Приче Соломунове 18
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.
1[Occasiones quærit qui vult recedere ab amico: omni tempore erit exprobrabilis.
2Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.
2Non recipit stultus verba prudentiæ, nisi ea dixeris quæ versantur in corde ejus.
3Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.
3Impius, cum in profundum venerit peccatorum, contemnit; sed sequitur eum ignominia et opprobrium.
4Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.
4Aqua profunda verba ex ore viri, et torrens redundans fons sapientiæ.
5Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.
5Accipere personam impii non est bonum, ut declines a veritate judicii.]
6Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.
6[Labia stulti miscent se rixis, et os ejus jurgia provocat.
7Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.
7Os stulti contritio ejus, et labia ipsius ruina animæ ejus.
8Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.
8Verba bilinguis quasi simplicia, et ipsa perveniunt usque ad interiora ventris. Pigrum dejicit timor; animæ autem effeminatorum esurient.
9И ко је немаран у послу свом брат је распикући.
9Qui mollis et dissolutus est in opere suo frater est sua opera dissipantis.
10Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.
10Turris fortissima nomen Domini; ad ipsum currit justus, et exaltabitur.
11Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.
11Substantia divitis urbs roboris ejus, et quasi murus validus circumdans eum.
12Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.
12Antequam conteratur, exaltatur cor hominis, et antequam glorificetur, humiliatur.
13Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.
13Qui prius respondet quam audiat, stultum se esse demonstrat, et confusione dignum.
14Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?
14Spiritus viri sustentat imbecillitatem suam; spiritum vero ad irascendum facilem quis poterit sustinere?
15Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.
15Cor prudens possidebit scientiam, et auris sapientium quærit doctrinam.]
16Дар човеку шири место и води га пред властеље.
16[Donum hominis dilatat viam ejus, et ante principes spatium ei facit.
17Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.
17Justus prior est accusator sui: venit amicus ejus, et investigabit eum.
18Распре прекида жреб, и између силних расуђује.
18Contradictiones comprimit sors, et inter potentes quoque dijudicat.
19Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.
19Frater qui adjuvatur a fratre quasi civitas firma, et judicia quasi vectes urbium.
20Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.
20De fructu oris viri replebitur venter ejus, et genimina labiorum ipsius saturabunt eum.
21Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.
21Mors et vita in manu linguæ; qui diligunt eam comedent fructus ejus.
22Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.
22Qui invenit mulierem bonam invenit bonum, et hauriet jucunditatem a Domino. Qui expellit mulierem bonam expellit bonum; qui autem tenet adulteram stultus est et impius.
23Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.
23Cum obsecrationibus loquetur pauper, et dives effabitur rigide.
24Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.
24Vir amabilis ad societatem magis amicus erit quam frater.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.