Лука 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Meriam Mir Gospels
1Догоди Му се пак у прву суботу по другом дану пасхе да иђаше кроз усеве, и ученици Његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху.
1Abele sabath ge nener kekiam gerger, E iako ekas kon gedub ge; epe abara kaimeg giz kon itarakerare, ege uiaba tag itmerare, a uiaba eroare.
2А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините шта не ваља чинити у суботу?
2Ege uader Faresaio giz uiabim daratagerare, kega, Nalu uaba lu akerare nole abkoreb sabath ge?
3И одговарајући Исус рече им: Зар нисте читали оно што учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?
3Iesu uiabim detaut, kega, Nako uaba nole etage Dauida de ikeli, leuer aro kak, uerer eudili, a gaire abara kaimeg giz;
4Како уђе у кућу Божију, и узе хлебове постављене и изједе, и даде их онима што беху с њим, којих никоме не ваљаше јести осим јединих свештеника.
4E Ade ra zogo meta ge balu, E erdali areto derser, E eroli, a uiabi nakuarare uader abi kemem; abele leuer nolea abkoreb nogle eroli, no zogozogo le giz tepteb?
5И рече им: Син је човечији Господар и од суботе.
5Ege E uiabim detager, kega, Abele Le la Uerem sabath opole.
6А догоди се у другу суботу да Он уђе у зборницу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше сува.
6Nerute sabath ge, E iako sanago ge balu, E uiabi ereuerem: nerute le abara tuter tag euselu.
7Књижевници пак и фарисеји гледаху за Њим неће ли у суботу исцелити, да Га окриве.
7Ege aotale giz pako Faresaio giz uiaba abi deraimerare, nako, E idigri sabath ge; ueakai nagri mer ais abim.
8А Он знаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суву руку: Устани и стани на среду. А он устаде и стаде.
8E umele uiaba dikiapore; epe E abi detager, nerute le tag euselu, Ma ekue, E ekue muige. E sobkak ekue.
9А Исус рече им: Да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло? Одржати душу или погубити? А они ћутаху.
9Epe Iesu uiabim detager, Kaka uabi nautumerare nerute lu, Nako, abkoreb omare abele sabath ge, nako nolea? nako eded, nako ipit?
10И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.
10Ege E abi darasmerare uiaba uridili, epe abi detager, nerute le tag euselu, Mara tag itrimud. Epe E ikeli abkoreb: epe abara tag debele, mokakalam nerute.
11А они се сви напунише безумља, и говораху један другом шта би учинили Исусу.
11Epe uiaba au urker; ege uiaba mer atager nalu lu uiaba ikeli abkoreb Iesuim.
12Тих, пак, дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој.
12Abele gaire gerger, Iesu bakeamulu nerute paser ge E esorerapare; E Adim damosi ki ge ueeseamur.
13И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва:
13Ege gerger ge, epe dabgiri abara kaimeg giz; E depeger tuelf le, ege uiabi nei atker Aposotolo;
14Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његовог, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија,
14Simona, nei atker Peteru, pako Anederia tabara keimer, a Iakobo pako Ioane, a Filipo a Batolomaio,
15Матеја и Тому, Јакова Алфејевог и Симона прозваног Зилота,
15A Mataio a Toma, a Iakobo Alefaio ra uerem, pako Simona, nei atker Zelote,
16Јуду Јаковљевог, и Јуду Искариотског, који Га и издаде.
16A Iuda Iakobo ra uerem, pako Iuda Isakariota, abi keserkeser;
17И изишавши с њима стаде на месту равном, и гомила ученика Његових; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског,
17Ege E bakeam okakis uiabim, E ekue debe uteb, pako abara kaimeg giz, pako gaire le lakub Iudaialam, pako Ierusalemalam, pako nerute apek Turo a Sidona, ege uiaba tabakeauare lagelage abim asoli, a uiaba dikiapore uiaba gaire gim, E uiabi nadgirare;
18који дођоше да Га слушају и да се исцељују од својих болести, и које мучаху духови нечисти; и исцељиваху се.
18Uader au asiasi uit lamar, ege E uiabi idigiri.
19И сав народ тражаше да Га се дотакну; јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све.
19Ege gaire le lakub uridili uiaba lagelag abi dog ekepili: abelelam E nagri adigiri, ege uiaba uridili idigiri.
20И Он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.
20Ege E dasmer abara kaimeg giz, E uiabi detager, kega, Uerkab uaba nolea lu kak: abelelam uaba Ade ra baselaia ge.
21Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати.
21Uerkab uaba uererege peirdi: abelelam uaba kem osmeda. Uerkab uaba ezoli peirdi: abelelam uaba sererege.
22Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег.
22Uerkab uaba uader au urker uabim, pako uabim daratirieda, pako dedkoli uaba nei mokakalam adud lu, Le la Ueremlam.
23Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови.
23Debele uaba sererege abele gerger ge, pako uaba eupemad a sererege: abelelam, dasmer, nagri kotor ge uaba bodomalam: abelelam abkoreb uiaba aba ikerare mokakalam gaire perofeta giz.
24Али тешко вама богати; јер сте већ примили утеху своју.
24Mokakalam, uaiai, uaba lu giz ra apu! abelelam uaba nagri debele.
25Тешко вама сити сад; јер ћете огладнети. Тешко вама који се смејете сад; јер ћете заплакати и заридати.
25Uaiai, uaba kem osmed! abelelam uaba uererge. Uaiai, uaba sererege peirdi! abelelam uaba okasosok, pako ezoli.
26Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажним пророцима очеви њихови.
26Uaiai, uader uridili dede mer uabim! abelelam uiaba aba ikeli abkoreb mokakalam perofeta bes.
27Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе;
27Epe kaka uabim detager, uaba asoli kara mer, Uaba omare le uabim derarti, pako uaba debe mer uader nolea omare kak,
28благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вређају.
28Uaba uerkab le kupeiatimed, uaba esorerapare uader bes mer uabim.
29Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу.
29Ese nerute le mari ipit mara ikabu tetapim, ma ikuar nerute ikabu tetapim; ese nerute le ais mara au am uali, ma nolea daisumda mara gem uali.
30А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.
30Debele ma nakuarare uader uridili mari namosed; ese nerute le mara lu gatkam le, ma nolea ko tais.
31И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.
31Mokakalam uaba nerkep dikiaporare uiaba ikeli abkoreb uabim, debele uaba ikeli mokakalam.
32И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе.
32Ese uaba omare uader omare uabim, nalu esoao abkoreb abele lu? abelelam gaire uit tonar le giz omare uiabim, uiabi omare.
33И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако.
33Ese uaba debe dorge ikeli uiabim, gaire le uabim debe dorge, nalu uaba esoao abkoreb abele lu? abelelam gaire uit le uiaba ikeli abele lu.
34И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да узму опет онолико.
34Ese uaba ikuar mani uader damosi uabim, a uaba ko dikiapore keubu nagri lu, nalu esoao abkoreb abele lu? abelelam uit le ikuar mani le damosi, ueakai nagri lu abkoreb.
35Али, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови Највишега, јер је Он благ и неблагодарнима и злима.
35Debele uaba omare uader uabim derarti, pako urker uabim, debele uaba debe dorge uiabim, pako ikuar mani uader uabi damosi, uaba nolea dikiapore lu abkoreb; ueakai bodomalam nagri, uaba Ade ra omasker: abelelam E omare uit le, pako gaire adud le.
36Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив.
36Debele au nasenase uaba omare, mokakalam uaba Aba, abara omare au nasenase.
37И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.
37Ua nole abi meratager kak, iaueakai uaba ko nole abi meratager: uaba nolea bodomalam uiabim, ueakai uaba nolea bodomalam: debele uaba adem dikri uiaba uit, ueakai uaba uit adem dikri:
38Дајте, и даће вам се: меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете онаквом ће вам се вратити.
38Debele uiabim ikuar, ueakai uabi ikuar; E uiabim ikuar debe uali E badigamo, E sapili pako dikri, E mitkar osmed adige, abelelam uaba turum nagri, a ko uaba turum nagri.
39И каза им причу: Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба пасти у јаму?
39Ege E uiabim detager nerute abara mer babisdarie, kega, Nako, umele nerute sadamer tegaret nerute sadamer? epe nako uiaba neis okakis ekesmeri ao ge?
40Нема ученика над учитељем својим, него и сасвим кад се изучи, биће као и учитељ његов.
40Kaimeg giz nole aule kak abara ereuer le: mokakalam abara ereuer le, debele.
41А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у свом оку не осећаш?
41Nalugelam ma dasmer lu puipi nerute le la pone ge, ma nolea umer kak au lu mara pone ge?
42Или како можеш рећи брату свом: Брате! Стани да извадим трун који је у оку твом, кад сам не видиш брвна у свом оку? Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.
42Nalugelam ma abi detager, mara le, Karim mara pone, kaka adem abele lu puipi mara pone ge: ma nolea umer kak au lu mara pone ge? Ma bes le, ma kekiam adem abele au lu mara pone ge, ueakai ma umele adem puipi nerute le la pone ge.
43Јер нема дрвета доброг да рађа зао род; нити дрвета злог да рађа добар род.
43Umer kak lu debele adud turum nagri; pako lu adud umer kak debe turum nagri.
44Јер се свако дрво по роду свом познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине,
44Abelelam gaire lu turum nagri, ueakai gaire le umele. Abelelam nolea le etobemed suke ra turum zegerzeger lu, pako nolea le etobemed turum uina ge dardar lu.
45добар човек из добре клети срца свог износи добро, а зао човек из зле клети срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.
45Ege gaire le debe E tais lu debele lu debele tonar, E ikedi muige abara nerkep; abele le adud E tais lu adud lu adud lam E ikedi abara nerkep; abelelam gaire lu muige E abi etomeret abara te.
46А што ме зовете: Господе! Господе! А не извршујете шта вам говорим?
46Nalugelam uaba etomeret karim, Opole, Opole, a uaba nolea ikeli mokakalam kara mer?
47Сваки који иде за мном и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је:
47Ese nerute le karim tabakeam a asoli kara mer, pako E ikeli, kaka uiabi etomeret le mokakalam abim.
48Он је као човек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали река на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.
48Mokakalam nerute le ikeli abara meta, E daiui muimui, E ikedi giz ge neid ge: epe ni dodo au kase babuselu, ege umer kak dimali: abelelam abele giz E ikedi neid ge.
49А који слуша и не извршује он је као човек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.
49Ese nerute le asoli, a nolea ikeli, E mokakalam le ikeli abara meta tumem sep ge, nolea giz kak: ege abele ni dodo au kase babuselu, epe abele meta mogem erapei.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.