Лука 20
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
1Et factum est in una dierum, docente illo populum in templo, et evangelizante, convenerunt principes sacerdotum, et scribæ cum senioribus,
2и рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
2et aiunt dicentes ad illum: Dic nobis in qua potestate hæc facis? aut quis est qui dedit tibi hanc potestatem?
3А Он одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
3Respondens autem Jesus, dixit ad illos: Interrogabo vos et ego unum verbum. Respondete mihi:
4Крштење Јованово или би с неба или од људи?
4baptismus Joannis de cælo erat, an ex hominibus?
5А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
5At illi cogitabant intra se, dicentes: Quia si dixerimus: De cælo, dicet: Quare ergo non credidistis illi?
6Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
6Si autem dixerimus: Ex hominibus, plebs universa lapidabit nos: certi sunt enim Joannem prophetam esse.
7И одговорише: Не знамо откуда.
7Et responderunt se nescire unde esset.
8А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
8Et Jesus ait illis: Neque ego dico vobis in qua potestate hæc facio.
9А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
9Cœpit autem dicere ad plebem parabolam hanc: Homo plantavit vineam, et locavit eam colonis: et ipse peregre fuit multis temporibus.
10И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
10Et in tempore misit ad cultores servum, ut de fructu vineæ darent illi. Qui cæsum dimiserunt eum inanem.
11И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
11Et addidit alterum servum mittere. Illi autem hunc quoque cædentes, et afficientes contumelia, dimiserunt inanem.
12И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
12Et addidit tertium mittere: qui et illum vulnerantes ejecerunt.
13Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
13Dixit autem dominus vineæ: Quid faciam? Mittam filium meum dilectum: forsitan, cum hunc viderint, verebuntur.
14А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
14Quem cum vidissent coloni, cogitaverunt intra se, dicentes: Hic est hæres, occidamus illum, ut nostra fiat hæreditas.
15И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
15Et ejectum illum extra vineam, occiderunt. Quid ergo faciet illis dominus vineæ?
16Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
16veniet, et perdet colonos istos, et dabit vineam aliis. Quo audito, dixerunt illi: Absit.
17А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
17Ille autem aspiciens eos, ait: Quid est ergo hoc quod scriptum est: Lapidem quem reprobaverunt ædificantes, hic factus est in caput anguli?
18Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
18Omnis qui ceciderit super illum lapidem, conquassabitur: super quem autem ceciderit, comminuet illum.
19И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
19Et quærebant principes sacerdotum et scribæ mittere in illum manus illa hora, et timuerunt populum: cognoverunt enim quod ad ipsos dixerit similitudinem hanc.
20И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
20Et observantes miserunt insidiatores, qui se justos simularent, ut caperent eum in sermone, ut traderent illum principatui, et potestati præsidis.
21И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
21Et interrogaverunt eum, dicentes: Magister, scimus quia recte dicis et doces: et non accipis personam, sed viam Dei in veritate doces.
22Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
22Licet nobis tributum dare Cæsari, an non?
23А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
23Considerans autem dolum illorum, dixit ad eos: Quid me tentatis?
24Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
24ostendite mihi denarium. Cujus habet imaginem et inscriptionem? Respondentes dixerunt ei: Cæsaris.
25А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
25Et ait illis: Reddite ergo quæ sunt Cæsaris, Cæsari: et quæ sunt Dei, Deo.
26И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
26Et non potuerunt verbum ejus reprehendere coram plebe: et mirati in responso ejus, tacuerunt.
27А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
27Accesserunt autem quidam sadducæorum, qui negant esse resurrectionem, et interrogaverunt eum,
28говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
28dicentes: Magister, Moyses scripsit nobis: Si frater alicujus mortuus fuerit habens uxorem, et hic sine liberis fuerit, ut accipiat eam frater ejus uxorem, et suscitet semen fratri suo.
29Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
29Septem ergo fratres erant: et primus accepit uxorem, et mortuus est sine filiis.
30и узе други жену, и он умре без деце;
30Et sequens accepit illam, et ipse mortuus est sine filio.
31и трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
31Et tertius accepit illam. Similiter et omnes septem, et non reliquerunt semen, et mortui sunt.
32а после свих умре и жена.
32Novissime omnium mortua est et mulier.
33О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
33In resurrectione ergo, cujus eorum erit uxor? siquidem septem habuerunt eam uxorem.
34И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају;
34Et ait illis Jesus: Filii hujus sæculi nubunt, et traduntur ad nuptias:
35а који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати;
35illi vero qui digni habebuntur sæculo illo, et resurrectione ex mortuis, neque nubent, neque ducent uxores:
36јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
36neque enim ultra mori potuerunt: æquales enim angelis sunt, et filii sunt Dei, cum sint filii resurrectionis.
37А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
37Quia vero resurgant mortui, et Moyses ostendit secus rubum, sicut dicit Dominum, Deum Abraham, et Deum Isaac, et Deum Jacob.
38А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
38Deus autem non est mortuorum, sed vivorum: omnes enim vivunt ei.
39А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
39Respondentes autem quidam scribarum, dixerunt ei: Magister, bene dixisti.
40И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
40Et amplius non audebant eum quidquam interrogare.
41Како говоре да је Христос син Давидов?
41Dixit autem ad illos: Quomodo dicunt Christum filium esse David?
42Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
42et ipse David dicit in libro Psalmorum: Dixit Dominus Domino meo: sede a dextris meis,
43Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
43donec ponam inimicos tuos scabellum pedum tuorum.
44Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
44David ergo Dominum illum vocat: et quomodo filius ejus est?
45А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
45Audiente autem omni populo, dixit discipulis suis:
46Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
46Attendite a scribis, qui volunt ambulare in stolis, et amant salutationes in foro, et primas cathedras in synagogis, et primos discubitus in conviviis,
47који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
47qui devorant domos viduarum, simulantes longam orationem: hi accipient damnationem majorem.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.