Приче Соломунове
Chapter 17
Daničić–Karadžić Bible (…
vs Clementine Vulgate…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

Приче Соломунове 17

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
1[Melior est buccella sicca cum gaudio quam domus plena victimis cum jurgio.
2Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
2Servus sapiens dominabitur filiis stultis, et inter fratres hæreditatem dividet.
3Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
3Sicut igne probatur argentum et aurum camino, ita corda probat Dominus.
4Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
4Malus obedit linguæ iniquæ, et fallax obtemperat labiis mendacibus.
5Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
5Qui despicit pauperem exprobrat factori ejus, et qui ruina lætatur alterius non erit impunitus.
6Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
6Corona senum filii filiorum, et gloria filiorum patres eorum.
7Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
7Non decent stultum verba composita, nec principem labium mentiens.
8Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
8Gemma gratissima exspectatio præstolantis; quocumque se vertit, prudenter intelligit.
9Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
9Qui celat delictum quærit amicitias; qui altero sermone repetit, separat fœderatos.
10Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
10Plus proficit correptio apud prudentem, quam centum plagæ apud stultum.
11Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
11Semper jurgia quærit malus: angelus autem crudelis mittetur contra eum.
12Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
12Expedit magis ursæ occurrere raptis fœtibus, quam fatuo confidenti in stultitia sua.
13Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
13Qui reddit mala pro bonis, non recedet malum de domo ejus.
14Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
14Qui dimittit aquam caput est jurgiorum, et antequam patiatur contumeliam judicium deserit.]
15Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
15[Qui justificat impium, et qui condemnat justum, abominabilis est uterque apud Deum.
16На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
16Quid prodest stulto habere divitias, cum sapientiam emere non possit? Qui altum facit domum suam quærit ruinam, et qui evitat discere incidet in mala.
17У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
17Omni tempore diligit qui amicus est, et frater in angustiis comprobatur.
18Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
18Stultus homo plaudet manibus, cum spoponderit pro amico suo.
19Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
19Qui meditatur discordias diligit rixas, et qui exaltat ostium quærit ruinam.
20Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
20Qui perversi cordis est non inveniet bonum, et qui vertit linguam incidet in malum.
21Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
21Natus est stultus in ignominiam suam; sed nec pater in fatuo lætabitur.
22Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
22Animus gaudens ætatem floridam facit; spiritus tristis exsiccat ossa.
23Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
23Munera de sinu impius accipit, ut pervertat semitas judicii.
24Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
24In facie prudentis lucet sapientia; oculi stultorum in finibus terræ.
25Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
25Ira patris filius stultus, et dolor matris quæ genuit eum.
26Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
26Non est bonum damnum inferre justo, nec percutere principem qui recta judicat.
27Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
27Qui moderatur sermones suos doctus et prudens est, et pretiosi spiritus vir eruditus.
28И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
28Stultus quoque, si tacuerit, sapiens reputabitur, et si compresserit labia sua, intelligens.]

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.