Јаковљева 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест колена расејаним по свету поздравље.
1Jacobus, Dei et Domini nostri Jesu Christi servus, duodecim tribubus, quæ sunt in dispersione, salutem.
2Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,
2Omne gaudium existimate fratres mei, cum in tentationes varias incideritis:
3знајући да кушање ваше вере гради трпљење;
3scientes quod probatio fidei vestræ patientiam operatur.
4а трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане.
4Patientia autem opus perfectum habet: ut sitis perfecti et integri in nullo deficientes.
5Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;
5Si quis autem vestrum indiget sapientia, postulet a Deo, qui dat omnibus affluenter, et non improperat: et dabitur ei.
6али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу.
6Postulet autem in fide nihil hæsitans: qui enim hæsitat, similis est fluctui maris, qui a vento movetur et circumfertur:
7Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога.
7non ergo æstimet homo ille quod accipiat aliquid a Domino.
8Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.
8Vir duplex animo inconstans est in omnibus viis suis.
9А понижени брат нека се хвали висином својом;
9Glorietur autem frater humilis in exaltatione sua:
10а богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни.
10dives autem in humilitate sua, quoniam sicut flos fœni transibit;
11Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути.
11exortus est enim sol cum ardore, et arefecit fœnum, et flos ejus decidit, et decor vultus ejus deperiit: ita et dives in itineribus suis marcescet.
12Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе.
12Beatus vir qui suffert tentationem: quoniam cum probatus fuerit, accipiet coronam vitæ, quam repromisit Deus diligentibus se.
13Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога;
13Nemo cum tentatur, dicat quoniam a Deo tentatur: Deus enim intentator malorum est: ipse autem neminem tentat.
14него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами.
14Unusquisque vero tentatur a concupiscentia sua abstractus, et illectus.
15Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.
15Deinde concupiscentia cum conceperit, parit peccatum: peccatum vero cum consummatum fuerit, generat mortem.
16Не варајте се, љубазна браћо моја!
16Nolite itaque errare, fratres mei dilectissimi.
17Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости, у ког нема промењивања ни мењања видела и мрака;
17Omne datum optimum, et omne donum perfectum desursum est, descendens a Patre luminum, apud quem non est transmutatio, nec vicissitudinis obumbratio.
18јер нас драговољно породи речју истине, да будемо новина од Његовог створења.
18Voluntarie enim genuit nos verbo veritatis, ut simus initium aliquod creaturæ ejus.
19Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се.
19Scitis, fratres mei dilectissimi. Sit autem omnis homo velox ad audiendum: tardus autem ad loquendum, et tardus ad iram.
20Јер срдња човечија не чини правде Божије.
20Ira enim viri justitiam Dei non operatur.
21Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.
21Propter quod abjicientes omnem immunditiam, et abundantiam malitiæ, in mansuetudine suscipite insitum verbum, quod potest salvare animas vestras.
22Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе.
22Estote autem factores verbi, et non auditores tantum: fallentes vosmetipsos.
23Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу;
23Quia si quis auditor est verbi, et non factor, hic comparabitur viro consideranti vultum nativitatis suæ in speculo:
24јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав беше.
24consideravit enim se, et abiit, et statim oblitus est qualis fuerit.
25Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дела, онај ће бити блажен у делу свом.
25Qui autem perspexerit in legem perfectam libertatis, et permanserit in ea, non auditor obliviosus factus, sed factor operis: hic beatus in facto suo erit.
26Ако који од вас мисли да верује, и не зауздава језик свој, него вара срце своје, његова је вера узалуд.
26Si quis autem putat se religiosum esse, non refrenans linguam suam, sed seducens cor suum, hujus vana est religio.
27Јер вера чиста и без мане пред Богом и Оцем јесте ова: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама, и држати себе неопогањеног од света.
27Religio munda et immaculata apud Deum et Patrem, hæc est: visitare pupillos et viduas in tribulatione eorum, et immaculatum se custodire ab hoc sæculo.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.