Приче Соломунове 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог.
1[Parabolæ Salomonis, filii David, regis Israël,
2Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
2ad sciendam sapientiam et disciplinam;
3Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
3ad intelligenda verba prudentiæ, et suscipiendam eruditionem doctrinæ, justitiam, et judicium, et æquitatem:
4Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
4ut detur parvulis astutia, adolescenti scientia et intellectus.
5Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
5Audiens sapiens, sapientior erit, et intelligens gubernacula possidebit.
6Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
6Animadvertet parabolam et interpretationem, verba sapientum et ænigmata eorum.
7Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
7Timor Domini principium sapientiæ; sapientiam atque doctrinam stulti despiciunt.]
8Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
8[Audi, fili mi, disciplinam patris tui, et ne dimittas legem matris tuæ:
9Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
9ut addatur gratia capiti tuo, et torques collo tuo.
10Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
10Fili mi, si te lactaverint peccatores, ne acquiescas eis.
11Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
11Si dixerint: Veni nobiscum, insidiemur sanguini; abscondamus tendiculas contra insontem frustra;
12Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму;
12deglutiamus eum sicut infernus viventem, et integrum quasi descendentem in lacum;
13Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
13omnem pretiosam substantiam reperiemus; implebimus domos nostras spoliis:
14Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
14sortem mitte nobiscum, marsupium unum sit omnium nostrum:
15Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
15fili mi, ne ambules cum eis; prohibe pedem tuum a semitis eorum:
16Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
16pedes enim illorum ad malum currunt, et festinant ut effundant sanguinem.
17Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
17Frustra autem jacitur rete ante oculos pennatorum.
18А они вребају своју крв и заседају својој души.
18Ipsi quoque contra sanguinem suum insidiantur, et moliuntur fraudes contra animas suas.
19Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
19Sic semitæ omnis avari: animas possidentium rapiunt.]
20Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
20[Sapientia foris prædicat; in plateis dat vocem suam:
21У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
21in capite turbarum clamitat; in foribus portarum urbis profert verba sua, dicens:
22Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
22Usquequo, parvuli, diligitis infantiam, et stulti ea quæ sibi sunt noxia cupient, et imprudentes odibunt scientiam?
23Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
23convertimini ad correptionem meam. En proferam vobis spiritum meum, et ostendam vobis verba mea.
24Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
24Quia vocavi, et renuistis; extendi manum meam, et non fuit qui aspiceret:
25Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
25despexistis omne consilium meum, et increpationes meas neglexistis.
26Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
26Ego quoque in interitu vestro ridebo, et subsannabo cum vobis id quod timebatis advenerit.
27Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
27Cum irruerit repentina calamitas, et interitus quasi tempestas ingruerit; quando venerit super vos tribulatio et angustia:
28Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
28tunc invocabunt me, et non exaudiam; mane consurgent, et non invenient me:
29Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
29eo quod exosam habuerint disciplinam, et timorem Domini non susceperint,
30Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
30nec acquieverint consilio meo, et detraxerint universæ correptioni meæ.
31Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
31Comedent igitur fructus viæ suæ, suisque consiliis saturabuntur.
32Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
32Aversio parvulorum interficiet eos, et prosperitas stultorum perdet illos.
33Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
33Qui autem me audierit, absque terrore requiescet, et abundantia perfruetur, timore malorum sublato.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.