Јаковљева 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Не тражите, браћо моја, да будете многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени,
1Nolite plures magistri fieri fratres mei, scientes quoniam majus judicium sumitis.
2јер сви погрешујемо много пута. Али ко у речи не погрешује, онај је савршен човек, може зауздати и све тело.
2In multis enim offendimus omnes. Si quis in verbo non offendit, hic perfectus est vir: potest etiam freno circumducere totum corpus.
3Јер гле, и коњима мећемо жвале у уста да нам се покоравају, и све тело њихово окрећемо.
3Si autem equis frena in ora mittimus ad consentiendum nobis, et omne corpus illorum circumferimus.
4Гле и лађе, ако су и велике и силни их ветрови гоне, окрећу се малом крмицом куда хоће онај који управља.
4Ecce et naves, cum magnæ sint, et a ventis validis minentur, circumferuntur a modico gubernaculo ubi impetus dirigentis voluerit.
5А тако је и језик мали уд, и много чини. Гле, мала ватра, и колике велике шуме сажеже.
5Ita et lingua modicum quidem membrum est, et magna exaltat. Ecce quantus ignis quam magnam silvam incendit !
6И језик је ватра, свет пут неправде. Тако и језик живи међу нашим удима, поганећи све тело, и палећи време живота нашег, и запаљујући се од пакла.
6Et lingua ignis est, universitas iniquitatis. Lingua constituitur in membris nostris, quæ maculat totum corpus, et inflammat rotam nativitatis nostræ inflammata a gehenna.
7Јер сав род звериња и птица, и бубина и риба, припитомљава се и припитомио се роду човечијем;
7Omnis enim natura bestiarum, et volucrum, et serpentium, et ceterorum domantur, et domita sunt a natura humana:
8а језик нико од људи не може припитомити, јер је немирно зло, пуно једа смртоноснога.
8linguam autem nullus hominum domare potest: inquietum malum, plena veneno mortifero.
9Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме кунемо људе, који су створени по обличју Божијем.
9In ipsa benedicimus Deum et Patrem: et in ipsa maledicimus homines, qui ad similitudinem Dei facti sunt.
10Из једних уста излази благослов и клетва. Не ваља, љубазна браћо моја, да ово тако бива.
10Ex ipso ore procedit benedictio et maledictio. Non oportet, fratres mei, hæc ita fieri.
11Еда ли може извор из једне главе точити слатко и горко?
11Numquid fons de eodem foramine emanat dulcem et amaram aquam?
12Може ли, браћо моја, смоква маслине рађати или винова лоза смокве? Тако ниједан извор не даје слане и слатке воде.
12Numquid potest, fratres mei, ficus uvas facere, aut vitis ficus? Sic neque salsa dulcem potest facere aquam.
13Ко је међу вама мудар и паметан нека покаже од доброг живљења дела своја у кротости и премудрости.
13Quis sapiens et disciplinatus inter vos? Ostendat ex bona conversatione operationem suam in mansuetudine sapientiæ.
14Ако ли имате горку завист и свађу у срцима својим, не хвалите се, ни лажите на истину.
14Quod si zelum amarum habetis, et contentiones sint in cordibus vestris: nolite gloriari, et mendaces esse adversus veritatem:
15Ово није она премудрост што силази одозго, него земаљска, људска, ђаволска.
15non est enim ista sapientia desursum descendens: sed terrena, animalis, diabolica.
16Јер где је завист и свађа онде је неслога и свака зла ствар.
16Ubi enim zelus et contentio, ibi inconstantia et omne opus pravum.
17А која је премудрост одозго она је најпре чиста, а потом мирна, кротка, покорна, пуна милости и добрих плодова, без хатера, и нелицемерна.
17Quæ autem desursum est sapientia, primum quidem pudica est, deinde pacifica, modesta, suadibilis, bonus consentiens, plena misericordia et fructibus bonis, non judicans, sine simulatione.
18А плод правде у миру сеје се онима који мир чине.
18Fructus autem justitiæ, in pace seminatur, facientibus pacem.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.