Лука 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1Догоди Му се пак у прву суботу по другом дану пасхе да иђаше кроз усеве, и ученици Његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху.
1Now on the second Sabbath after the first, he was going through the grain fields. His disciples plucked the heads of grain and ate, rubbing them in their hands.
2А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините шта не ваља чинити у суботу?
2But some of the Pharisees said to them, “Why do you do that which is not lawful to do on the Sabbath day?”
3И одговарајући Исус рече им: Зар нисте читали оно што учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?
3Jesus, answering them, said, “Haven’t you read what David did when he was hungry, he and those who were with him,
4Како уђе у кућу Божију, и узе хлебове постављене и изједе, и даде их онима што беху с њим, којих никоме не ваљаше јести осим јединих свештеника.
4how he entered into God’s house, and took and ate the show bread, and gave also to those who were with him, which is not lawful to eat except for the priests alone?”
5И рече им: Син је човечији Господар и од суботе.
5He said to them, “The Son of Man is lord of the Sabbath.”
6А догоди се у другу суботу да Он уђе у зборницу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше сува.
6It also happened on another Sabbath that he entered into the synagogue and taught. There was a man there, and his right hand was withered.
7Књижевници пак и фарисеји гледаху за Њим неће ли у суботу исцелити, да Га окриве.
7The scribes and the Pharisees watched him, to see whether he would heal on the Sabbath, that they might find an accusation against him.
8А Он знаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суву руку: Устани и стани на среду. А он устаде и стаде.
8But he knew their thoughts; and he said to the man who had the withered hand, “Rise up and stand in the middle.” He arose and stood.
9А Исус рече им: Да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло? Одржати душу или погубити? А они ћутаху.
9Then Jesus said to them, “I will ask you something: Is it lawful on the Sabbath to do good, or to do harm? To save a life, or to kill?”
10И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.
10He looked around at them all, and said to the man, “Stretch out your hand.” He did, and his hand was restored as sound as the other.
11А они се сви напунише безумља, и говораху један другом шта би учинили Исусу.
11But they were filled with rage, and talked with one another about what they might do to Jesus.
12Тих, пак, дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој.
12In these days, he went out to the mountain to pray, and he continued all night in prayer to God.
13И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва:
13When it was day, he called his disciples, and from them he chose twelve, whom he also named apostles:
14Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његовог, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија,
14Simon, whom he also named Peter; Andrew, his brother; James; John; Philip; Bartholomew;
15Матеја и Тому, Јакова Алфејевог и Симона прозваног Зилота,
15Matthew; Thomas; James the son of Alphaeus; Simon who was called the Zealot;
16Јуду Јаковљевог, и Јуду Искариотског, који Га и издаде.
16Judas the son of James; and Judas Iscariot, who also became a traitor.
17И изишавши с њима стаде на месту равном, и гомила ученика Његових; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског,
17He came down with them and stood on a level place, with a crowd of his disciples and a great number of the people from all Judea and Jerusalem and the sea coast of Tyre and Sidon, who came to hear him and to be healed of their diseases,
18који дођоше да Га слушају и да се исцељују од својих болести, и које мучаху духови нечисти; и исцељиваху се.
18as well as those who were troubled by unclean spirits; and they were being healed.
19И сав народ тражаше да Га се дотакну; јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све.
19All the multitude sought to touch him, for power came out of him and healed them all.
20И Он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.
20He lifted up his eyes to his disciples, and said: “Blessed are you who are poor, for God’s Kingdom is yours.
21Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати.
21Blessed are you who hunger now, for you will be filled. Blessed are you who weep now, for you will laugh.
22Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег.
22Blessed are you when men hate you, and when they exclude and mock you, and throw out your name as evil, for the Son of Man’s sake.
23Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови.
23Rejoice in that day and leap for joy, for behold, your reward is great in heaven, for their fathers did the same thing to the prophets.
24Али тешко вама богати; јер сте већ примили утеху своју.
24“But woe to you who are rich! For you have received your consolation.
25Тешко вама сити сад; јер ћете огладнети. Тешко вама који се смејете сад; јер ћете заплакати и заридати.
25Woe to you, you who are full now, for you will be hungry. Woe to you who laugh now, for you will mourn and weep.
26Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажним пророцима очеви њихови.
26Woe, when men speak well of you, for their fathers did the same thing to the false prophets.
27Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе;
27“But I tell you who hear: love your enemies, do good to those who hate you,
28благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вређају.
28bless those who curse you, and pray for those who mistreat you.
29Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу.
29To him who strikes you on the cheek, offer also the other; and from him who takes away your cloak, don’t withhold your coat also.
30А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.
30Give to everyone who asks you, and don’t ask him who takes away your goods to give them back again.
31И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.
31“As you would like people to do to you, do exactly so to them.
32И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе.
32“If you love those who love you, what credit is that to you? For even sinners love those who love them.
33И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако.
33If you do good to those who do good to you, what credit is that to you? For even sinners do the same.
34И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да узму опет онолико.
34If you lend to those from whom you hope to receive, what credit is that to you? Even sinners lend to sinners, to receive back as much.
35Али, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови Највишега, јер је Он благ и неблагодарнима и злима.
35But love your enemies, and do good, and lend, expecting nothing back; and your reward will be great, and you will be children of the Most High; for he is kind toward the unthankful and evil.
36Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив.
36“Therefore be merciful, even as your Father is also merciful.
37И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.
37Don’t judge, and you won’t be judged. Don’t condemn, and you won’t be condemned. Set free, and you will be set free.
38Дајте, и даће вам се: меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете онаквом ће вам се вратити.
38“Give, and it will be given to you: good measure, pressed down, shaken together, and running over, will be given to you. For with the same measure you measure it will be measured back to you.”
39И каза им причу: Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба пасти у јаму?
39He spoke a parable to them. “Can the blind guide the blind? Won’t they both fall into a pit?
40Нема ученика над учитељем својим, него и сасвим кад се изучи, биће као и учитељ његов.
40A disciple is not above his teacher, but everyone when he is fully trained will be like his teacher.
41А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у свом оку не осећаш?
41Why do you see the speck of chaff that is in your brother’s eye, but don’t consider the beam that is in your own eye?
42Или како можеш рећи брату свом: Брате! Стани да извадим трун који је у оку твом, кад сам не видиш брвна у свом оку? Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.
42Or how can you tell your brother, ‘Brother, let me remove the speck of chaff that is in your eye,’ when you yourself don’t see the beam that is in your own eye? You hypocrite! First remove the beam from your own eye, and then you can see clearly to remove the speck of chaff that is in your brother’s eye.
43Јер нема дрвета доброг да рађа зао род; нити дрвета злог да рађа добар род.
43“For there is no good tree that produces rotten fruit, nor again a rotten tree that produces good fruit.
44Јер се свако дрво по роду свом познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине,
44For each tree is known by its own fruit. For people don’t gather figs from thorns, nor do they gather grapes from a bramble bush.
45добар човек из добре клети срца свог износи добро, а зао човек из зле клети срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.
45The good man out of the good treasure of his heart brings out that which is good, and the evil man out of the evil treasure of his heart brings out that which is evil, for out of the abundance of the heart, his mouth speaks.
46А што ме зовете: Господе! Господе! А не извршујете шта вам говорим?
46“Why do you call me, ‘Lord, Lord,’ and don’t do the things which I say?
47Сваки који иде за мном и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је:
47Everyone who comes to me, and hears my words and does them, I will show you who he is like.
48Он је као човек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали река на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.
48He is like a man building a house, who dug and went deep and laid a foundation on the rock. When a flood arose, the stream broke against that house, and could not shake it, because it was founded on the rock.
49А који слуша и не извршује он је као човек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.
49But he who hears and doesn’t do, is like a man who built a house on the earth without a foundation, against which the stream broke, and immediately it fell; and the ruin of that house was great.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.