Лука 20
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
1Y ACONTECIÓ un día, que enseñando él al pueblo en el templo, y anunciando el evangelio, llegáronse los príncipes de los sacerdotes y los escribas, con los ancianos;
2и рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
2Y le hablaron, diciendo: Dinos: ¿con qué potestad haces estas cosas? ¿ó quién es el que te ha dado esta potestad?
3А Он одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
3Respondiendo entonces Jesús, les dijo: Os preguntaré yo también una palabra; respondedme:
4Крштење Јованово или би с неба или од људи?
4El bautismo de Juan, ¿era del cielo, ó de los hombres?
5А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
5Mas ellos pensaban dentro de sí, diciendo: Si dijéremos, del cielo, dirá: ¿Por qué, pues, no le creísteis?
6Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
6Y si dijéremos, de los hombres, todo el pueblo nos apedreará: porque están ciertos que Juan era profeta.
7И одговорише: Не знамо откуда.
7Y respondieron que no sabían de dónde.
8А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
8Entonces Jesús les dijo: Ni yo os digo con qué potestad hago estas cosas.
9А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
9Y comenzó á decir al pueblo esta parábola: Un hombre plantó una viña, y arrendóla á labradores, y se ausentó por mucho tiempo.
10И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
10Y al tiempo, envió un siervo á los labradores, para que le diesen del fruto de la viña; mas los labradores le hirieron, y enviaron vacío.
11И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
11Y volvió á enviar otro siervo; mas ellos á éste también, herido y afrentado, le enviaron vacío.
12И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
12Y volvió á enviar al tercer siervo; mas ellos también á éste echaron herido.
13Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
13Entonces el señor de la viña dijo: ¿Qué haré? Enviaré mi hijo amado: quizás cuando á éste vieren, tendrán respeto.
14А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
14Mas los labradores, viéndole, pensaron entre sí, diciendo: Este es el heredero; venid, matémosle para que la heredad sea nuestra.
15И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
15Y echáronle fuera de la viña, y le mataron. ¿Qué pues, les hará el señor de la viña?
16Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
16Vendrá, y destruirá á estos labradores, y dará su viña á otros. Y como ellos lo oyeron, dijeron: ¡Dios nos libre!
17А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
17Mas él mirándolos, dice: ¿Qué pues es lo que está escrito: La piedra que condenaron los edificadores, ésta fué por cabeza de esquina?
18Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
18Cualquiera que cayere sobre aquella piedra, será quebrantado; mas sobre el que la piedra cayere, le desmenuzará.
19И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
19Y procuraban los príncipes de los sacerdotes y los escribas echarle mano en aquella hora, porque entendieron que contra ellos había dicho esta parábola: mas temieron al pueblo.
20И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
20Y acechándole enviaron espías que se simulasen justos, para sorprenderle en palabras, para que le entregasen al principado y á la potestad del presidente.
21И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
21Los cuales le preguntaron, diciendo: Maestro, sabemos que dices y enseñas bien, y que no tienes respeto á persona; antes enseñas el camino de Dios con verdad.
22Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
22¿Nos es lícito dar tributo á César, ó no?
23А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
23Mas él, entendiendo la astucia de ellos, les dijo: ¿Por qué me tentáis?
24Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
24Mostradme la moneda. ¿De quién tiene la imagen y la inscripción? Y respondiendo dijeron: De César.
25А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
25Entonces les dijo: Pues dad á César lo que es de César; y lo que es de Dios, á Dios.
26И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
26Y no pudieron reprender sus palabras delante del pueblo: antes maravillados de su respuesta, callaron.
27А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
27Y llegándose unos de los Saduceos, los cuales niegan haber resurrección, le preguntaron,
28говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
28Diciendo: Maestro, Moisés nos escribió: Si el hermano de alguno muriere teniendo mujer, y muriere sin hijos, que su hermano tome la mujer, y levante simiente á su hermano.
29Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
29Fueron, pues, siete hermanos: y el primero tomó mujer, y murió sin hijos.
30и узе други жену, и он умре без деце;
30Y la tomó el segundo, el cual también murió sin hijos.
31и трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
31Y la tomó el tercero: asimismo también todos siete: y murieron sin dejar prole.
32а после свих умре и жена.
32Y á la postre de todos murió también la mujer.
33О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
33En la resurrección, pues, ¿mujer de cuál de ellos será? porque los siete la tuvieron por mujer.
34И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају;
34Entonces respondiendo Jesús, les dijo: Los hijos de este siglo se casan, y son dados en casamiento:
35а који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати;
35Mas los que fueren tenidos por dignos de aquel siglo y de la resurrección de los muertos, ni se casan, ni son dados en casamiento:
36јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
36Porque no pueden ya más morir: porque son iguales á los ángeles, y son hijos de Dios, cuando son hijos de la resurrección.
37А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
37Y que los muertos hayan de resucitar, aun Moisés lo enseñó en el pasaje de la zarza, cuando llama al Señor: Dios de Abraham, y Dios de Isaac, y Dios de Jacob.
38А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
38Porque Dios no es Dios de muertos, mas de vivos: porque todos viven á él.
39А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
39Y respondiéndole unos de los escribas, dijeron: Maestro, bien has dicho.
40И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
40Y no osaron más preguntarle algo.
41Како говоре да је Христос син Давидов?
41Y él les dijo: ¿Cómo dicen que el Cristo es hijo de David?
42Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
42Y el mismo David dice en el libro de los Salmos: Dijo el Señor á mi Señor: Siéntate á mi diestra,
43Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
43Entre tanto que pongo tus enemigos por estrado de tus pies.
44Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
44Así que David le llama Señor: ¿cómo pues es su hijo?
45А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
45Y oyéndole todo el pueblo, dijo á sus discípulos:
46Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
46Guardaos de los escribas, que quieren andar con ropas largas, y aman las salutaciones en las plazas, y las primeras sillas en las sinagogas, y los primeros asientos en las cenas;
47који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
47Que devoran las casas de las viudas, poniendo por pretexto la larga oración: éstos recibirán mayor condenación.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.