Приче Соломунове 9

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Clementine Vulgate, 1598

1Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова;

1[Sapientia ædificavit sibi domum: excidit columnas septem.

2Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој.

2Immolavit victimas suas, miscuit vinum, et proposuit mensam suam.

3Посла девојке своје, те зове сврх висина градских:

3Misit ancillas suas ut vocarent ad arcem et ad mœnia civitatis.

4Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели:

4Si quis est parvulus, veniat ad me. Et insipientibus locuta est:

5Ходите, једите хлеба мог, и пијте вино које сам растворила.

5Venite, comedite panem meum, et bibite vinum quod miscui vobis.

6Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума.

6Relinquite infantiam, et vivite, et ambulate per vias prudentiæ.]

7Ко учи подсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг.

7[Qui erudit derisorem, ipse injuriam sibi facit, et qui arguit impium, sibi maculam generat.

8Не карај подсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те.

8Noli arguere derisorem, ne oderit te: argue sapientem, et diliget te.

9Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведног, и знаће више.

9Da sapienti occasionem, et addetur ei sapientia; doce justum, et festinabit accipere.

10Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум.

10Principium sapientiæ timor Domini, et scientia sanctorum prudentia.

11Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.

11Per me enim multiplicabuntur dies tui, et addentur tibi anni vitæ.

12Ако будеш мудар, себи ћеш бити мудар; ако ли будеш подсмевач, сам ћеш теглити.

12Si sapiens fueris, tibimetipsi eris; si autem illusor, solus portabis malum.]

13Жена безумна плаха је, луда и ништа не зна;

13[Mulier stulta et clamosa, plenaque illecebris, et nihil omnino sciens,

14И седи на вратима од куће своје на столици, на висинама градским,

14sedit in foribus domus suæ, super sellam in excelso urbis loco,

15Те виче оне који пролазе, који иду право својим путем:

15ut vocaret transeuntes per viam, et pergentes itinere suo:

16Ко је луд? Нека се уврати овамо. И безумном говори:

16Qui est parvulus declinet ad me. Et vecordi locuta est:

17Вода је крадена слатка, и хлеб је сакривен угодан.

17Aquæ furtivæ dulciores sunt, et panis absconditus suavior.

18А он не зна да су онде мртваци и у дубоком гробу да су званице њене.

18Et ignoravit quod ibi sint gigantes, et in profundis inferni convivæ ejus.]

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.