође у Капернаум.
1Когда Он окончил все слова Свои к слушавшему народу, то вошел в Капернаум.
2У капетана пак једног беше слуга болестан на умору који му беше мио.
2У одного сотника слуга, которым он дорожил, был болен при смерти.
3А кад чу за Исуса, посла к Њему старешине јудејске молећи Га да би дошао да му исцели слугу.
3Услышав об Иисусе, он послал к Нему Иудейских старейшин просить Его, чтобы пришел исцелить слугу его.
4А они дошавши к Исусу мољаху Га лепо говорећи: Достојан је да му то учиниш;
4И они, придя к Иисусу, просили Его убедительно, говоря: он достоин, чтобы Ты сделал для него это,
5јер љуби народ наш, и начини нам зборницу.
5ибо он любит народ наш и построил нам синагогу.
6А Исус иђаше с њима. И кад већ беху близу куће, посла капетан к Њему пријатеље говорећи Му: Господе! Не труди се, јер нисам достојан да уђеш под моју стреху;
6Иисус пошел с ними. И когда Он недалеко уже был от дома, сотник прислал к Нему друзей сказать Ему: не трудись, Господи! ибо я недостоин, чтобы Ты вошел под кров мой;
7зато и не држах себе достојног да Ти дођем, него само реци реч, и оздравиће слуга мој.
7потому и себя самого не почел я достойным придти к Тебе; но скажи слово, и выздоровеет слуга мой.
8Јер и ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па кажем једном: Иди, и иде; и другом: Дођи, и дође; и слузи свом: Учини то, и учини.
8Ибо я и подвластный человек, но, имея у себя в подчинении воинов, говорю одному: пойди, и идет; и другому: приди, и приходит; и слуге моему: сделай то, и делает.
9А кад то чу Исус, зачуди му се, и окренувши се народу који иђаше за Њим рече: Кажем вам: ни у Израиљу толике вере не нађох.
9Услышав сие, Иисус удивился ему и, обратившись, сказал идущему за Ним народу: сказываю вам, что и в Израиле не нашел Я такой веры.
10И вративши се послани нађоше болесног слугу здравог.
10Посланные, возвратившись в дом, нашли больного слугу выздоровевшим.
11И потом иђаше у град који се зови Наин, и с Њим иђаху многи ученици Његови и мноштво народа.
11После сего Иисус пошел в город, называемый Наин; и с Ним шли многие из учеников Его и множество народа.
12Кад се приближише к вратима градским, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она беше удовица и народа из града много иђаше с њом.
12Когда же Он приблизился к городским воротам, тут выносили умершего, единственного сына у матери, а она была вдова; и много народа шло с нею из города.
13И видевши је Господ сажали Му се за њом, и рече јој: Не плачи.
13Увидев ее, Господь сжалился над нею и сказал ей: не плачь.
14И приступивши прихвати за сандук; а носиоци стадоше, и рече: Момче! Теби говорим, устани.
14И, подойдя, прикоснулся к одру; несшие остановились, и Он сказал: юноша! тебе говорю, встань!
15И седе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.
15Мертвый, поднявшись, сел и стал говорить; и отдал его Иисус матери его.
16А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: Велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој.
16И всех объял страх, и славили Бога, говоря: великий пророк восстал между нами, и Бог посетил народ Свой.
17И отиде глас овај о Њему по свој Јудеји и по свој околини.
17Такое мнение о Нем распространилось по всей Иудее и по всей окрестности.
18И јавише Јовану ученици његови за све ово.
18И возвестили Иоанну ученики его о всем том.
19И дозвавши Јован два од ученика својих посла их к Исусу говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?
19Иоанн, призвав двоих из учеников своих, послал к Иисусу спросить: Ты ли Тот, Который должен придти, или ожидать нам другого?
20Дошавши пак људи к Њему рекоше: Јован крститељ посла нас к теби говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?
20Они, придя к Иисусу, сказали: Иоанн Креститель послал нас к Тебе спросить: Ты ли Тот, Которому должно придти, или другого ожидать нам?
21А у тај час исцели многе од болести и од мука и од злих духова, и многима слепима дарова вид.
21А в это время Он многих исцелил от болезней и недугов и от злых духов, и многим слепым даровал зрение.
22И одговарајући Исус рече им: Идите и кажите Јовану шта видесте и чусте: слепи прогледају, хроми ходе, губави чисте се, глуви чују, мртви устају, сиромашнима проповеда се јеванђеље.
22И сказал им Иисус в ответ: пойдите, скажите Иоанну, что вы видели и слышали: слепые прозревают, хромые ходят, прокаженные очищаются, глухие слышат, мертвые воскресают, нищие благовествуют;
23И благо ономе који се не саблазни о мене.
23и блажен, кто не соблазнится о Мне!
24А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: Шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља ветар?
24По отшествии же посланных Иоанном, начал говорить к народу об Иоанне: что смотреть ходили вы в пустыню? трость ли, ветром колеблемую?
25Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царским су дворовима.
25Что же смотреть ходили вы? человека ли, одетого в мягкие одежды? Но одевающиеся пышно и роскошно живущие находятся при дворах царских.
26Шта сте дакле изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка;
26Что же смотреть ходили вы? пророка ли? Да, говорю вам, и больше пророка.
27јер је ово онај за кога је писано: Ето ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим који ће приправити пут Твој пред Тобом.
27Сей есть, о котором написано: вот, Я посылаю Ангела Моего пред лицем Твоим, который приготовит путь Твой пред Тобою.
28Јер вам кажем: Ниједан између рођених од жена није већи пророк од Јована крститеља; а најмањи у царству Божијем већи је од њега.
28Ибо говорю вам: из рожденных женами нет ни одного пророка больше Иоанна Крестителя; но меньший в Царствии Божием больше его.
29И сви људи који слушаху и цариници оправдаше Бога, и крстише се крштењем Јовановим;
29И весь народ, слушавший Его, и мытари воздали славу Богу, крестившись крещением Иоанновым;
30а фарисеји и књижевници одбацише савет Божји за њих, и не хтеше да их он крсти.
30а фарисеи и законники отвергли волю Божию о себе, не крестившись от него.
31А Господ рече: Какви ћу казати да су људи овог рода? И какви су?
31Тогда Господь сказал: с кем сравню людей рода сего? и кому они подобны?
32Они су као деца која седе по улицама и дозивају једно друго и говоре: Свирасмо вам, и не играсте, жалисмо вам се, и не плакасте.
32Они подобны детям, которые сидят на улице, кличут друг друга и говорят: мы играли вам на свирели, и вы не плясали; мы пели вам плачевные песни, и вы не плакали.
33Јер дође Јован крститељ који ни једе хлеб ни пије вино, а ви кажете: Ђаво је у њему;
33Ибо пришел Иоанн Креститель: ни хлеба не ест, ни вина не пьет; и говорите: в нем бес.
34дође Син човечији који и једе и пије, а ви кажете: Гле човека изелице и пијанице, друга цариницима и грешницима.
34Пришел Сын Человеческий: ест и пьет; и говорите: вот человек, который любит есть и пить вино, друг мытарям и грешникам.
35И оправдаше премудрост сва деца њена.
35И оправдана премудрость всеми чадами ее.
36Мољаше Га пак један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву седе за трпезу:
36Некто из фарисеев просил Его вкусить с ним пищи; и Он, войдя в дом фарисея, возлег.
37И гле, жена у граду која беше грешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира;
37И вот, женщина того города, которая была грешница, узнав, что Он возлежит в доме фарисея, принесла алавастровый сосуд с миром
38и ставши састраг код ногу Његових плакаше, и стаде прати ноге Његове сузама, и косом од своје главе отираше, и целиваше ноге Његове, и мазаше миром.
38и, став позади у ног Его и плача, начала обливать ноги Его слезами и отирать волосами головы своей, и целовала ноги Его, и мазала миром.
39А кад виде фарисеј који Га је дозвао, рече у себи говорећи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грешница.
39Видя это, фарисей, пригласивший Его, сказал сам в себе: если бы Он был пророк, то знал бы, кто и какая женщина прикасается к Нему, ибо она грешница.
40И одговарајући Исус рече му: Симоне! Имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу! Кажи.
40Обратившись к нему, Иисус сказал: Симон! Я имею нечто сказать тебе. Он говорит: скажи, Учитель.
41А Исус рече: Двојица беху дужни једном дужнику, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет.
41Иисус сказал: у одного заимодавца было два должника: один должен был пятьсот динариев, а другой пятьдесят,
42А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити.
42но как они не имели чем заплатить, он простил обоим. Скажи же, который из них более возлюбит его?;
43А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме највише поклони. А Он му рече: Право си судио.
43Симон отвечал: думаю, тот, которому более простил. Он сказал ему: правильно ты рассудил.
44И окренувши се к жени рече Симону: Видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, ни воде ми на ноге ниси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отре.
44И, обратившись к женщине, сказал Симону: видишь ли ты эту женщину? Я пришел в дом твой, и ты воды Мне на ноги не дал, а она слезами облила Мне ноги и волосами головы своей отерла;
45Целива ми ниси дао; а она откако уђох не преста целивати ми ногу.
45ты целования Мне не дал, а она, с тех пор как Я пришел, не перестает целовать у Меня ноги;
46Уљем ниси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге.
46ты головы Мне маслом не помазал, а она миром помазала Мне ноги.
47Зато кажем ти: опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта има малу љубав.
47А потому сказываю тебе: прощаются грехи ее многие за то, что она возлюбила много, а кому мало прощается, тот мало любит.
48А њој рече: Опраштају ти се греси.
48Ей же сказал: прощаются тебе грехи.
49И стадоше у себи говорити они што сеђаху с Њим за трпезом: Ко је Овај што и грехе опрашта?
49И возлежавшие с Ним начали говорить про себя: кто это, что и грехи прощает?
50А жени рече: Вера твоја поможе ти; иди с миром.
50Он же сказал женщине: вера твоя спасла тебя, иди с миром.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.