Лука 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Meriam Mir Gospels
1А кад сврши све речи своје пред народом, дође у Капернаум.
1Ege abara mer uridili eseamulu, abele ged uiaba asorare, epe E iako bakeamulu Kaperenauma ge.
2У капетана пак једног беше слуга болестан на умору који му беше мио.
2Ege abele le, asesered netat handed, abara memeg le E nagri gim maike eumid, E abim au omare.
3А кад чу за Исуса, посла к Њему старешине јудејске молећи Га да би дошао да му исцели слугу.
3Ege E asoli Iesu pedali, E namarid aule giz Iudaia Iesuim damosi E bakeam abara meta ge, E lagelage idigiri gim le, abara memeg le.
4А они дошавши к Исусу мољаху Га лепо говорећи: Достојан је да му то учиниш;
4Ege uiaba tabakeauare Iesuim, epe uiaba au elele damosi, kega, Abkoreb, abele le, ma ko ikeli abara lag;
5јер љуби народ наш, и начини нам зборницу.
5Abelelam E au omare meriba ged, ege E ikeli keriba sunago.
6А Исус иђаше с њима. И кад већ беху близу куће, посла капетан к Њему пријатеље говорећи Му: Господе! Не труди се, јер нисам достојан да уђеш под моју стреху;
6Epe Iesu bakeamulu gaire le abi kemem. Ege E maike meta ge, epe le, asesered netat handed le, E namarid abara boai Iesuim, kega, Opole, nolea abkoreb ma barot muige kara meta ge.
7зато и не држах себе достојног да Ти дођем, него само реци реч, и оздравиће слуга мој.
7Abele lu kaka dikiapore nolea abkoreb kak bakeam marim; debele no mara mer, ueakai kara memeg le adem idigiri abara gim.
8Јер и ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па кажем једном: Иди, и иде; и другом: Дођи, и дође; и слузи свом: Учини то, и учини.
8Abelelam kaka nerute le E sirdam karim, kaka sirdam uader ares le: ese kaka abi detager nerute le, Ma bakeam, E bakeam; pako nerute le, Tabakeam, E tabakeam; pako kara memeg le, Ma ikeli abele lu, E ikeli.
9А кад то чу Исус, зачуди му се, и окренувши се народу који иђаше за Њим рече: Кажем вам: ни у Израиљу толике вере не нађох.
9Ege Iesu asoli abele lu, E abi damared; E egreemalu, E uiabim detager, gaire le lakub uiaba abi irmili, Kaka uabim detager, Kaka nole umer kak nerute Isaraela le nagri au oituli mokakalam.
10И вративши се послани нађоше болесног слугу здравог.
10Ege uader namarid, a uiaba akomed meta ge, uiaba erdali abele memeg le, E gimgim, abara gim emetu akaida.
11И потом иђаше у град који се зови Наин, и с Њим иђаху многи ученици Његови и мноштво народа.
11Kebi gerger, E bakeamulu nerute uteb ge, nei atker Naina; ege uader abara kaimeg giz E uiabi kemem, pako gaire le lakub.
12Кад се приближише к вратима градским, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она беше удовица и народа из града много иђаше с њом.
12Ege E maike te abele uteb ge, dasmer, uiaba bakuare nerute le emetu eumid, abara apu E netat abara uerem, abara kimiar emetu eumid: abele ged gaire le emeri abi dog.
13И видевши је Господ сажали Му се за њом, и рече јој: Не плачи.
13Ege Opole abim erdali, E au omare a au nasenase abim, ege abi detager, Ma nolea ezoli.
14И приступивши прихвати за сандук; а носиоци стадоше, и рече: Момче! Теби говорим, устани.
14Ege E bakeam maike, E itut abele bao; epe, uiaba bakuare le eumid, uiaba ekue. E abi detager, Makeriam, kaka marim detager, Ma ekue.
15И седе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.
15Epe, abele le eumid, E emeri, E mer etkalu. Epe E ikuar abara apu.
16А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: Велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој.
16Ege uiaba uridili au geum: ege uiaba Adim naospered, kega, Ege E ekue meribim abele perofeta, E au kale; Ade E dasmer abara ged.
17И отиде глас овај о Њему по свој Јудеји и по свој околини.
17Ege abele mer abielam deraueli Iudaia uridili, pako nerute apek.
18И јавише Јовану ученици његови за све ово.
18Ege Ioane ra kaimeg giz gaire lu uridili uiabi abi etomertare.
19И дозвавши Јован два од ученика својих посла их к Исусу говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?
19Epe Ioane dabgiri abara kaimeg giz neis le, ege uiabi namariklu Opoleim, kega, Nako mama le tabakeamu, nako keriba naokaili nerute le?
20Дошавши пак људи к Њему рекоше: Јован крститељ посла нас к теби говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?
20Ege ui bakeamulei Iesuim, kega, Ioane Bapataiso keribim namarid marim, E detager, kega, Nako mama le tabakeam, nako keriba naokaili nerute le?
21А у тај час исцели многе од болести и од мука и од злих духова, и многима слепима дарова вид.
21Abele gerger gaire gim le E idigiri, pako asiasi gim, pako demoni giz; pako ikuar ueakai gaire le pone sadmer uiaba bakaerti.
22И одговарајући Исус рече им: Идите и кажите Јовану шта видесте и чусте: слепи прогледају, хроми ходе, губави чисте се, глуви чују, мртви устају, сиромашнима проповеда се јеванђеље.
22Epe Iesu uiabim detaut, kega, Ua bakeamulam, uaba etomeret Ioaneim gaire lu uaba emetu erdali, pako lu uaba emetu asoli; sadmer bakaerti, pako ibibi le emetu ekasereder, pako lepera emetu ogdirup, a grip eudgamad emetu diski asoli, uader eumid uiaba ko ekuei, a debe mer marau uiabim uader le nolea lu kak.
23И благо ономе који се не саблазни о мене.
23E uerkab le, nolea mudi mer karim.
24А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: Шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља ветар?
24Ege Ioane ra kaimeg giz ui bakeamulei, epe E marau gaire le lakub Ioaneim, Nalu lu uaba bakeauare sumez ge erdalare? nako abele mebud uag demali?
25Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царским су дворовима.
25Nalu lu uaba bakeauare erdalare? nako le am uali gebgeb? Dasmer, uader am debe uali, pako debe leuer eroare, uiaba mamoro emeri opole ra meta ge.
26Шта сте дакле изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка;
26Nalu lu uaba bakeauare erdalare? nako perofeta? Ageakar, kaka uabi detager, E aule perofeta giz.
27јер је ово онај за кога је писано: Ето ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим који ће приправити пут Твој пред Тобом.
27Abelelam, E pedali, abele mer detali abim, Dasmer, kaka emarid kara merkem le mara opem, E paret mara gab mara opem.
28Јер вам кажем: Ниједан између рођених од жена није већи пророк од Јована крститеља; а најмањи у царству Божијем већи је од њега.
28Kaka uabim detager, Nolea perofeta osmelu koskerlam aule mokakalam Ioane Bapataiso: epe le kebile Ade ra baselaia ge, E aule abim.
29И сви људи који слушаху и цариници оправдаше Бога, и крстише се крштењем Јовановим;
29Abele ged uiaba Adim naospered abele mer uiaba emetu asoli, pako telona giz, abelelam Ioane E uiabim bapataiso, abara bapataiso.
30а фарисеји и књижевници одбацише савет Божји за њих, и не хтеше да их он крсти.
30Epe Faresaio giz, pako ereuer gelar giz, uiaba adem Ade ra sirdam, abelelam uiaba nolea lagelag abara bapataiso.
31А Господ рече: Какви ћу казати да су људи овог рода? И какви су?
31Ege Opole detager, Abele nosik, nako lu mokakalam kaka uiabim natomeret? nako lu uiaba koreb?
32Они су као деца која седе по улицама и дозивају једно друго и говоре: Свирасмо вам, и не играсте, жалисмо вам се, и не плакасте.
32Mokakalam kebile giz uiaba emeri zegur uteb ge, uiaba dabgiri, kega, Ege keriba sirumer uabim, a uaba nolea sererege baberkeri; ege keriba au ezoli uabim, a uaba nolea ezoli keribim.
33Јер дође Јован крститељ који ни једе хлеб ни пије вино, а ви кажете: Ђаво је у њему;
33Abelelam Ioane Bapataiso tabarki, nolea areto eroli, a nolea uaina ereli; a uaba detager, kega, E nagri demoni abi dog.
34дође Син човечији који и једе и пије, а ви кажете: Гле човека изелице и пијанице, друга цариницима и грешницима.
34Ege Ade ra Uerem tabarki, E eroli, a ereli; a uaba detager, kega, Dasmer, abele le E au lagelag leuer eroli, a pako uaina ereli, telona giz la le pako uit le!
35И оправдаше премудрост сва деца њена.
35Abele le pardale, E gaire abara uerem, E debe mer abim.
36Мољаше Га пак један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву седе за трпезу:
36Ege nerute le, Faresaio giz, E abi detager, Meriba eroare okakis. Ege E bakeamulu Faresaio ra meta, epe E eidi, a eroli.
37И гле, жена у граду која беше грешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира;
37Dasmer, nerute kosker abele uteb, abele kosker E uit le; ege emetu erdali E eidi eroli Faresaio ra meta, epe E tais nerute tarpor, debe laglag mitkar,
38и ставши састраг код ногу Његових плакаше, и стаде прати ноге Његове сузама, и косом од своје главе отираше, и целиваше ноге Његове, и мазаше миром.
38E ekue isorge Iesu ra teter, E ezoli, ege abara ebeb babused Iesu ra teter, E idigiri abara mus, E eskos abara teter, pako desao abara gem abele lukup, debe laglag.
39А кад виде фарисеј који Га је дозвао, рече у себи говорећи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грешница.
39Ege Faresaio le umele Iesu E mer abim, epe E dikiapore muige abara nerkep, Ese abele le E perofeta, nako E umele abele kosker, pako abara tonar, ege E abi itut: abelelam abele kosker E uit le.
40И одговарајући Исус рече му: Симоне! Имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу! Кажи.
40Epe Iesu abi detager, kega, Simona, kara mer marim, ege E abi detager, Ereuer le, ma detager.
41А Исус рече: Двојица беху дужни једном дужнику, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет.
41Neisi le uiaba damosi nerute le ra mani: nerute le abi damosi denari faif handed, a nerute le fifte.
42А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити.
42Ege uiaba nolea mani nakuar abkoreb abara mani, epe E uiabi omare, E idigiri uiabim nolea ko dikiapore bodomalam abara mani. Debele ma kari detager, Nete aule abara omare abim?
43А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме највише поклони. А Он му рече: Право си судио.
43Ege Simona mer etkalu, kega, Kaka dikiapore, abele le gaire abara mani E abi idigiri. Ege E abim detager, Mara mer barkak.
44И окренувши се к жени рече Симону: Видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, ни воде ми на ноге ниси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отре.
44Epe Iesu egreemalu abele kosker, ege abi detager Simona, Nako, ma umele abele kosker? Kaka balu muige mara meta, ma nolea tais ni kara teter ge: epe abele kosker abara ebeb E babused kara teter ge, E idigiri abara mus.
45Целива ми ниси дао; а она откако уђох не преста целивати ми ногу.
45Ma nolea karim eskos: epe E dali, nolea ner kak karim eskos, abele ge ditimedlu abele meta ge balu.
46Уљем ниси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге.
46Ma nolea desao kara kerem abele lukup de: epe E dali, E desao kara teter abele lukup, debe laglag.
47Зато кажем ти: опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта има малу љубав.
47Abelelam, kaka detager marim, Ege gaire abara uit uridili emetu idigiri; abelelam E au omare: epe le kebile abara lu emetu idigiri, abara omare kebile.
48А њој рече: Опраштају ти се греси.
48Ege E abi detager, abele kosker, Mara uit emetu idigiri.
49И стадоше у себи говорити они што сеђаху с Њим за трпезом: Ко је Овај што и грехе опрашта?
49Uader uiaba eidi eroare, a uiaba dikiapore muige uiaba nerkep, Nete le dali, E idigiri uit?
50А жени рече: Вера твоја поможе ти; иди с миром.
50Ege E abi detager, abele kosker, Ma eded abelelam ma oituli; Ma uerkab bakeamu.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.