Приче Соломунове 27
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети.
1[Ne glorieris in crastinum, ignorans quid superventura pariat dies.
2Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.
2Laudet te alienus, et non os tuum; extraneus, et non labia tua.
3Тежак је камен, и песак је тежак; али је гнев безумников тежи од обога.
3Grave est saxum, et onerosa arena, sed ira stulti utroque gravior.
4Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти?
4Ira non habet misericordiam nec erumpens furor, et impetum concitati ferre quis poterit?
5Бољи је јавни укор него тајна љубав.
5Melior est manifesta correptio quam amor absconditus.
6Ударци од пријатеља истинити су, а целиви ненавидникови лажни.
6Meliora sunt vulnera diligentis quam fraudulenta oscula odientis.
7Душа сита гази саће, а гладној души слатко је све што је горко.
7Anima saturata calcabit favum, et anima esuriens etiam amarum pro dulci sumet.
8Каква је птица која одлети из свог гнезда, такав је човек који отиде из свог места.
8Sicut avis transmigrans de nido suo, sic vir qui derelinquit locum suum.
9Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак саветом срдачним.
9Unguento et variis odoribus delectatur cor, et bonis amici consiliis anima dulcoratur.]
10Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог, и у кућу брата свог не улази у несрећи својој: бољи је сусед близу него брат далеко.
10[Amicum tuum et amicum patris tui ne dimiseris, et domum fratris tui ne ingrediaris in die afflictionis tuæ. Melior est vicinus juxta quam frater procul.
11Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.
11Stude sapientiæ, fili mi, et lætifica cor meum, ut possis exprobranti respondere sermonem.
12Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
12Astutus videns malum, absconditus est: parvuli transeuntes sustinuerunt dispendia.
13Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.
13Tolle vestimentum ejus qui spopondit pro extraneo, et pro alienis aufer ei pignus.
14Ко благосиља пријатеља свог на глас рано устајући, примиће му се за клетву.
14Qui benedicit proximo suo voce grandi, de nocte consurgens maledicenti similis erit.
15Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;
15Tecta perstillantia in die frigoris et litigiosa mulier comparantur.
16Ко је уставља, уставља ветар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.
16Qui retinet eam quasi qui ventum teneat, et oleum dexteræ suæ vocabit.
17Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свог.
17Ferrum ferro exacuitur, et homo exacuit faciem amici sui.
18Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован.
18Qui servat ficum comedet fructus ejus, et qui custos est domini sui glorificabitur.
19Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку.
19Quomodo in aquis resplendent vultus prospicientium, sic corda hominum manifesta sunt prudentibus.
20Гроб и пропаст никада се не могу заситити, тако очи човечије никада нису сите.
20Infernus et perditio numquam implentur: similiter et oculi hominum insatiabiles.
21Сребро у топионици и злато у пећи а човек у устима оног који га хвали познаје се.
21Quomodo probatur in conflatorio argentum et in fornace aurum, sic probatur homo ore laudantis. Cor iniqui inquirit mala, cor autem rectum inquirit scientiam.
22Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.
22Si contuderis stultum in pila quasi ptisanas feriente desuper pilo, non auferetur ab eo stultitia ejus.]
23Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.
23[Diligenter agnosce vultum pecoris tui, tuosque greges considera:
24Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена.
24non enim habebis jugiter potestatem, sed corona tribuetur in generationem et generationem.
25Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.
25Aperta sunt prata, et apparuerunt herbæ virentes, et collecta sunt fœna de montibus.
26Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву.
26Agni ad vestimentum tuum, et hædi ad agri pretium.
27И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама.
27Sufficiat tibi lac caprarum in cibos tuos, et in necessaria domus tuæ, et ad victum ancillis tuis.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.