Лука 20
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
1On one of those days, as he was teaching the people in the temple and preaching the Good News, the priests and scribes came to him with the elders.
2и рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
2They asked him, “Tell us: by what authority do you do these things? Or who is giving you this authority?”
3А Он одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
3He answered them, “I also will ask you one question. Tell me:
4Крштење Јованово или би с неба или од људи?
4the baptism of John, was it from heaven, or from men?”
5А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
5They reasoned with themselves, saying, “If we say, ‘From heaven,’ he will say, ‘Why didn’t you believe him?’
6Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
6But if we say, ‘From men,’ all the people will stone us, for they are persuaded that John was a prophet.”
7И одговорише: Не знамо откуда.
7They answered that they didn’t know where it was from.
8А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
8Jesus said to them, “Neither will I tell you by what authority I do these things.”
9А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
9He began to tell the people this parable: “A man planted a vineyard and rented it out to some farmers, and went into another country for a long time.
10И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
10At the proper season, he sent a servant to the farmers to collect his share of the fruit of the vineyard. But the farmers beat him and sent him away empty.
11И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
11He sent yet another servant, and they also beat him and treated him shamefully, and sent him away empty.
12И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
12He sent yet a third, and they also wounded him and threw him out.
13Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
13The lord of the vineyard said, ‘What shall I do? I will send my beloved son. It may be that seeing him, they will respect him.’
14А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
14“But when the farmers saw him, they reasoned among themselves, saying, ‘This is the heir. Come, let’s kill him, that the inheritance may be ours.’
15И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
15Then they threw him out of the vineyard and killed him. What therefore will the lord of the vineyard do to them?
16Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
16He will come and destroy these farmers, and will give the vineyard to others.” When they heard that, they said, “May that never be!”
17А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
17But he looked at them and said, “Then what is this that is written, ‘The stone which the builders rejected was made the chief cornerstone’?
18Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
18Everyone who falls on that stone will be broken to pieces, but it will crush whomever it falls on to dust.”
19И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
19The chief priests and the scribes sought to lay hands on him that very hour, but they feared the people—for they knew he had spoken this parable against them.
20И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
20They watched him and sent out spies, who pretended to be righteous, that they might trap him in something he said, so as to deliver him up to the power and authority of the governor.
21И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
21They asked him, “Teacher, we know that you say and teach what is right, and aren’t partial to anyone, but truly teach the way of God.
22Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
22Is it lawful for us to pay taxes to Caesar, or not?”
23А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
23But he perceived their craftiness, and said to them, “Why do you test me?
24Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
24Show me a denarius. Whose image and inscription are on it?” They answered, “Caesar’s.”
25А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
25He said to them, “Then give to Caesar the things that are Caesar’s, and to God the things that are God’s.”
26И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
26They weren’t able to trap him in his words before the people. They marveled at his answer and were silent.
27А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
27Some of the Sadducees came to him, those who deny that there is a resurrection.
28говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
28They asked him, “Teacher, Moses wrote to us that if a man’s brother dies having a wife, and he is childless, his brother should take the wife and raise up children for his brother.
29Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
29There were therefore seven brothers. The first took a wife, and died childless.
30и узе други жену, и он умре без деце;
30The second took her as wife, and he died childless.
31и трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
31The third took her, and likewise the seven all left no children, and died.
32а после свих умре и жена.
32Afterward the woman also died.
33О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
33Therefore in the resurrection whose wife of them will she be? For the seven had her as a wife.”
34И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају;
34Jesus said to them, “The children of this age marry and are given in marriage.
35а који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати;
35But those who are considered worthy to attain to that age and the resurrection from the dead neither marry nor are given in marriage.
36јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
36For they can’t die any more, for they are like the angels and are children of God, being children of the resurrection.
37А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
37But that the dead are raised, even Moses showed at the bush, when he called the Lord ‘The God of Abraham, the God of Isaac, and the God of Jacob.’
38А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
38Now he is not the God of the dead, but of the living, for all are alive to him.”
39А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
39Some of the scribes answered, “Teacher, you speak well.”
40И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
40They didn’t dare to ask him any more questions.
41Како говоре да је Христос син Давидов?
41He said to them, “Why do they say that the Christ is David’s son?
42Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
42David himself says in the book of Psalms, ‘The Lord said to my Lord, “Sit at my right hand,
43Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
43until I make your enemies the footstool of your feet.”’
44Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
44“David therefore calls him Lord, so how is he his son?”
45А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
45In the hearing of all the people, he said to his disciples,
46Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
46“Beware of those scribes who like to walk in long robes, and love greetings in the marketplaces, the best seats in the synagogues, and the best places at feasts;
47који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
47who devour widows’ houses, and for a pretense make long prayers. These will receive greater condemnation.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.