Приче Соломунове 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
1[Filius sapiens doctrina patris; qui autem illusor est non audit cum arguitur.
2Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
2De fructu oris sui homo satiabitur bonis: anima autem prævaricatorum iniqua.
3Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
3Qui custodit os suum custodit animam suam; qui autem inconsideratus est ad loquendum, sentiet mala.
4Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
4Vult et non vult piger; anima autem operantium impinguabitur.
5На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
5Verbum mendax justus detestabitur; impius autem confundit, et confundetur.
6Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
6Justitia custodit innocentis viam, impietas autem peccatorem supplantat.]
7Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
7[Est quasi dives, cum nihil habeat, et est quasi pauper, cum in multis divitiis sit.
8Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
8Redemptio animæ viri divitiæ suæ; qui autem pauper est, increpationem non sustinet.
9Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
9Lux justorum lætificat: lucerna autem impiorum extinguetur.
10Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
10Inter superbos semper jurgia sunt; qui autem agunt omnia cum consilio, reguntur sapientia.
11Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
11Substantia festinata minuetur; quæ autem paulatim colligitur manu, multiplicabitur.
12Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
12Spes quæ differtur affligit animam; lignum vitæ desiderium veniens.]
13Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
13[Qui detrahit alicui rei, ipse se in futurum obligat; qui autem timet præceptum, in pace versabitur. Animæ dolosæ errant in peccatis: justi autem misericordes sunt, et miserantur.
14Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
14Lex sapientis fons vitæ, ut declinet a ruina mortis.
15Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
15Doctrina bona dabit gratiam; in itinere contemptorum vorago.
16Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
16Astutus omnia agit cum consilio; qui autem fatuus est aperit stultitiam.
17Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
17Nuntius impii cadet in malum; legatus autem fidelis, sanitas.
18Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
18Egestas et ignominia ei qui deserit disciplinam; qui autem acquiescit arguenti glorificabitur.
19Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
19Desiderium si compleatur delectat animam; detestantur stulti eos qui fugiunt mala.
20Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
20Qui cum sapientibus graditur sapiens erit; amicus stultorum similis efficietur.]
21Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
21[Peccatores persequitur malum, et justis retribuentur bona.
22Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
22Bonus reliquit hæredes filios et nepotes, et custoditur justo substantia peccatoris.
23Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
23Multi cibi in novalibus patrum, et aliis congregantur absque judicio.
24Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
24Qui parcit virgæ odit filium suum; qui autem diligit illum instanter erudit.
25Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.
25Justus comedit et replet animam suam; venter autem impiorum insaturabilis.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.